Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Dvorac Špicer – utopija ili sećanje?

Nedavno se u Beočinu okupila neformalna grupa meštana, a Jelena Viktorova jedna je od njih, koja istražujući arhive sve do Pešte, pokušava da dvorac Špicer budućom monografijom ne samo sačuva od zaborava, već i da ispravi pogrešne teze.

Sablasno napušten, ruiniran, ali i dalje dirljivo lep, beočinski dvorac Špicer svedoči o jednom minulom vremenu ali i nerazumevanju da se ovo zdanje sagrađeno 1898. godine spase od propasti, da mu se udahne novi život, dâ nova namena i da se Beočin i Vojvodina njime diče kao turističkom atrakcijom. Ipak, ne može se reći da nije bilo inicijative za njegovu revitalizaciju i da je nema i danas.

Nedavno se u Beočinu okupila neformalna grupa meštana, a Jelena Viktorova jedna je od njih, koja istražujući arhive sve do Pešte, pokušava da ovaj dvorac budućom monografijom ne samo sačuva od zaborava, već i da ispravi pogrešne teze.

„Šturi i ograničeni javno dostupni izvori informacija o dvorcu doprineli su da se o njemu šire neistine i mitovi. Prema gotovo svim do sada predstavljenim pričama koje smo imali prilike da pročitamo o dvorcu, navodi se da je porodica Špicer nemačkog porekla i da je napustila Beočin uoči Drugog svetskog rata. Činjenice najpre ukazuju da je reč o jevrejskoj porodici koja je otišla znatno ranije iz Beočina, ali da su u dvorcu, nakon njih, živeli ljudi iz porodice Orenštajn s kojima su bili blisko povezani. Zabluda je i da je projektant ovog zdanja čuveni Imre Steindl koji je dizajnirao zgradu mađarskog Parlamenta jer arhive ukazuju na čitav niz dokumenata koji svedoče da je to ipak bio njegov učenik i arhitekta privatno blizak Špicerovima, Ignac Alpar”, kaže Viktorova.

Ono što se sigurno zna jeste da je dvorac podigao ugledni zemljoposednik i industrijalac Edvard Ede Špicer koji je sa svojim poslovnim partnerima Henrikom Orenštajnom i Semjuelom Redlihom u Beočinu bio vlasnik fabrike cementa. Sagrađen od najkvalitetnijeg cementa (kao zaštitnim znakom Beočina) između dva veka, a u susret dolasku lepe secesije, dvorac je skladna i maštovita mešavina stilova s elementima gotike, baroka i romanike. Čuvena žolnai keramika, ornamenti i vitraž ni danas ne ostavljaju ravnodušnim posetioce koji se osmele da sve pogledaju izbliza uprkos upozorenjima da to nije bezbedno zbog mogućnosti urušavanja, a najčešće pitanje koje postave nakon toga jeste kako je moguće da takvo zdanje predajemo zubu vremena i ima li ovaj dvorac naslednika? 

Izvor: Arhiva Sremskih Novina

„Tu dolazimo do mračnijeg dela istorije, jer su potomci raseljavani, neki su nestajali u logorima, a njihova imovina je 1948. u Beočinu nacionalizovana. Njihove rezidencije u Budimpešti su pod zaštitom države i nisu doživele sudbine kao dvorac u Beočinu, i to je ono što boli, jer ako je ono što su ljudi gradili odraz njihove civilizacije i društva, onda je ovo što mi čuvamo odraz naše, i to je zapravo poražavajuće. Možda je priča o spasavanju dvorca utopija, ali priča o spasavanju sećanja definitvno nije, te budućim generacijama možemo ostaviti barem istinu o ove tri porodice koje su bile na više načina međusobno povezane i kojima dugujemo ne nastanak već ključni razvoj industrijalizacije u Beočinu. O ovome i sudbini dvorca posle rata, sa mnom će pisati i drugi autori, iskreni ljubitelji ovog zdanja i poznavaoci istorije Beočina”, kaže Jelena.

Građani se zalažu i za pokretanje tribine kao otvorenog javnog dijaloga između predstavnika civilnog sektora, opštinske vlasti, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika od kojeg se očekuje da pojasni problematiku i status objekta, ali i Ministarstva kulture koje treba da informiše javnost o namerama i strategijama za čuvanje kulturne baštine. Moralo bi se znati šta je ovde srž problema propadanja objekta u koji je 2016. uloženo tek za urgentnu sanaciju krova. Dvorac Špicerovih, nekada porodična rezidencija, a posle rata muzička škola, te hotel, rehabilitacioni centar za ratne i vojne invalide, a onda i ugostiteljski objekat, danas je tek dvorac promaja. Od sjaja do očaja, dok s kupole ne padne poslednja statua turula, mitske ptice koja je po predanju zaštitnik. Veruje se da će tada pasti i nada za revitalizaciju ovog neobičnog dvorca.

Fotografije: Jelena Viktorova

Najčitanije

Pun, krvavi mesec u Ovnu od 9. oktobra donosi burne promene: Na ova tri znaka će najviše uticati

Oktobarski pun mesec ima mnogo imena – lovački mesec, selidbeni mesec, ledeni mesec ili krvavi mesec. Biće na vrhuncu 9.oktobra…

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Maslac, margarin ili gi puter? Evo koji je najzdraviji

Ljudi se često pitaju da li je za zdravlje bolja opcija maslac ili margarin. Da je to sve češća briga…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Šer (76) u odelu od lateksa izašla na pistu i triput mlađe manekenke poslala kući

Malo je modnih revija zbog kojih bi Šer – da, ta Šer – ustala iz kreveta, ali Balmain spektakl u…

Najnovije - Destinacija

Ovo su najpopularnija imena za pse u svetu

Ako planirate da nabavite psa ili razmišljate o tome kako da nazovete svog novog mezimca, spisak najpopularnijih imena za pse…

Portugal uvodi vizu za digitalne nomade

Svi više zemalja uvodi nešto što se zove viza za digitalne nomade, a sada je na red došao Portugal, što…

Kako da primetite prve znake dijabetesa kod mačaka?

Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti kod ljudi. Ovo oboljenje, međutim, mogu imati i mačke, zbog čega je veoma važno…

Leto vam već nedostaje? Ove destinacije pružiće jesenju zalihu sunca

Jesen je i zvanično stigla i, iako još uvek ne znamo kakvo će tačno vreme biti u narednim mesecima, uvek…

Španija uvodi vize za digitalne nomade kako bi privukla radnike iz inostranstva

Španija je najavila uvođenje digitalne vize za nomade, koja će građanima iz zemalja van Evropske unije dati priliku da rade…

Najbolje destinacije u Evropi za ljubitelje piva (koje se ne zovu Minhen)

Za vreme pandemije, a naročito u njenoj prvoj godini, jedno od naših najvećih zadovoljstva nam je povremeno bilo uskraćeno. Mislimo…