Apsint: U čemu je tajna „zelene vile”
Postoji toliko urbanih legendi koje dižu pompu kada se govori o apsintu. Ali njemu lažna pompa nije potrebna, jer je fascinantan upravo takav kakav jeste. Slavljen kroz istoriju i obožavan od strane mnogih znamenitih ljudi, apsint zauzima posebno mesto među alkoholnim pićima. Na sva pitanja koja ste imali u vezi sa „zelenom vilom”, odgovori slede u narednim redovima.
Gde se proizvodi?
Apsint je nastao u Švajcarskoj, ali je brzo krenuo da se pravi u Francuskoj. Tamo je postao popularan, i raširio se po čitavom svetu. Danas se apsint proizvodi svuda, ali Švajcarska, Francuska i Češka prave najbolji.
Od čega se pravi?
Pravi se od kombinacije raznih biljaka sa alkoholom. Pelin je glavna biljka, inače poznata po svojoj zelenoj boji, a poreklom je iz Evroazije i Severne Afrike. Dodaje se još matičnjak, miloduh, zvezdasti anis, komorač i mnoge druge biljke i začini koje destilatori čuvaju kao tajnu.
Kako se pije?
Može se piti sam, a ukoliko je previše gorak postoji i drugi način. Preko čaše sa apsintom postavi se specijalna rupičasta kašičica na koju se spusti kockica šećera. Zatim se preko nje lagano sipa hladna voda. Poput čarolije, boja apsinta počinje da se menja, a aroma da se otpušta i blago razblažuje.
Kakvog je ukusa?
Preovlađuju gorkasto-slatkaste note, koje po ukusu najviše podsećaju na likviriciju, iliti sladić.
Zašto je zelen?
Odgovor leži u načinu pravljenja apsinta. Pošto se u prvoj turi gorke biljke koje daju prepoznatljiv ukus natapaju alkoholom, sledi druga tura. U njoj se zatim natapaju druge ne tako gorke biljke, ali zahvaljujući hlorofilu koji se u njima nalazi, apsint počinje da dobija svoju prepoznatljivu izrazito zelenu boju.
Da li postoji beli apsint?
Postoji! U pitanju je apsint koji nije prošao drugi nivo destilacije, te tako nije dobio zelenu boju. Ovakav apsint naziva se blanche ili la bleue, ali daleko je manje popularan od svoje originalne verzije. Interesantno je da se najviše koristio tokom zabrane apsinta, jer je upravo zbog nedostatka zelene boje mogao lako da se prošvercuje.
Zašto se naziva „zelena vila”?
Verovali ili ne, apsint se prvo koristio kao lek. A pošto je bio veoma delotvoran, dobio je ovaj poznati nadimak. Kasnije, kada je počeo da se pije kao alkoholno piće, postao je popularan među umetnicima. Tako je naziv „zelena vila” dobio novi smisao, jer je predstavljao ne halucinaciju već inspiraciju, koja je poput vile doletala do stvaraoca.
Da li je halucinogen?
Na žalost mnogih – nije! Taj takoreći trač pojavio se početkom XX veka u Francuskoj, kada su po bistroima uvideli kako popularnost apsinta preti vinu. Naravno, ukoliko se prepijete od bilo koje vrste alkohola, on može biti otrovan.
Da li je ilegalan?
Više ne. Na primer, u Americi je 2007. godine zakonom dozvoljena njegova prodaja. Problem je ranije bio u diskutabilnoj hemijskoj komponenti koja se nalazi u pelinu, a on je jedan od glavnih sastojaka apsinta.
Da li ga treba zapaliti?
Molim vas ne činite to! Iako izgleda zanimljivo, u pitanju je pokvareni trik koji je nedavno ušao u modu. Ovom vrstom performansa služe se prodavci ne tako kvalitetnog apsinta, da bi odvukli pažnju od njegovog sumnjivog ukusa.
Da li je apsint koji mi danas pijemo pravi apsint?
Da, jeste. Pravi se na isti način i sa istim biljkama kao i ranije. Ljudi vole da dodaju etiketu „ilegalnog” i „opasnog”, ali je apsint zapravo ostao nepromenjen.
Koji su poznati ljudi pili apsint?
Istina je da je ovo piće bilo popularno među umetnicima i intelektualcima, jer je navodno otvaralo um i usađivalo kreativne ideje. Slikari Vinsent van Gog i Tuluz Lotrek, često su konzumirali apsint. Pesnici Artur Rembo i Šarl Bodler zajedno su ga pili u večernjim satima, što se kasnije odrazilo i na njihovu poeziju. Oskar Vajld i Edgar Alan Po takođe su bili veliki fanovi „zelene vile”, kao i Ernest Hemingvej, koji je osmislio koktel Death in the Afternoon na bazi apsinta.
Naslovna slika: www.pinterest.ie i www.lafee.com
