Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Najbolje naučne fotografije iz 2020. godine

AUTOR: Ljubisav Panić 03 Feb, 2021
Najbolje naučne fotografije iz 2020. godine

Prethodne godine svet je iznenadila i paralisala pandemija korona virusa, što je omogućilo da se dezinformacije rašire više nego ikada ranije. S jedne strane imali smo prikaz nauke kakva bi ona trebalo da bude. S druge, bili smo svedoci njenog unižavanja, ignorisanja i zloupotrebe u raznim teorijama zavere, političkim pokretima i težnjama pojedinaca za samopromocijom.

Ovo previše rasprostranjeno negiranje proverenih podataka, udruženo sa dugotrajno slepim i gluvim donošenjem važnih ekonomskih i društvenih odluka, dovelo je mnoge zemlje na ivicu zdravstvenog kolapsa 2020. godine. Zanemarivanje naučnih saznanja ne bi trebalo da se nastavi u budućem periodu, ali će do toga verovatno često dolaziti. Na tas će se i dalje stavljati naše zdravlje, održivost ekosistema, brojnost biljnih i životinjskih vrsta i mnogo toga drugog.

U podeljenom svetu, u kakvom živimo, moramo se podsetiti da on nije mnogo drugačiji od onoga na šta smo navikli – koliko god da su dezinformacije glasne i  razmetljive, ne mogu se meriti sa lepotom i snagom informacija dobijenih pomoću trezvenog razmišljanja.

Mnogi poznati časopisi, kao što su Nature ili National Geographic, nedavno su objavili liste najboljih naučnih fotografija iz 2020. godine. Pogledajte neke od njih i sami zaključite da li veću vrednost imaju pouzdanost, proverljivost i marljivost, ili zapaljive populističke manipulacije.

Bašta ječma

Bašta ječma na Islandu zauzima površinu od 2000 metara kvadratnih (foto Luca Locatelli, nationalgeographic.com)

Ova staklena bašta, podignuta na vulkanskoj podlozi Islanda, funkcioniše bez emisije štetnih gasova u atmosferu. U njoj može da naraste do 130.000 modifikovanih jedinki ječma. Kompanija ORF Genetics uzgaja ih da bi dobila epidermalne faktore rasta, koji imaju primenu u mnogim oblastima, uključujući proizvodnju kozmetike. Geotermalnu energiju i toplotu obezbeđuje obližnja stanica Svartsengi.

Životinja duga 45 metara

Sifonofora je predator koji se hrani rakovima, ribama i drugim životinjama (foto Schmidt Ocean Institute, livescience.com)

Apolemija je vrpčasta i prozirna sifonofora, morsko stvorenje koje se sastoji od zooida. Ove male višećelijske životinje obavljaju različite funkcije u koloniji i tako stvaraju superorganizam. Ranije se verovalo da sifonofore mogu da narastu do 40 metara, ali je rekorder sa fotografije pomerio tu granicu za još pet. Pronađen je u blizini obale Australije i verovatno predstavlja najdužu životinju na svetu.

Sunce u velikoj rezoluciji

Fotografija Sunca (foto NSO, NSFA, URA, us.glbnews.com)

Zahvaljujući teleskopu Danijel K. Inouje, podignutom na Havajima, prošle godine smo dobili prikaz Sunca koji nikada nije bio zabeležen u tako velikoj rezoluciji sa Zemlje. Na fotografiji se može videti vrela plazma koja izbija iz unutrašnjosti zvezde, a smeđe linije pokazatelj su gde se ona hladi i tone.

Korona virus

Korona virus među ćelijama čoveka (foto NIAID-RML, globalnews.ca)

Američki istraživači, zaposleni u Laboratoriji Rocky Mountain Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, jedni su od prvih koji su zabeležili virus SARS-CoV-2 među ćelijama čoveka obolelog od kovida-19. Fotografija je nastala pomoću elektronskog mikroskopa, a boja je dodata da bi se jasnije odvojio virus (obojen žutom) od ljudskih ćelija (ružičasta).

