Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Nemačka obeležava 250. godišnjicu Betovenovog rođenja

AUTOR: Filip Milosavljević 20 Oct, 2020
Nemačka obeležava 250. godišnjicu Betovenovog rođenja

Ime Ludvig van Betoven poznato je širom sveta ne samo ljubiteljima klasične muzike, već i mnogim drugim ljudima svih uzrasta, a to nije bez razloga. Ovaj revolucionar je za života bio poznat kao virtuoz, a danas stoji besmrtan u panteonu velikana umetnosti. Njegova muzička dostignuća po mnogima su obeležila sam vrhunac bečkog klasicizma, a ujedno utrla put i romantičnom periodu. Da nije bilo njegovih dela, ni istorija muzike ne bi se razvijala na isti način i stranice muzičke istorije bile bi ispisane drugačije.

Ove godine navršava se dvesta pedeset godina od njegovog rođenja u decembru 1770. godine, a to se najsrdačnije proslavlja u njegovoj rodnoj Nemačkoj. Betoven je inače rođen u Bonu, odakle je prvi put otišao u Beč 1787. godine kako bi uzimao časove muzike sa Mocartom. Vratio se u ovaj grad pet godina kasnije kako bi uzimao časove sa Hajdnom i tu i ostao nakon francuske okupacije Rajnske oblasti. Nakon toga je obilazio Prag, Drezden, Lajpcig i Berlin, a potom ga je snašla bolest usled koje je ostao gluv. Ni to ni napadi depresije nisu ga sprečili da nastavi da se bavi muzikom i da napiše fenomenalna dela, među kojima je jedna opera, devet simfonija, brojni opusi i kamerni komadi… Poslednjih dvadeset godina života proveo je u Beču, gde je i preminuo 1827. godine.

Foto: Beethovenfest Bonn/Sonja Werner

O njegovoj ljubavi i posvećenosti prema muzici govori činjenica da je iza sebe ostavio oko sedam stotina različitih kompozicija, a da je i danas drugi najslušaniji klasični muzičar na platformi Spotify, nakon Johana Sebastijana Baha. Betoven je posredno uticao i na format audio CD-a kakav danas poznajemo. Naime, predsednik kompanije Sony Norio Ohga tražio je da Deveta simfonija stane na jedan disk i njena 74 minuta trajanja odredila su kapacitet CD-a. Zanimljivo je da je Betoven univerzalno poštovan širom sveta i da njegovo ime nosi više od 700 ulica i trgova, od kojih je više od 300 u Nemačkoj. O nekim od najzanimljivijih lokaliteta u ovoj zemlji pročitajte u nastavku.

Bon

Jedna od glavnih atrakcija u Bonu je kuća u kojoj je Betoven rođen, u ulici Bonngasse broj 20. Ona prikazuje njegov život najdetaljnije i u njoj se nalazi najveća zbirka predmeta iz života ovog kompozitora. Kuća je ponovo otvorena za javnost prošle godine, tako da sada svako može da je poseti i vidi više od 150 eksponata poput rukopisa, fotografija, pisama, nameštaja i drugih predmeta. Takođe se ističe Betoven vođena tura koja obuhvata obilazak 17 lokacija u ovom gradu koje su povezane sa likom i delom velikog umetnika.

Foto: Michael Sondermann

Na obali reke Rajne u Bonu nalazi se koncertna dvorana Beethoven Hall, koja se nalazi na listi spomenika svetske kulturne baštine. Na Minsterplacu može se videti spomenik Betovenu, delo poznatog vajara Ernsta Henela iz Drezdena, a u parku Rheinaue nalazi se skulptura urađena po uzoru na crtež Pitera Brojera. Širom grada nalazi se još nekoliko skulptura i bista koje predstavljaju poznatog umetnika, tako da se šetnjom ovim gradom stalno nailazi na njih.

Rajna

U Koblencu je rođena Marija Magdalena, Betovenova majka, i u njenoj kući postoji izložba o njenom životu. Tu se mogu videti predmeti i posteri povezani sa njenim životom, kao i razni prikazi Betovena i majke iz novije umetnosti. U Zidburgu se besplatno može posetiti bivša opatija Mihaelsburg, odnosno crkva u kojoj je mladi Betoven jednom prilikom svirao orgulje. Još jedna preporuka u ovoj oblasti je i ogromni Betovenov park u Kelnu, koji se prostire na oko 40 hektara.

Foto: Michael Sondermann

Ostatak Nemačke

Nezaobilazna stavka na listi zanimljivosti je gradska biblioteka u Berlinu, u kojoj se nalaze brojni rukopisi, pisma i beleške kompozitora, kao i oko trećine njegove muzičke zaostavštine iz javnog domena. Posebno se izdvaja originalni rukopis čuvene Devete simfonije. Još jedno zanimljivo mesto u ovom gradu je bivše pozorište Schauspielhaus, u kome je prvi put izvedena gorepomenuta simfonija.

U Lajpciškom muzeju lepih umetnosti nalazi se verovatno najpoznatija Betovenova skulptura, delo Maksa Klingera, a tu je i njena savremenija verzija Markusa Luperca. U ovom gradu se često izvode njegove simfonije, a godina se tradicionalno završava izvođenjem Devete.

Foto: Michael Sondermann

I drugi delovi Nemačke na ovaj ili onaj način povezani su sa velikim kompozitorom, pa tako postoji ekskluzivni kvart sa njegovim imenom u Augzburgu, statue u Nirnbergu i Frankfurtu, bista u Regensburgu, skulptura u Frankfurtu…

Naslovna fotografija: Sonja Werner

Najčitanije

Ovo je najgore piće za jetru

Jetra filtrira štetne materije iz tela i zato je nužno brinuti o njenom zdravlju. Kad se govori o oštećenju jetre,…

Da li testeninu nakon kuvanja jednostavno iscedite u sudoperi? Pogledajte zašto to nikada ne bi trebalo da radite!

Špagete sa sosom od mesa, pasta karbonara, fetučini sa rikotom i spanaćem, testenine sa jajima i slaninom, tunjevina ili testenina…

Zašto nikada ne bi trebalo da pijemo rakiju pre jela?

Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara…

7 odevnih predmeta u koje vredi uložiti novac dok su na popustu

Crna nedelja prilika je da se po povoljnijim cenama pripremimo za predstojeće praznike, i tako obradujemo sebe i najbliže. Mnogi…

Kraljica Leticija jednim detaljem pobrala sve simpatije

Zvanična poseta španske kraljevske porodice Švedskoj još jedna je prilika da uživamo u modnim izdanjima dame iz naslova. Iako je…

Jedan od najpopularnijih glumaca današnjice želi da bude sledeći Džejms Bond

I pre nego što smo peti i poslednji put gledali Danijela Krejga u ulozi Džejmsa Bonda u filmu Nije vreme…

Najnovije - Destinacija

Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje…

Najbolji manji gradovi u svetu u 2021.

Popularni njujorški magazin o putovanjima Conde Nast Traveler svake godine dodeljuje nagrade čitalaca – Readers’ Choice Awards, u raznim kategorijama.…

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…

Da li su plutajući gradovi budućnost?

Neke od projekcija iz postapokaliptičnih knjiga i filmova polako se bliže ostvarenju, a tiču se prevashodno klimatskih promena i globalnog…

10 najmnogoljudnijih gradova na svetu

Širom naše planete, ljudi migriraju iz ruralnih u urbane sredine, zbog čega su gradovi danas veći nego ikada. Oni zahvataju…