Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Kad se od šume ne vidi drvo: Pando, najteži organizam na svetu, uspešno se oporavlja

AUTOR: Ljubisav Panić 09 Sep, 2020
Kad se od šume ne vidi drvo: Pando, najteži organizam na svetu, uspešno se oporavlja

Šume jasike uobičajene su na severnoj hemisferi. Posebno su lepe u jesen, kad se bela kora ovog drveta nađe u senci jarko žutog ili narandžastog lišća. Ali, ono što vidimo na površini može biti samo mali deo velike priče koja se krije u zemlji. Nijedna šuma, na primer, ne može da se uporedi sa Pandom, skupinom drveća iz savezne američke države Juta.

Pando na prvi pogled izgleda prosečno, ali naučnici su otkrili da zapravo predstavlja jedinstven organizam. Stabla koja čine šumu su varka. Izrasla su iz jednog ogromnog korena i predstavljaju jednu biljku, a molekularne analize su potvrdile da među njima nema nikakve genetske razlike.

Američka jasika se može pronaći od Kanade do centralnog Meksika (foto Ray Boren, epod.usra.edu)

Pando se prostire na više od 40 hektara, što ga čini drugim najvećim organizmom na svetu. Veću površinu, na sličan način, zauzela je samo gljiva medenjača iz Oregona, ali ni ona, sudeći prema pouzdanijim podacima, nije teža. Procenjuje se da ukupna masa Panda, sa oko 47 000 mladica, iznosi više od 6000 tona.

Isti deo šume pre ograđivanja 2014. (levo) i sa novim mladicama posle ograđivanja 2019. godine (desno) (foto grandcanyontrust.org)

Uobičajeno je da nas drveće oduševljava veličinom, ali za biljku takve mase potrebni su milenijumi da se razvije. Na površini su, tokom hiljada godina Pandovog postojanja, rasla i venula mnoga stabla, dok se koren održavao. Iako se ne zna koliko je tačno stara, ova drevna biljka postala je dobar kandidat za titulu najstarijeg organizma na planeti.

Ograđene površine, koje su pomogle naučnicima da otkriju uticaj biljojeda na rast mladica, zauzimaju velike površine organizma (foto discovermagazine.com)

Međutim, koliko god da je koren impresivan, pojavio se strah da odumire. Mladice biljaka koje rastu iz njega nazivaju se klonovima i tek kada se jasika razmnoži iz semena može se govoriti o dve nezavisne jedinke. U poslednjoj deceniji prošlog veka prvi put je primećeno da je mladica sve manje, kao i da je površina koju Pando obuhvata počela da se smanjuje. Nešto nije bilo u redu.

Pando je deo zaštićenog dobra Nacionalna šuma Fišlejk (foto wikimedia.org)

Pre nekoliko godina mediji širom sveta preneli su da džinovski organizam kopni i da je za to odgovoran čovek. U tim vestima bilo je senzacionalizma. Koliko god da je Pando otvoren za mnoge negativne uticaje – kroz njega prolazi čak i autoput, oseća se dobro. Ispostavilo se da su mu pretila samo posredna delovanja čoveka.

Pando verovatno nije stariji od četrnaest hiljada godina (foto Lance Oditt, kten.com)

Kada su ljudi istrebili velike predatore u okolini, poput vukova, broj jelena značajno se povećao, a mladice su pored njih brstile i domaće životinje. Naučnici su posumnjali da to presudno utiče na rast novog drveća, zbog čega su 2013. godine ogradili jedan deo šume i učinili ga nedostupnim za biljojede. Godinu dana kasnije ograđena je još jedna površina, s tim što se na njoj na različite načine dodatno pospešivao rast mladica. Ubrzo, postalo je jasno da se jeleni moraju držati na odstojanju i da je to sasvim dovoljno da drevni organizam ponovo procveta.

Početkom ove godine, na sajtu udruženja Grand Canyon Trust, objavljen je katalog fotografija koje pokazuju da se Pando uspešno oporavlja (jednu od fotografija možete videti i u okviru ovog teksta). Lokacije su posećivane i fotografisane tokom dužeg vremenskog perioda, čime su prikupljeni neosporni i očigledni dokazi da mladice bez problema rastu na ograđenim površinama.

Stablo američke jasike može da naraste do 30 metara u visinu (foto Ray Boren, epod.usra.edu)

Pando se sa latinskog prevodi kao „ja se širim“, a džin, u skladu sa svojim imenom, namerava da nastavi u tom pravcu. Ujedno, dobar je podsetnik da napori za zaštitu životne sredine mogu dati odlične rezultate. Svaka naredna jesen sa njim verovatno će biti sve lepša.

Izvori: sciencemag.org, smithsonianmag.com, grandcanyontrust.org, doi.org/10.1371/journal.pone.0203619

Naslovna fotografija – sciencemag.org

Najčitanije

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Turska jela koja su se odomaćila u Srbiji

Verovatno ste nekada čuli da je sarma poreklom iz Turske, ali da li ste znali da ovo važi i za…

Ovo je najgore piće za jetru

Jetra filtrira štetne materije iz tela i zato je nužno brinuti o njenom zdravlju. Kad se govori o oštećenju jetre,…

Da li testeninu nakon kuvanja jednostavno iscedite u sudoperi? Pogledajte zašto to nikada ne bi trebalo da radite!

Špagete sa sosom od mesa, pasta karbonara, fetučini sa rikotom i spanaćem, testenine sa jajima i slaninom, tunjevina ili testenina…

Zašto nikada ne bi trebalo da pijemo rakiju pre jela?

Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara…

7 odevnih predmeta u koje vredi uložiti novac dok su na popustu

Crna nedelja prilika je da se po povoljnijim cenama pripremimo za predstojeće praznike, i tako obradujemo sebe i najbliže. Mnogi…

Najnovije - Destinacija

Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje…

Najbolji manji gradovi u svetu u 2021.

Popularni njujorški magazin o putovanjima Conde Nast Traveler svake godine dodeljuje nagrade čitalaca – Readers’ Choice Awards, u raznim kategorijama.…

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…

Da li su plutajući gradovi budućnost?

Neke od projekcija iz postapokaliptičnih knjiga i filmova polako se bliže ostvarenju, a tiču se prevashodno klimatskih promena i globalnog…

10 najmnogoljudnijih gradova na svetu

Širom naše planete, ljudi migriraju iz ruralnih u urbane sredine, zbog čega su gradovi danas veći nego ikada. Oni zahvataju…