Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

„Evroazijska zemlja čuda“: Zabavni park koji je postao simbol posrnuća Erdoganove politike

AUTOR: Ljubisav Panić 27 Sep, 2021
„Evroazijska zemlja čuda“: Zabavni park koji je postao simbol posrnuća Erdoganove politike

Široki trgovi u Severnoj Koreji prikladni su za izvođenje parada, Donald Tramp je pokušao zidom da odvoji Sjedinjene Države od Meksika, a spomenik Stefanu Nemanji, čija je cena državna tajna, uzdiže se u Beogradu – ništa od ovoga nije slučajnost.

Promenom arhitektonskog lica nekog grada ili države političari često demonstriraju moć, skreću pažnju sa gorućih problema i stvaraju privid uspeha. Kad se pažljivo osmišljene političke poruke utkaju u javne radove, podrazumevajuća briga o infrastrukturi postaje marketinški alat kojim se učvršćuju pozicije i ostvaruju ideološki ciljevi.

Ako se uračuna projektovanje i planiranje, na Evroazijskoj zemlji čuda se radilo više od deset godina (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Nešto kasnije, na red dolazi i zabava. Posle završetka radova, nesrećne ljude nećemo videti na političkim proslavama. Crveni tepih obeležen je isključivo nasmejanim licima, pomoću kojih se stvara privid da je podrška sveprisutna, budućnost svetla, a odluke opravdane.

Takav mehur od sapunice raspršio se prošle godine u Ankari, kada je zatvoren zabavni park Evroazijska zemlja čuda. Prema pojedinim procenama, ovaj park je koštao 750 miliona dolara i prostirao se na površini od 1,3 kilometara kvadratnih. Izgradnja je započeta 2013, pod nadzorom gradonačelnika Ankare Meliha Gokčeka, ali se nastavila i posle 2017, kada je on prestao da obavlja tu funkciju.

„Hitna potreba Ankare nije bio Dizniled, već transport”, izjavio je upravnik filijale Komore arhitekata u Ankari (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Ambicija predstavnika vlasti bila je podizanje turske verzije Diznilenda, u kojoj bi posetioce umesto Mikija Mausa dočekivale maskote angorske mačke. Ali, umesto da se poduhvat pretvori u blistavi primer politike predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, čiju je Partiju pravde i razvoja Gokček predstavljao, mnoštvo kontroverzi uzelo je danak.

Komora arhitekata pokušala je da zaustavi izgradnju parka sudskim putem, ali je tadašnji gradonačelnik Ankare Melih Gokček uzvratio tužbom za klevete (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Evroazijskoj zemlji čuda, koja je poznata i kao Ankapark, na putu je stajala Ataturkova šumska farma, zelena gradska oaza sa zoo-vrtom. Da bi se prepreka uklonila, Farmi je oduzet status zaštićenog dobra, čime su uklonjena pravna ograničenja za brisanje nasleđa i promenu identiteta gradske lokacije. Nekadašnji prostor za rekreaciju ubrzo je delimično uništen, dok je zoo-vrt razoren u potpunosti. Drveće je posečeno, životinje su prodate na aukciji i lokacija je opasana zidovima zabavnog parka sa kasom na ulazu, iako se nekada mogla posetiti besplatno.

Loša marketinška kampanja predstavljena je kao jedan od glavnih krivaca za propast parka (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Pristalice Erdoganove islamsko-konzervativne stranke hvalile su projekat, u kom su prepoznale dobrobiti po ekonomiju i turizam, dok je oponentima to bio još jedan dokaz da sadašnja vlast poništava zaostavštinu Mustafe Kemala Ataturka, predsednika koji je u prvoj polovini 20. veka približio Tursku sekularnim vrednostima.

