Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Razvijen enzim koji razgrađuje plastiku za samo nekoliko sati

AUTOR: CityMagazine 09 May, 2022
Razvijen enzim koji razgrađuje plastiku za samo nekoliko sati

Raspadanje plastike na deponijama obično traje stotinama godina, a enzim koji su razvili inženjeri i naučnici sa Univerziteta u Teksasu mogao bi da učini da otpad nestane za manje od 24 časa. Njihovo revolucionarno otkriće pruža nadu u rešavanje problema plastičnog zagađenja pomoću biologije, piše Klima101.

Udeo PET plastike u globalnom otpadu iznosi 12%, upozorili su autori studije koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature. Upravo zbog toga rešili su da se obračunaju baš sa ovim tipom plastike sa kojim se svakodnevno susrećete – u PET su upakovani različiti napici i keks, a nalazi se i u sastavu tekstila.

Istraživači iz Teksasa bavili su se konstruisanjem mutacije prirodnog enzima PETaze koji pomaže bakterijama da razlažu plastiku, ali dosta sporije u odnosu na njihov novodobijeni enzim. Oni su uz pomoć mašinskog učenja ubrzali tzv. depolimerizaciju plastičnog otpada i omogućili da se odvija i pri temperaturama nižim od 50 Celzijusovih stepeni. To su postigli kroz razvijanje novog enzima FAST-PETaze (funkcionalna, aktivna, stabilna i tolerantna PETaza) koji u roku od nekoliko časova razdvaja plastiku na sastavne monomere. Njih je potom moguće transformisati u nove proizvode.

Kada se plastika topi i preoblikuje u konvencionalnim reciklažnim postrojenjima, njen kvalitet opada u svakom narednom krugu reciklaže. To nije slučaj sa plastikom koja se depolimerizuje i ponovo hemijski izgrađuje pomoću FAST-PETaze. Kako su istraživači objasnili medijima, tako se svaki put dobija nova plastika.

„Sve industrije imaju beskonačne mogućnosti da iskoriste ovaj napredni proces reciklaže”, rekao je profesor Hal Alper. „Pored očiglednog upravljanja otpadom, ovo omogućava korporacijama iz svakog sektora da predvode reciklažu svojih proizvoda. Kroz ove održivije enzimske procese možemo da počnemo da zamišljamo pravu cirkularnu ekonomiju kada je reč o plastici.”

Photo by Jon Tyson on Unsplash

Tim zadužen za razvoj modela mašinskog učenja predvodio je profesor Endrju Elington koji smatra da zajednički rad stručnjaka na ovom projektu demonstrira moć udruživanja različitih disciplina, od sintetičke biologije preko hemijskog inženjerstva do veštačke inteligencije.

Reciklaža trenutno važi za najefikasniji način smanjenja plastičnog otpada. Ipak, reciklažne stope i dalje su niske – manje od 10% plastike na globalnom nivou se reciklira. Oko 12% ove vrste otpada se spaljuje, međutim proces inseneracije je skup, troši mnogo energije i zagađuje vazduh.

Preostalih skoro 80% plastike završava na deponijama. S obzirom na to da se plastični proizvodi ne raspadaju, to znači da preko dve trećine plastike koje smo proizveli od pedesetih godina prošlog veka do danas i dalje postoji u našem okruženju, bilo na kopnu ili u okeanima. Količina tog otpada, koje je čovečanstvo generisalo u samo nekoliko decenija, meri se milijardama tona.

Alternativu za upravljanje otpadom nam pružaju biološka rešenja poput FAST-PETaze. Istraživači su na razvoju enzima za razgradnju plastike radili poslednjih 15 godina. Ipak, do sada niko nije uspeo da napravi enzime koji bi bili efikasni i na uobičajenim temperaturama. Ovo je bitno zbog efikasnosti i jednostavnijeg korišćenja u velikim industrijskim razmerama. Pored brzine, glavni pomak Univerziteta u Teksasu krije se upravo tu.

S tim na umu, inženjeri i naučnici se fokusiraju na povećanje proizvodnje FAST-PETaze kako bi izum pripremili kako za industrijsku, tako i za ekološku primenu. Podneli su patentnu prijavu i preispituju nekoliko različitih načina za upotrebu svog enzima koji jede plastiku kao što su čišćenje deponija, ozelenjavanje poslovanja kompanija koje generišu velike količine otpada i sanacija životne sredine.

„Kada razmatrate upotrebu enzima za čišćenje životne sredine, potreban vam je onaj koji može da radi na temperaturi ambijentalnog vazduha. Ispunjenje ovog zahteva pružiće našoj tehnologiji ogromnu prednost u budućnosti”, kazao je Alper.

Izvor: Klima101

Naslovna fotografija: Brian Yurasits on Unsplash

Najčitanije

Ovo je 10 najlepših žena svih vremena po izboru običnih ljudi: Prvo mesto je baš iznenađenje

Da li se slažete sa njihovim izborom? Lepota nije nešto što se može izmeriti ili oceniti, ali ljudi iz nekog…

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Najnovije - Destinacija

Ovo je najlepši grad na svetu prema zlatnom preseku

Naučnici su zasedali i sastavili svoju listu najlepših gradova na svetu, uzimajući u obzir zlatni presek, klasično grčko merenje za…

Proglašen je najneljubazniji grad na svetu: U njemu nezvanično živi 200.000 Srba

Stranci koji žive u Beču kažu da grad nudi odlične zdravstvene i transportne pogodnosti, ali da po neprijateljski nastrojenom stanovništvu…

U Italiji se može iznajmiti jedno celo selo

Kada idete na odmor, uglavnom rezervišete jednu sobu, ponekad apartman, a retko celu kuću ili imanje. A da li ste…

Planirate Novu godinu na planini? Kopaonik i Zlatibor nisu jedine vredne destinacije

Nova godina se bliži, što znači da je sada pravi trenutak da počnemo da planiramo kako ćemo provesti praznike. Doček…

Ovo je trenutno najjeftinija destinacija u Evropi

Ne može baš svako sebi da priušti putovanje u ovom trenutku, ali čak i oni koji mogu trude se da…

Prozjumeri su budućnost koja je počela

Energetska kriza će trajati još nekoliko godina, saglasni su učesnici konferencije Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo? i napominju…