Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Izumiranje u Australiji i zvanična potvrda nestanka još trinaest životinjskih vrsta

AUTOR: Ljubisav Panić 22 Mar, 2021
Izumiranje u Australiji i zvanična potvrda nestanka još trinaest životinjskih vrsta

Australijske biljke i životinje nesputano su se razvijale tokom veoma dugog vremenskog perioda. Izolovane na udaljenoj, morem okruženoj kopnenoj masi, postale su prelepe i jedinstvene. Nažalost, postale su i ranjive. Pre oko 65.000 godina, kada su na kontinent pristigli ljudi, započet je proces narušavanja biodiverziteta koji traje do danas.

Odvažne pionire osvajanja u prostranoj zemlji dočekao je nesvakidašnji živi svet. Vombati veličine nilskog konja, kenguri viši od čoveka, varani dugi poput krokodila, torbarski lavovi i mnoge druge neobične vrste prostirale su se širom Australije. Debata o njihovom nestanku još uvek traje.

Aboridžini koriste vatru prilikom lova na kengure – ova slika Džozefa Liseta iz 1817. godine prikazuje upotrebu vatre u lovačkoj praksi starosedelaca Australije (foto shunya.net)

Naučnici, pored klimatskih promena, krivca često traže u lovačko-sakupljačkom načinu života predaka Aboridžina, koji su na okruženje uticali i promišljenom upotrebom vatre. Spaljivanjem manjih površina vegetacije isterivali su plen iz skrovišta, činili životni prostor prohodnim i manje podložnim stihijskim, prirodnim požarima. Kada se veliko izumiranje završilo, ekosistemi su ponovo postali održivi. Mnoge biljke i životinje izgubljene su zauvek, ali one koje su preživele nastavile su da napreduju i pored aktivnosti čoveka.

Kamile su uvezene u Australiju 1800. godine, ali više stotina hiljada njih sada živi u divljini koju ugrožavaju intenzivnom ispašom (foto odysseytraveller.com)

Milenijumima kasnije u promenjenu Australiju doselili su se evropski kolonizatori. Kada su podigli prvo trajno naselje 1788. godine, na kontinentu je sa bezbroj biljnih i životinjskih vrsta živelo i oko 700.000 Aboridžina. Nova Gvineja više nije bila sastavni deo kopnene mase kao desetinama hiljada godina ranije, a globalna klima postala je stabilnija. Ne bi trebalo romantizovati prošlost – nije to bio raj, ali uticaji belog čoveka ostaviće ogromne negativne posledice ne samo po prirodu, već i po starosedelačko stanovništvo.

Pojedini predstavnici izumrlih životinja Australije – u donjem desnom uglu je torbarski vuk, koji je istrebljen tokom 20. veka (foto pinterest.com.au)

Umesto sporadičnog spaljivanja zemlje, poljoprivreda i urbanistički razvoj evropskih doseljenika diktirali su čišćenje ogromnih oblasti. Desetkovanjem Aboridžina prekinuti su stari načini upotrebe vatre, što je sada delovalo loše po pojedine vrste. Rudarstvo i seča drveća dovedeni su do neslućenih razmera, a na kontinent su uvezene i nove, invazivne biljke i životinje. Zečevi, lisice, pacovi, mačke, psi, kamile i druga bića dospela su pomoću brodova u okruženje u kom se inače nikada ne bi našla i napravila su ogromnu štetu.

Poslednji šumski gušter sa Božićnog ostrva uginuo je 2014. godine (foto theconversation.com)

Australijska vlada je nedavno potvrdila nestanak još 13 životinja, dodajući nova imena na listu na kojoj se nalazi oko 100 endemskih vrsta. Izumiranje 12 sisara i jednog gmizavca nije izazvalo veliko iznenađenje. Većina njih nije primećena decenijama. Nestala je u periodu od 1850. do 1950. godine, ali na listi su se našle i dve vrste koje su iščezle u poslednjih desetak godina. Šumski gušter (Emoia nativitatis) i slepi miš (Pipistrellus murrayi) sa Božićnog ostrva, koje teritorijalno pripada Australiji, izgubljeni su uprkos ekološkoj osvešćenosti savremenog doba.

Slepi miš sa Božićnog ostrva izumro je 2009. godine (foto Lindy Lumsden, euanritchie.org)

Australija je ovim dobila nezavidnu titulu. Postala je zemlja sa najvećim brojem istrebljenih sisara – više od 10% vrsta, a gubitak šumskog guštera sa Božićnog ostrva prvi je nestanak nekog gmizavca sa teritorije ove zemlje još od kolonijalnog vremena. Dok je za istrebljenje malog guštera verovatno najzaslužniji slučajan uvoz azijske vučje zmije, gubitak slepog miša posebno je poražavajuć. Zaštitnici prirode ističu da je on mogao biti spašen na Božićnom ostrvu, ali da nije bilo dovoljno zainteresovanosti zvaničnika. U ostale životinje čiji je nestanak potvrđen uvršteno je više vrsta bilbija, miševa, betonga i drugih.

Torbarski lav izumro je hiljadama godina pre nego što su Evropljani otkrili Australiju (foto smithsonianmag.com)

Da ne bude zabune, trenutno izumiranje u Australiji ne predstavlja nikakav presedan. Odnos čoveka prema njenom živom svetu samo je večiti podsetnik na ljudsku nepromišljenost, koja se beleži svuda u svetu. Osim kapitalističke, nikakva druga kolonizacija više nije neophodna da bi se uništavao ekosistem neke zemlje. Sever truje jug i obrnuto. Emisijom ugljen-dioksida i izazivanjem klimatskih promena doprinosi se opštem, a ne samo lokalnom pomoru biljaka i životinja. Ranije posejano seme uništenja, kao što su nekontrolisano iscrpljivanje resursa i uvođenje invazivnih vrsta, nastavljaju da uzimaju danak i pored novih problema.

Veličina pojedinih izumrlih australijskih životinja u poređenju sa visinom čoveka (foto pneumonologos.com)

Australija je sprovela neke od sjanih programa za očuvanje prirode, ali na svaku dobru stvar, svuda u svetu, kao da dolazi dve ili više njih koje su loše. Udruženi u jednom velikom projektu istrebljenja zanemarujemo da bi jednog dana, koji više nije tako daleko, on i nama mogao doći glave. Vršenje ozbiljnog pritiska na zvaničnike, u lokalu i šire, više nije samo obaveza, već pitanje zdravlja i opstanka.

Izvori: natureaustralia.org.au, theguardian.com

Naslovna fotografija: istockphoto.com