Razvoj ribe klovna

Razvoj ribe klovna (foto Daniel Knop, niconsmallworld.com)

Embrionalni razvoj ribe klovna, zabeležen u toku njenog prvog, trećeg (ujutru i uveče), petog i devetog dana, nagrađen je prošle godine na Nikonovom takmičenju fotomikrografije. Na prvom prikazu se može videti čak i trag sperme na vrhu jajeta, dok je na poslednjem zabeležen izgled embriona nekoliko sati pre nego što će se izleći. Najzahtevniji zadatak za fotografa Danijela Knopa bio je da dobije jasne obrise svakog detalja tokom dugog beleženja razvoja, uprkos pomeranjima embriona.

Krokodil na skeniranju

Sijamski krokodil pri CT skeniranju (foto Paolo Verzone, nationalgeographic.com)

Paleontolog Lorens Vitmer skenira današnje životinje da bi uspešno rekonstruisao i protumačio anatomiju izumrlih dinosaurusa. Smrznuto truplo sijamskog krokodila sa fotografije, objavljene u magazinu National Geographic, jedno je od mnogih trupala životinja koja su tokom protekle dve decenije podvrgnuta CT skeniranju u bolnici O’Blenes u Ohaju.

Solarne ćelije na balonu od sapunice

Solarna ćelija na balonu od sapunice (foto Anastasia Serin, nature.com)

Naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kralj Abdul iz Saudijske Arabije napravili su toliko male i tanke solarne ćelije da se mogu održati čak i na balonu od sapunice.

Kraj teleskopa Aresibo

Aresibo je sagrađen početkom šezdesetih godina (foto Ricardo Arduengo, space.com)

Naučna zajednica ispratila je prethodnu godinu i jednim tužnim prizorom. Teleskop Aresibo, koji je dugo vremena bio najveći radio teleskop sa pojedinačnom sfernom antenom na svetu, srušio se početkom decembra u Portoriku. Njegova više od 800 tona teška platforma pala je sa visine od 150 metara na disk, obeležavajući kraj građevine koja se pojavila čak i u filmu o Džejmsu Bondu. Aresibo je svakako trebalo da se rasformira posle pucanja dva kabla, za koje je procenjeno da se ne mogu popraviti bez velikog bezbednosnog rizika. Gravitacija je ipak bila brža i odnela je pobedu.

Životinja koja ne diše

H. salminicola, živo biće koje ne diše, izaziva oboljenje lososa (foto Stephen Douglas Atkinson, livescience.com)

Prošle godine je mala H. salminicola proglašena prvom višećelijskom životinjom koja ne udiše kiseonik. Ona je parazit, napada ribe i crve, a prilikom proučavanja naučnici su utvrdili da je u potpunosti izgubila mitohondrijsku DNK, neophodnu za disanje. Način na koji dobija energiju još uvek je nepoznanica.

Plankton

Plankton je zajednički naziv za mikroskopski sitne biljne i životinjske organizme koji lebde u vodenim površinama (foto Laurent Intertaglia, news.cnrs.fr)

Na fotografiji nekoliko milimetara vode iz Lionskog zaliva, sve vrvi od života. Sićušan živi svet na njoj je plankton, koji ima ključnu ulogu u održavanju vodenih ekosistema.

Praistorijski crteži u Amazoniji

Na steni u Kolumbiji nacrtani su džinovski lenjivci, mastodoni, paleolame, konji i mnoge druge životinje s kraja ledenog doba (foto Judith Trujillo Téllez, bradshawfoundation.com)

Stena duga gotovo 13 kilometara otkrivena je u kolumbijskom delu amazonskog basena 2020. godine. Drevni stanovnici ove oblasti koristili su je poput platna, na kom su nacrtali na hiljade životinja, ljudskih figura, otisaka šaka, geometrijskih šara i drugih motiva. Kao izvor crvene boje poslužio je oker, pigment koji se često upotrebljavao u praistorijsko vreme. Crteži su stari oko 12.000 godina i predstavljaju jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića.

