Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Džejn Gudal se pridružila pokretu za pošumljavanje: Trilion novih stabala drveća do 2030. godine

AUTOR: Ljubisav Panić 12 Nov, 2021
Džejn Gudal se pridružila pokretu za pošumljavanje: Trilion novih stabala drveća do 2030. godine

Ako postoje žive legende, Džejn Gudal je jedna od njih. Šezdesetih godina prošlog veka bila je prva žena u pretežno muškom svetu, koja se zaputila u afričku prašumu da bi proučavala život šimpanzi. Kada je otkrila koliko su ova bića kompleksna, postalo je jasno da su i ljudi u to vreme bili… pa, teški majmuni.

Mlada plavuša trpela je podsmeh i kritikovanja kad bi govorila da je šimpanzama davala vlastita imena i posmatrala ih sa empatijom. Znala je da su primati koje je upoznala u prašumi inteligentni, ali u gradovima nije bilo razumevanja za inteligenciju koja nije ljudska. Džejn je zbog toga postala autsajder među pripadnicima sopstvene vrste. „Učeni smo da postoji svojevrsna razlika između nas i svih drugih životinja. Moj pas me je naučio da to nije tačno“, rekla je prisećajući se prošlosti.

Džejn Gudal je dobitnica više od 50 počasnih diploma (foto informationcradle.com)

Od tada su prošle decenije i najpoznatija primatološkinja na svetu, koja je potvrdila da šimpanze umeju da koriste alat, više ne radi u izolaciji. Kao istaknuta i priznata istraživačica pokrenula je niz projekata. Osnovala je institut sa svojim imenom, postala zvezda Nacionalne geografije, napunila 87 godina i nema nameru da se penzioniše. Ona je ikona borbe za zaštitu prirode, koja provodi oko 300 dana godišnje na putu i širi poruku o važnosti očuvanja planete.

Nedavno je pokrenula i kampanju Drveće za Džejn, kojom se pridružila globalnom pokretu pošumljavanja, u težnji da se do 2030. godine zasadi trilion stabala drveća. Akcija predstavlja doprinos ublažavanju klimatskih promena – drveće skladišti ugljenik iz atmosfere, čime se umanjuje njegova koncentracija u vazduhu i ublažava nepoželjan efekat staklene bašte.

Svake godine se poseče oko 15 milijardi stabala drveća (foto Justin Clark, Unsplash)

„Najvažnije je smanjiti emisije gasova koje su posledica upotrebe fosilnih goriva. Međutim, čak i ako ih brzo smanjimo, i dalje ćemo morati da uklonimo ugljenik iz atmosfere da bismo sprečili katastrofalno zagrevanje. Zato strategije uklanjanja ugljenika, poput ponovnog uzgoja drveća, ostaju važne“, rekla je Suzan Kuk Paton, viša naučnica za obnovu šuma iz organizacije Zaštita prirode (TNC).

Poklanjanje pažnje drveću za Džejn ne predstavlja ništa novo. Njena povezanost sa stablima potiče iz rane mladosti, kada je odrastala u babinoj kući. U skladu sa sada već dobro poznatom sklonošću da imenuje živa bića, ona je omiljeno drvo iz bašte nazvala Bič (Beech). „Dok sam bila dete, mnogo sam volela Biča. Radila sam domaće zadatke i čitala knjige u njegovim krošnjama, a odlazila bih kod njega i kad sam bila tužna“, rekla je za Gardijan. U desetoj godini, rešila je da prisvoji drvo po svaku cenu. Napisala je svoju verziju oporuke, u kojoj je od babe zatražila da joj Biča ostavi u nasledstvo, što se i dogodilo – Džejn još uvek živi u istoj porodičnoj kući.

Oko tri triliona stabala trenutno raste na planeti Zemlji (foto Victoria Palacios, Unsplash)

Uprkos dobroj volji, nije sigurno da će deca širom sveta imati na raspolaganju trilion sličnih zelenih poligona za igranje, učenje i utehu. „Znam da trilion stabala zvuči kao sulud broj. Ne govorimo da ćemo uspeti da ga dosegnemo, ali želimo da mu se približimo što više možemo“, rekao je suosnivač kampanje Drveće za Džejn Džef Horovic.

