Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Vreme je da okeanima i morima vratimo uslugu

AUTOR: CityMagazine 17 Aug, 2020
Vreme je da okeanima i morima vratimo uslugu

Da li ste znali da 50-80% kiseonika koji se proizvodi na Zemlji direktno potiče od mora i okeana? Da li vam je poznato da modrozelena alga Prohlorococcus proizvodi do 20% kiseonika na planeti, što je veći procenat od proizvodnje svih tropskih prašuma na kopnu zajedno?

Dugogodišnja naučna istraživanja ukazuju na ugroženost svetskih okeana i mora i živog sveta u njima, a upravo ovaj trenutak, u kom mnogima od nas nedostaje odlazak na plaže, možda je pravi da konačno shvatimo zašto je za opstanak Planete važno njihovo očuvanje.

U saradnji sa brendom Eucerin® čije formulacije preparata iz linije za zaštitu od sunca već zadovoljavaju standarde smanjenja negativnog uticaja na okruženje, u to ime razgovarali smo sa mr Srđanom Marinčićem, paleontologom, savetnikom u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Mr Srđan Marinčić

Mnogo puta smo čuli da je zaštita mora i okeana presudna za opstanak planete. Postoje li konkretni podaci koji to potvrđuju?

Naučnici procenjuju da 50-80% kiseonika koji se proizvodi na Zemlji direktno potiče od mora i okeana. Pored toga, okeani nam čine „veliku uslugu“ apsorbovanjem skoro trećine svetskih emisija CO2 koje nastaju pod uticajem čoveka spaljivanjem fosilnih goriva. Da nema okeana, prekomerna količina CO2 bi drastično uticala na život na Zemlji.

Sprečavajući pojačano zagrevanje tla, okeani su od sedamdesetih godina prošlog veka apsorbovali približno 93% prekomerne toplote. Da je ta količina toplote otišla u atmosferu umesto u okeane, temperatura na Zemlji bi porasla za čitavih 36 stepeni Celzijusa. Posledice koje bi snosili ljudi, kao i sve druge kopnene biljne i životinjske vrste, bile bi fatalne. Sasvim je jasno koliku cenu okeani plaćaju štiteći nas od zagrevanja.

Barakude Sphyranidae (Foto: Zoran Rubinjoni)

Kako mora i okeani proizvode kiseonik i apsorbuju CO2 i čime čovek ugrožava tu funkciju?

Većina proizvodnje kiseonika na planeti proizilazi iz okeanskog planktona – rastinja, algi i pojedinih bakterija koje imaju sposobnost fotosinteze. Fascinantno je da jedna vrsta cijanobakterije (modrozelene alge) – Prohlorococcus, koja je ujedno najmanji i najrasprostranjeniji poznati fotosintetski organizam na Zemlji, star preko tri milijarde godina, proizvodi do 20% kiseonika na planeti. To je veći procenat kiseonika od proizvodnje svih tropskih prašuma na kopnu zajedno.

Gde god se vazduh susreće sa vodom, okean apsorbuje ugljen-dioksid. Talasi i turbulencije izazvane vetrom kao i razlika između pritiska CO2 u atmosferi i okeanu omogućuju da se veće količine CO2 apsorbuju. Rastvorljivost CO2 varira u zavisnosti od saliniteta i temperature vode. Količina CO2 koju voda može da apsorbuje je ograničena. Što je voda hladnija, to se više može rastvoriti CO2.

Zbog klimatskih promena i rasta nivoa CO2 u atmosferi pruzrokovano ljudskim faktorom, apsorpcijom većih količina CO2 u morskoj vodi dolazi do niza hemijskih reakcija koje rezultiraju povećanom koncentracijom vodoničnih jona, opadanjem pH vrednosti i povećanjem kiselosti okeana.

Butterflyfish – Chaetodon (Foto: Zoran Rubinjoni)

Podaci kažu da su svetski okeani centri biološke raznovrsnosti i da po zapremini obuhvataju 97% nastanjenog prostora na Zemlji, a po bogatstvu i raznovrsnosti živog sveta daleko premašuju biljni i životinski svet kopna. Na koji način čovek ugrožava njihov opstanak i na koji način ugrožavanje živog sveta u okeanima i morima utiče na život cele planete?