Na levoj strani parka nalazile su se celine Praistorija, Kameno doba i Drevne civilizacije, a na desnoj Novi počeci, Daleka budućnost i Posle poplave (foto xinger.redditchjobcentre.co.uk)

Dolaskom Partije pravde i razvoja na vlast Turska je zaista pretrpela velike promene. Erdoganov politički diskurs postao je poznat kao neoosmanizam. S jedne strane, on insistira na povezivanju pažljivo odabranih i idealizovanih delova prošlosti sa sadašnjošću i budućnošću. S druge, udružuje velike spoljnopolitičke pretenzije sa beskrupuloznim neoliberalnim kapitalizmom.

Park je i neposredno posle otvaranja imao niz problema – od atrakcija koje su se kvarile, do nepristupačnosti javnim prevozom (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

„Ova ideologija privlači religiozne i konzervativne Turke, među kojima se mnogi osećaju kao da su bili isključeni ili ugušeni Ataturkovim ‘elitističkim’ republičkim projektom – iako je on okončao naslednu hijerarhijsku monarhiju – i još uvek su ogorčeni zbog ukidanja kalifata“, napisali su istraživači Tanfer Emin Tunč i Gokhan Tunč u radu Evroazijska zemlja čuda: Tematski parkovi i neoosmanske politike identiteta u Ankari.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na svečanom otvaranju parka Evroazijska zemlja čuda (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Kalifat je oblik vladavine u kom se vrhovni poglavar nalazi na čelu suverene države kao zakoniti naslednik Muhameda, s težnjom da objedini sve muslimane. Prema mišljenju autora gorenavedenog rada, slične neoosmanske pretenzije vidljive su i u konceptu Evroazijske zemlje čuda, u koji je ugrađena ideja o „proširenju granica izvan Ankare, transnacionalno i transkontinentalno, do Evrope, Azije i Bliskog istoka“.

Profesor arhitekture Guven Arif Sargin uporedio je izgradnju parka sa adolescentskim hirom (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Velike ambicije, međutim, doživele su veliki krah. Otvaranje parka kasnilo je zbog upitne bezbednosti – Gokčekova vožnja jednim od 14 rolerkostera prošla je neslavno kada je mašinerija zakazala i ostavila bivšeg gradonačelnika zarobljenog na velikoj visini. Erdogan je svečano otvorio kompleks u okviru predizborne kampanje tek u martu 2019. godine. „Ankapark nije samo simbol ponosa Ankare, već cele Turske“, rekao je tom prilikom ispred mnoštva pristalica. Prema njegovoj proceni, sedam celina za zabavu, u kojim su posetioci mogli da uživaju u 2.117 atrakcija, trebalo je da obezbedi glavnom gradu veliku godišnju zaradu.

Sumnja u uspešno funkcionisanje parka pojavila se rano jer Ankara, za razliku od Istanbula, nije poznata kao turistički centar (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Umesto toga, kompleks koji je u ponudi imao vožnje vodenim parkom, skulpture dinosaurusa, ulice urađene poput starih seldžučkih i osmanskih bazara, pogled u budućnost i mnogo toga drugog, ostao je poluprazan i sa nedovoljno novca da pokrije troškove. Predviđanje o pet miliona posetilaca nije se ostvarilo, niti je bilo očekivanih 500.000 turista iz Kine. Publika je bila neizainteresovana i, posle nepunih godinu dana, park je propao.

Ulaz u Evroazijsku zemlju čuda (foto ankaramasasi.com)

Da su fešta i aplauzi sa otvaranja bili privid, pokazuje i to što je Erdoganova stranka ubrzo potučena na izborima u Ankari. Tanfer Emin Tunč i Gokhan Tunč ističu da je brendiranje tematskih parkova kao turskih pogrešno, jer predstavlja promociju etničke, verske i nacionalne homogenosti u državi koju čine građani različitih identiteta i uverenja.