Pošumljavanje je poslednjih decenija rado prihvaćeno u mnogim zemljama. Političari, od kojih se opravdano očekuje više, vide u njemu zahvalan vid kampanje, koji se lako sprovodi i daje sjajne rezultate. Ali, pojedini programi trpe kritike. Nepromišljenom sadnjom priroda se ne obnavlja kao što bi trebalo, čime se stvara predeo koji više podseća na farme drveća i nanosi štetu bioraznovrsnosti. Poseban problem nastaje kada se ne favorizuju autohtone vrste, zbog čega pojedino drveće raste na mestima na kojima ne bi trebalo da ga bude. Kampanja Drveće za Džejn posvećena je izbegavanju oba problema.

Drveće pohranjuje ugljen-dioksid iz atmosfere prilikom obavljanja fotosinteze, kada ga veže za šećere koje koristi za rast stabla, grana i korenja (foto Click and Learn Photography, Unsplash)

Ako se do 2030. godine projekat uspešno privede kraju, na svakog čoveka na planeti dolaziće 128 stabala drveća. Neumorna Džejn nije obeshrabrena velikim zadatkom i gotovo sigurno će se baviti njime dokle god ima snage. „Neću živeti zauvek. Mogla bih da doživim 110 godina, ljudi to postižu, ali ne želim. Želim da živim onoliko dugo koliko mogu da radim“, rekla je posle tvrdnje da se ne plaši smrti. Ako se uzme u obzir sve što je postigla, zaista nema mnogo razloga za strah – sigurno je da će njena dela živeti i rasti dugo pošto je više ne bude bilo.

Džejn Gudal u naučnom muzeju CosmoCaixa u Barseloni (foto Enric Fontcuberta, EPA)

Izvori: nationalgeographic.com, theguardian.com, bbc.com

Naslovna fotografija – Džejn Gudal (izvor everythingzoomer.com)

Najčitanije

Ovo je najgore piće za jetru

Jetra filtrira štetne materije iz tela i zato je nužno brinuti o njenom zdravlju. Kad se govori o oštećenju jetre,…

Da li testeninu nakon kuvanja jednostavno iscedite u sudoperi? Pogledajte zašto to nikada ne bi trebalo da radite!

Špagete sa sosom od mesa, pasta karbonara, fetučini sa rikotom i spanaćem, testenine sa jajima i slaninom, tunjevina ili testenina…

Zašto nikada ne bi trebalo da pijemo rakiju pre jela?

Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara…

7 odevnih predmeta u koje vredi uložiti novac dok su na popustu

Crna nedelja prilika je da se po povoljnijim cenama pripremimo za predstojeće praznike, i tako obradujemo sebe i najbliže. Mnogi…

Kraljica Leticija jednim detaljem pobrala sve simpatije

Zvanična poseta španske kraljevske porodice Švedskoj još jedna je prilika da uživamo u modnim izdanjima dame iz naslova. Iako je…

Jedan od najpopularnijih glumaca današnjice želi da bude sledeći Džejms Bond

I pre nego što smo peti i poslednji put gledali Danijela Krejga u ulozi Džejmsa Bonda u filmu Nije vreme…

Najnovije - Destinacija

Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje…

Najbolji manji gradovi u svetu u 2021.

Popularni njujorški magazin o putovanjima Conde Nast Traveler svake godine dodeljuje nagrade čitalaca – Readers’ Choice Awards, u raznim kategorijama.…

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…

Da li su plutajući gradovi budućnost?

Neke od projekcija iz postapokaliptičnih knjiga i filmova polako se bliže ostvarenju, a tiču se prevashodno klimatskih promena i globalnog…

10 najmnogoljudnijih gradova na svetu

Širom naše planete, ljudi migriraju iz ruralnih u urbane sredine, zbog čega su gradovi danas veći nego ikada. Oni zahvataju…