Procenjuje se da 30% emisija ugljen-dioksida, glavnog nusproizvoda većine ljudskih aktivnosti i sagorevanja fosilnih goriva, završi apsorbovano u mora i okeane direktno iz atmosfere. Koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi nema znaka zaustavljanja, a kamoli smanjenja, uprkos svim preuzetim obavezama država u sklopu Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Već uogroženi globalnim otopljavanjem usled klimatskih promena, zatim promenom hemijske ravnoteže i konstantnim povećanjem njegove kiselosti kao i prekomernim izlovom ribe, u morima i okeanima je sve manje kiseonika, što predstavlja dodatnu pretnju živom svetu u moru i osetljivoj ravnoteži morskog ekosistema. 

Deoksigenacija nastaje kao posledica dva fenomena: eutrofikacije – prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, zbog priliva hranjivih sastojaka sa kontinenata te taloženja azota korišćenjem fosilnih goriva, i zagrejavanja okeanskih voda usled klimatskih promena.

Kako bi se ograničio gubitak kiseonika u okeanima, zajedno s drugim dramatičnim posledicama klimatskih promena, svetski lideri se moraju obvezati na trenutno i značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksid, metan, vodena para i dr) i da se sa fosilnih goriva pređe na energiju iz obnovljivih izvora.

Crvene i brani (Foto: Zoran Rubinjoni)

Trenutno se kao jedan od najvećih problema u ovoj oblasti navodi nestajanje koralnih grebena – na koji način to utiče na život na planeti i naš život, s obzirom da imamo utisak da je ova tema „problem” nekih dalekih okeanskih zemalja poput Havaja?

Zdravi koralni grebeni spadaju u biološki najraznovrsnije i ekonomski najvrednije ekosisteme na Zemlji. Ekosistemi predstavljaju „dinamički kompleks živog sveta“ (biljke i životinjske zajednice, mikroorganizmi), koji sa svojim neživim okruženjem čini funkcionalnu sredinu. Koralni grebeni pružaju neprocenljive i vitalne ekosistemske usluge koje predstavljaju darove koje nama, ljudima, pruža priroda. Koralni ekosistemi su centri biološke raznovrsnosti, izvor hrane za milione, pružaju zaštitu priobalja od vremenskih nepogoda i erozionog delovanja mora, osiguravaju staništa i mrestilišta za veliki broj morskih organizama i ekonomski važnih vrsta riba, obezbeđuju uslove za razvoj turizma i rekreacije i izvor su lekovitih supstanci.

Morski konjic Hippocampus (Foto: Zoran Rubinjoni)

Šta uzrokuje nestajanje koralnih grebena?

S obzirom na konstantno povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi, sve se veća količina apsorbuje u morsku vodu što dovodi do promena u hemijskom sastavu okeana praćenih velikom brzinom. Kao posledica hemijske reakcije ugljen-dioksidai vode nastaju karbonske kiseline koje se razgrađuju i okeani postaju još kiseliji, dok se nivo pH vrednosti i CaCO3 smanjuje, koji je ključan za rast i obnavljanje kalcificirajućih organizama poput korala.

Propadanje svetskih koralnih grebena ogleda se kroz proces izbeljivanja korala, pojave kada fotosintetičke alge-zooksantele, koje žive u simbiozi sa koralima i obezbeđuju im hranu kroz proces fotosinteze, napuštaju skelet od kalcijum karbonata, ostavljajući ga golog, bez boje.

Algama koje naseljavaju skelet koralnog grebena potrebno je da budu što bliže površini kako bi uspešno obavljale proces fotosinteze. Čak i najmanje promene životne sredine u nivou mora mogu da poremete optimalne uslove za ovaj proces, što povećava šanse da se korali razbole i umru.

Istraživanja iz vazduha pokazala su da su u višegodišnjem propadanju korala oštećene dve trećine australijskog Velikog koralnog grebena.

Octopus vulgaris (Foto: Srđan Marinčić)

Postoje li potvrđene naučne činjenice da formulacije preparata za zaštitu od sunca utiču na održivost koralnih grebena, mora i okeana?

Pored globalnog zagrevanja, povećanja kiselosti, deoksigenacije i prekomernog izlova, učestale hemijske supstance koje se koriste u hiljadama proizvoda radi zaštite od štetnih efekata ultraljubičastog zračenja veoma su toksične i sadrže nanočestice koje takođe drastično mogu ugroziti koralne grebene – izazvati mutacije na njima, oštetiti DNK mladih korala i poremetiti cikluse njihove reprodukcije i rasta, što dovodi do izbeljivanja i na kraju umiranja korala. Procenjuje se da se oko 14.000 tona kreme za sunčanje svake godine ispere u morima i okeanima a registrovano je 82.000 hemikalija u proizvodima za ličnu negu koje mogu da utiču na zagađenje mora.