Presek ćelija raka

Presek ćelija raka (foto Chris Bakal and Nick Moser, reddit.com)

Ćelija raka prerezana jonskim zrakom pruža naučnicima detaljan uvid u njen poprečni presek. Trougaono udubljenje, koje se takođe može videti na fotografiji, trag je koji je zrak ostavio na podlozi.

Pčela sa osobinama ženki i mužjaka

Pčela sa osobinama mužjaka i ženke pronađena je u Panami (foto Chelsey Ritner, smithsonianmag.com)

Veća vilica i antena okrenuta unapred prisutne su kod ženki pčela, dok je manja vilica i antena okrenuta unazad obeležje mužjaka. Jedinka sa fotografije ima obe karakteristike i izgleda kao da su posredi dve životinje spojene u jednu. Ovakvo retko stanje podele polnih osobina po osi simetrije poznato je kao ginandromorfija, i do sada je primećeno kod insekata, ljuskara, zmija, pa čak i ptica.

Mikroorganizmi sa usana

Mikroorganizmi sa usana (foto Martin Oeggerli, nationalgeographic.com)

Trilioni mikroorganizama naseljavaju telo čoveka. Kolonija sa fotografije izolovana je i kultivisana od uzorka uzetog sa usana jedne žene. Istraživanja su pokazala da ljudi koji se često ljube razvijaju slične mikrobiome.

Tasmanijski đavo pod ultraljubičastim svetlom

Koža oko njuške, očiju i ušiju tasmanijskog đavola prikuplja ultraljubičastu svetlost i emituje je kao vidljivu plavu (foto Jake Schoen, reddit.com)

Prošle godine smo saznali da pojedini australijski sisari, poput kljunara, bilbija i vombata, svetle plavom bojom ukoliko se u mraku obasjaju ultraljubičastim svetlom. Poznato je da tu osobinu imaju ribe, amfibije, ptice i reptili, ali je veoma retka kod sisara. Zato je vest da tasmanijski đavo može da svetli u mraku dočekana kao još jedna senzacija u nizu. Kod ovih crnih torbara fenomen su prvi zabeležili radnici zoo-vrta u Ohaju.

Ploveća čestica u obliku broda

Čestica u obliku broda (foto R. P. Doherty et al, m.lavoz.com.ar)

Uprkos tome što je velika samo 30 mikrometara, i odštampana pomoću 3D štampača, čestica u obliku broda uspešno plovi. Istraživači su je premazali metalom i postavili u hidrogen peroksid, što dovodi do hemijske reakcije i stvaranja gasa koji brodić gura napred.

Naslovna fotografija – Paolo Verzone, nationalgeographic.com

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Turska jela koja su se odomaćila u Srbiji

Verovatno ste nekada čuli da je sarma poreklom iz Turske, ali da li ste znali da ovo važi i za…

Ovo je najgore piće za jetru

Jetra filtrira štetne materije iz tela i zato je nužno brinuti o njenom zdravlju. Kad se govori o oštećenju jetre,…

Najnovije - Destinacija

10 najlepših stanica podzemne železnice na svetu

Pojedine stanice metroa u svetu izgledaju kao prave palate. Takav je slučaj sa onima u Moskvi, Sankt Peterburgu i Taškentu.…

6 najboljih evropskih gradova za šetnju

Šetnja je zdrava i uvek preporučljiva, a naročito kada obilazimo neko novo mesto koje do tada nismo posetili. Ovde ne…

Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje…

Najbolji manji gradovi u svetu u 2021.

Popularni njujorški magazin o putovanjima Conde Nast Traveler svake godine dodeljuje nagrade čitalaca – Readers’ Choice Awards, u raznim kategorijama.…

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…