Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Dvorac Špicer – utopija ili sećanje?

Nedavno se u Beočinu okupila neformalna grupa meštana, a Jelena Viktorova jedna je od njih, koja istražujući arhive sve do Pešte, pokušava da dvorac Špicer budućom monografijom ne samo sačuva od zaborava, već i da ispravi pogrešne teze.

Sablasno napušten, ruiniran, ali i dalje dirljivo lep, beočinski dvorac Špicer svedoči o jednom minulom vremenu ali i nerazumevanju da se ovo zdanje sagrađeno 1898. godine spase od propasti, da mu se udahne novi život, dâ nova namena i da se Beočin i Vojvodina njime diče kao turističkom atrakcijom. Ipak, ne može se reći da nije bilo inicijative za njegovu revitalizaciju i da je nema i danas.

Nedavno se u Beočinu okupila neformalna grupa meštana, a Jelena Viktorova jedna je od njih, koja istražujući arhive sve do Pešte, pokušava da ovaj dvorac budućom monografijom ne samo sačuva od zaborava, već i da ispravi pogrešne teze.

„Šturi i ograničeni javno dostupni izvori informacija o dvorcu doprineli su da se o njemu šire neistine i mitovi. Prema gotovo svim do sada predstavljenim pričama koje smo imali prilike da pročitamo o dvorcu, navodi se da je porodica Špicer nemačkog porekla i da je napustila Beočin uoči Drugog svetskog rata. Činjenice najpre ukazuju da je reč o jevrejskoj porodici koja je otišla znatno ranije iz Beočina, ali da su u dvorcu, nakon njih, živeli ljudi iz porodice Orenštajn s kojima su bili blisko povezani. Zabluda je i da je projektant ovog zdanja čuveni Imre Steindl koji je dizajnirao zgradu mađarskog Parlamenta jer arhive ukazuju na čitav niz dokumenata koji svedoče da je to ipak bio njegov učenik i arhitekta privatno blizak Špicerovima, Ignac Alpar”, kaže Viktorova.

Ono što se sigurno zna jeste da je dvorac podigao ugledni zemljoposednik i industrijalac Edvard Ede Špicer koji je sa svojim poslovnim partnerima Henrikom Orenštajnom i Semjuelom Redlihom u Beočinu bio vlasnik fabrike cementa. Sagrađen od najkvalitetnijeg cementa (kao zaštitnim znakom Beočina) između dva veka, a u susret dolasku lepe secesije, dvorac je skladna i maštovita mešavina stilova s elementima gotike, baroka i romanike. Čuvena žolnai keramika, ornamenti i vitraž ni danas ne ostavljaju ravnodušnim posetioce koji se osmele da sve pogledaju izbliza uprkos upozorenjima da to nije bezbedno zbog mogućnosti urušavanja, a najčešće pitanje koje postave nakon toga jeste kako je moguće da takvo zdanje predajemo zubu vremena i ima li ovaj dvorac naslednika? 

Izvor: Arhiva Sremskih Novina

„Tu dolazimo do mračnijeg dela istorije, jer su potomci raseljavani, neki su nestajali u logorima, a njihova imovina je 1948. u Beočinu nacionalizovana. Njihove rezidencije u Budimpešti su pod zaštitom države i nisu doživele sudbine kao dvorac u Beočinu, i to je ono što boli, jer ako je ono što su ljudi gradili odraz njihove civilizacije i društva, onda je ovo što mi čuvamo odraz naše, i to je zapravo poražavajuće. Možda je priča o spasavanju dvorca utopija, ali priča o spasavanju sećanja definitvno nije, te budućim generacijama možemo ostaviti barem istinu o ove tri porodice koje su bile na više načina međusobno povezane i kojima dugujemo ne nastanak već ključni razvoj industrijalizacije u Beočinu. O ovome i sudbini dvorca posle rata, sa mnom će pisati i drugi autori, iskreni ljubitelji ovog zdanja i poznavaoci istorije Beočina”, kaže Jelena.

Građani se zalažu i za pokretanje tribine kao otvorenog javnog dijaloga između predstavnika civilnog sektora, opštinske vlasti, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika od kojeg se očekuje da pojasni problematiku i status objekta, ali i Ministarstva kulture koje treba da informiše javnost o namerama i strategijama za čuvanje kulturne baštine. Moralo bi se znati šta je ovde srž problema propadanja objekta u koji je 2016. uloženo tek za urgentnu sanaciju krova. Dvorac Špicerovih, nekada porodična rezidencija, a posle rata muzička škola, te hotel, rehabilitacioni centar za ratne i vojne invalide, a onda i ugostiteljski objekat, danas je tek dvorac promaja. Od sjaja do očaja, dok s kupole ne padne poslednja statua turula, mitske ptice koja je po predanju zaštitnik. Veruje se da će tada pasti i nada za revitalizaciju ovog neobičnog dvorca.

Fotografije: Jelena Viktorova

Najčitanije

Ovo je 7 kozmetičkih proizvoda koje bi svaka žena posle 40. godine trebalo da koristi

Različiti periodi života zahtevaju različite kozmetičke proizvode. Bilo da je u pitanju omiljeni ruž za usne koji će vašem licu…

3 loše navike koje imaju inteligentne osobe

Oko sebe ostavljate nered i puno psujete? Verovatno ste ceo život bili osuđivani zbog ovih loših navika, ali studije su…

Nova južnokorejska serija za jedan dan postala popularnija od serije „Squid Game“

Izgleda da je svet željan južnokorejskih serija, a Netflix i te kako ima nameru da to iskoristi. Naime, samo 24…

5 znakova da ne volite sebe dovoljno

Jedno je reći da volite sebe i da vodite računa o svom emotivnom, mentalnom i fizičkom zdravlju, a drugo je…

Ove upečatljive fotografije iz Poljske otkrivaju kako je izgledao život iza Gvozdene zavese tokom ’80-ih

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su Varšava i Gdanjsk bili centar veliki političkih previranja u Poljskoj, francuski fotograf Bruno…

6 zdravih navika koje možemo da naučimo od britanske kraljevske porodice

S obzirom na njihov gust raspored obaveza i pojavljivanja u javnosti, članovi britanske kraljevske porodice i te kako moraju da…

Najnovije - Destinacija

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…

Da li su plutajući gradovi budućnost?

Neke od projekcija iz postapokaliptičnih knjiga i filmova polako se bliže ostvarenju, a tiču se prevashodno klimatskih promena i globalnog…

10 najmnogoljudnijih gradova na svetu

Širom naše planete, ljudi migriraju iz ruralnih u urbane sredine, zbog čega su gradovi danas veći nego ikada. Oni zahvataju…

„Šargarepa poljubac“: Lame i alpake podižu raspoloženje u domovima za stare i drugim institucijama

Psiholog vam nije uvek po volji, loše se osećate i svesni ste da život nema mnogo smisla u teškoj kolotečini…

Ovu grešku mnogi prave prilikom unošenja biljaka u kuću

Iako se čini kao bezazlena greška, može uništiti druge biljke i vaš dom napuniti raznim insektima i štetočinama. Kako se…