Većina ovih losiona i kozmetike za negu kože sadrži veoma toksična organska jedinjenja, oksibenzon, BP-3 (derivat benzofenona), oktinoksat i dr. koji apsorbuju korali, a ne zaustavlja se samo na njima, već su podjednako otrovni i za ostali živi svet mora i okeana. Ova jedinjenja nalaze se u više od 3.500 proizvoda za negu kože širom svijeta.

Formulacije svih Eucerin® preparata za zaštitu od sunca ne sadrže oksibenzon i oktinoksat filtere i najlon i do 70% su lako biorazgradive. Da li je ovakva politika brenda prema vašem mišljenju značajna za održivost mora i okeana? 

Najveće svetske organizacije za zaštitu i očuvanje marinskih ekosistema i brojni eminentni stručnjaci zaključuju da su netoksične oksibenzonske alternative ključne za zaštitu koralnih grebena i pogoršavajuće efekte izazvane klimatskim promenama i izbeljivanjem korala. Na pojedinim destinacijama u svetu već je uvedena zabrana korišćenja štetnih krema za sunčanje koje sadrže oksibenzon i oktinoksat.

Štiti vašu kožu, čuva našu planetu

Eucerin® linije za zaštitu od sunca, uz podršku naučnika širom sveta, već zadovoljavaju standarde smanjenja negativnog uticaja na okruženje.

  • Ni jedan Eucerin® preparat za zaštitu od sunca ne sadrži oksibenzon i oktinoksat filtere, koji su predmet rasprave u pogledu uticaja na opstanak korala u okeanima. Eucerin® preparati za zaštitu od sunca sadrže samo mineralne i organske UV filtere koji su u skladu sa strogim zakonskim standardima Evropske unije, ali i sa Havajskim zakonom, kojim se od januara 2021. godine u ovoj državi SAD zabranjuje distribucija i korišćenje krema za zaštitu od sunca koje sadrže oksibenzon i oktinoksat filtere.
  • Eucerin® je još 2015. godine prestao sa upotrebom sirovina na bazi mikroplastike u razvoju svojih formulacija za zaštitu od sunca, a sada je napravio još jedan korak napred – iz formulacija je isključen i najlon, vrsta mikroplastike koja se koristi u mnogim proizvodima za negu kako bi se poboljšao glatki osećaj na koži tokom nanošenja. Do kraja 2020. godine ovaj sastojak biće uklonjen iz svih Eucerin® preparata.
  • Pored mikroplastike, postoji još mnogo materijala koji se smatraju teško biorazgradivim i time potencijalno štetnim za životnu sredinu. U skladu s tim, formulacije preparata iz Eucerin® linije za zaštitu od sunca, su već 70% lako biorazgradive. Time je smanjen njihov uticaj na more i živi svet u njemu, ali bez kompromisa po njihovu efikasnost u pogledu visokih standarda UV zaštite od sunca koju obezbeđuju.  
https://www.instagram.com/p/CCBjsanpAfe/

Naslovna fotografija: Zoran Rubinjoni

Najčitanije

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Mesečni horoskop za oktobar 2022: Jedan znak bolje da do novembra ne izlazi iz kuće

Polako odbrojavamo poslednje dane septembra, i pred nama je novi jesenji mesec. Stoga, pravo je vreme za detaljan horoskop u…

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Najnovije - Destinacija

Kako da primetite prve znake dijabetesa kod mačaka?

Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti kod ljudi. Ovo oboljenje, međutim, mogu imati i mačke, zbog čega je veoma važno…

Leto vam već nedostaje? Ove destinacije pružiće jesenju zalihu sunca

Jesen je i zvanično stigla i, iako još uvek ne znamo kakvo će tačno vreme biti u narednim mesecima, uvek…

Španija uvodi vize za digitalne nomade kako bi privukla radnike iz inostranstva

Španija je najavila uvođenje digitalne vize za nomade, koja će građanima iz zemalja van Evropske unije dati priliku da rade…

Najbolje destinacije u Evropi za ljubitelje piva (koje se ne zovu Minhen)

Za vreme pandemije, a naročito u njenoj prvoj godini, jedno od naših najvećih zadovoljstva nam je povremeno bilo uskraćeno. Mislimo…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

200 morskih pasa upravo pliva oko popularne hrvatske plaže: O čemu je reč?

Iako se glavna turistička sezona već završila, vest da im se u blizini nalazi velik broj morskih predatora izazvala je…