Završetak parka požurivan je da bi bio svečano otvoren pre izbora u Turskoj (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Dinosaurusi, dečiji automobili i druge atrakcije parka sada zarastaju u travu i postaju izvor novih problema. Samo u poslednja tri meseca bilo je više od 20 pokušaja krađe kablova iz kompleksa. Evroazijska zemlja čuda počela je da podseća na groblje i nema više šta da ponudi. „Ono što određuje dugovečnost, a na kraju i uspeh tematskog parka, jeste njegova sposobnost da odgovori potrebama društva“, zaključili su Tanfer Emin Tunč i Gokhan Tunč.

Kritičari su sumnjali u zvanični podatak da je u parku zasađeno dva miliona biljaka smatrajući da se tim brojem ublažava kontroverza koja je nastala uništavanjem Ataturkove šumske farme (foto globaltimes.cn)

Izvori: france24.com, reuters.com, theatlantic.com, Tanfer Emin Tunc and Gokhan Tunc, „Wonderland Eurasia: Theme Parks and Neo-Ottoman Indentity Politics in Ankara, Turkey“, Popular Entertainment Studies, Vol. 11, Issue 1-2 (2020): 93-113.

Naslovna fotografija – Evroazijska zemlja čuda reklamirana je kao najveći zabavni park u Evropi i Aziji (foto Adem Altan, AFP, Getty Images)

Najčitanije

Objavljeno je koji je trenutno najpopularniji modni brend na svetu

Lyst je aplikacija za pretragu proizvoda poznatih modnih brendova koja na kraju svakog kvartala objavljuje svoj prestižan The Lyst Index…

Dženifer Lopez zna kako se nosi slip haljina tokom jeseni!

Ništa nije teško kada radiš ono što voliš, tako bismo ukratko mogli da opišemo stil života višestrane umetnice iz naslova.…

Zabavne slučajnosti koje se dešavaju samo jednom u životu

Kako biste reagovali da hodate supermarketom i na ambalaži nekog proizvoda ugledate ilustraciju čoveka koji izgleda isto kao vi? A…

Pogledajte neverovatan performans koji je osvojio internet

Ako ste pratili zatvaranje nedavno održanih Paraolimpijskih igara u Tokiju, imali ste priliku da uživate u neobičnom performansu koji je…

Motivišite se da vežbate kod kuće

Mnogima vežbanje samo po sebi predstavlja veliki izazov. Zna da bude izuzetno naporno, oduzima dragoceno vreme i može da nervira…

Duge čizme kao mikro trend

Interesantna stvar odigravala se na nedavno održanim Nedeljama mode, na kojima su predstavljene kolekcije za proleće/leto 2022. Naime, mnoge dame…

Najnovije - Destinacija

Većina građana Srbije želi da proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije

Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane „kupac-proizvođač“ električne energije, 45% je zainteresovano za subvencije države, dok više…

Vlasti Barselone vam nude ovu privilegiju ako se oslobodite svog starog automobila

Ljudi u celom svetu sanjaju da se prošetaju ulicama Barselone i osete atmosferu ovog grada u Španiji, poznatog po prelepoj…

Vremenske (ne)prilike na fantastičnim nagrađenim fotografijama

Britansko Kraljevsko metereološko društvo upravo je objavilo pobednike svog takmičenja fotografa pod nazivom Weather Photographer of the Year 2021. Kao…

Zašto psi ližu ljude?

Kada pas lizne svog vlasnika ili nekog člana vlasnikove porodice, mi uglavnom interpretiramo ovaj gest kućnog ljubimca kao njegov način…

Pobednici takmičenja za najbolju fotografiju divljih životinja

Foto-konkurs The Wildlife Photographer Of The Year, nastao davne 1956, ove godine je privukao takmičare iz čak 95 zemalja sveta. Oni…

Umemo li da se zaštitimo od prirodnih katastrofa?

Zemljotres u Hrvatskoj. Poplave u Nemačkoj i Belgiji. Požari u Grčkoj. Previše žrtava. Neprocenjiva materijalna šteta. Tokom ove godine svedočili…