Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Ana Ćetković, Gaia pokret: Silosi su skladište beskonačne energije Beograda

AUTOR: Ljubica Slavković 29 Dec, 2021
Ana Ćetković, Gaia pokret: Silosi su skladište beskonačne energije Beograda

Nekadašnji gigant „Žitomlin“ urezao se u istoriju kinematografije Nikolinim toboganom (Mi nismo anđeli) tik pre nego što je Stari mlin zahvatio požar, nakon čega je usledila privatizacija. Ka obali druge reke, sudbina Žitomlinovih silosa na Dorćolu postaje neizvesna odlaskom u stečaj društvenog preduzeća. Ipak, još 2007. godine prihvata se predlog arhitekata da se rekonstrukcija objekta izvede tako što se prepoznaje snaga, kvalitet i potencijal betonskih silosa, i da upravo oni čine okosnicu budućeg života ovog područja. Planirana rekonstrukcija nikada nije izvedena, ali betonski silosi nastavljaju da budu pokretačka snaga, i to širih društvenih, umetničkih i kulturnih pokreta.

Povodom završene nulte godine rada Silosa Beograd, razgovarali smo sa Anom Ćetković iz Gaia pokreta, koji je na brojne načine utkao novi život u ovaj prostor, a upravo sprema zimsku sezonu i još mnogo toga što tek dolazi

Gigantski betonski silosi nekadašnjeg Žitomlina postali su Silosi Beograd, mesto kulturnih dešavanja i stvaranja, susreta i druženja, širenja ekološke i društvene svesti i još nebrojano toga. Iza svega stoji Gaia pokret – šta je Gaia i kako se smestila u silosima?

Prema grčkoj mitologiji, Gaia je nastala iz haosa kako bi dalje stvorila sav svet oko nas. Gaia tako personifikuje celu planetu Zemlju, a stari Grci su joj dali majčinski karakter, čime su na najbolji način upozorili sve buduće generacije da nikad ne zaborave svoju iskonsku vezu sa prirodom i svetom koji vide oko sebe. U današnje vreme, to je postalo jasnije nego ikad pre, jer pitanje zaštite životne sredine postaje pitanje zaštite svog života na Zemlji. A kad znamo da preživljavanje nije isto što i život, onda dolazimo do četiri stuba na kojima počiva naše delovanje: umetnost, obrazovanje, rekreacija i ekologija.

Gaia pokret je, kao neprofitna organizacija koja razvija programe iz ove četiri oblasti, za svoj dom odabrala upravo beogradske Silose i dobila na upravljanje ovaj monumentalni objekat sa okolinom na samoj obali Dunava. U pitanju su četiri silosa od masivnog armiranog betona, visine čak 28 i širine 136 metara koji sadrže 64 ćelije, poput pčelinjeg saća. Mi crpimo inspiraciju iz ovakvog brutalističkog dizajna i praktično prvo što smo zasnovali u zoni Silosa bio je Medonosni vrt sa preko 40 košnica i 700 biljaka za pčelinju pašu. Ubrzo zatim smo zasnovali i prve urbane bašte sa začinskim biljem i povrćem uzgojenim po organskim principima čija svrha je isključivo edukativna, a cilj popularizacija uzgoja organske hrane u gradskim uslovima.

Krenuli ste s Medonosnim vrtom, a otvorili i pokrenuli još mnoštvo toga u Silosima. Šta su (sve) zapravo Silosi?

Silosi su stvarno jedan veliki univerzum koji smo počeli prvo da osvajamo spolja i mislimo da će proći još mnogo godina dok ne istražimo sav njihov potencijal za sadržaje. Ali znamo da nismo sami u tom procesu i svakodnevno imamo ljude koji donose sebe i svoje ideje, a neretko i važne resurse budući da je Gaia organizacija neprofitnog karaktera i sve donacije i sopstvene prihode upućuje u dalji razvoj ove zone, a na korist svih nas kojima je potrebno takvo mesto u životu.

Foto: Jelena Janković

Tako je prvi od četiri silosa već počeo da živi kao galerija u čiju viziju smo postavili lokalnu umetničku scenu kao osovinsku, razlog zbog čega galerija postoji i zbog čega živi već od „nulte” godine. Vremenom očekujemo da bude zaista savremeno opremljena kako bi i posetioci iz celog sveta mogli da gledaju radove ovdašnjih umetnika u jednoj galeriji koja ima kapacitet da primi bilo koje svetsko ime.

Pored edukativnih programa, konferencija i organske hrane, u Silosima su i muzički događaji, festivali, savremena umetnost i kafe, pa čak i cirkuska gostovanja. Odakle crpite spoj ovakvih različitih programa?

Ako se vratimo na četiri stuba, četiri sile Silosa, videćemo da se sve to uklapa u našu ideju mesta kroz koje cela jedna društvena scena okuplja i cirkuliše. I kad na to dodamo naš, ne samo izbor, već doslovno našu ličnu prirodu, a to je da ne budemo hermetični, već inkluzivni i da zaista iskreno budemo otvoreni za ceo jedan niz generacija, programa i projekata, onda više ni nas ne čudi, iako i te kako jeste isprva, da su Silosi mesto na kojem možete da vidite naše najistaknutije slikare, muzičare, glumce, pisce, ali i reprezentativne sportiste, poslovne ljude, advokate, lekare, te jedan niz krajnje opuštenog sveta koji uživa u zalasku sunca nad Dunavom. To je doslovno jedan uzorak celog društva uzet sa svih njegovih parcela i sabran u toj čudnovato opojnoj atmosferi Silosa za koje mi volimo da kažemo da su skladište beskonačne energije Beograda. Ali i puno šire. Naš Utkani svet.

Ovaj arhitektonski i kulturno značajan, ali ipak zapušteni objekat, godinama stoji „zaboravljen“. Kako ste uspeli da ga oživite?

Tako što sam uložila puno svoje ušteđevine. Šalu na stranu, iako stvarno jesam, i pored toga što ni sto puta toliko ne bi bilo dovoljno za sve ideje, moram da priznam da je puno toga nastalo kroz proces, kroz vreme. Skoro svaki dan si tamo, po suncu i vetru, leti i zimi, i gledaš, razmišljaš. Neretko bih vodila ljude i govorila im, vidiš ovde ćemo napraviti to, a tamo ovo i svaki put bi se to za nijansu dodatno oblikovalo, dobijalo na detalju. A onda ceo taj spektar ljudi, od najužeg tima saradnika, do veoma širokog spektra, sa kojima sam pričala o Silosima, kroz razgovor ti daje tu povratnu informaciju sa kojom su sve te ideje polako prelazile u projekat za izvođenje, u programski kalendar, u naš vizuelni izraz, i odjednom samo vidiš da se sve to sad dešava u stvarnosti, tu pred tobom. Samo ljudi su bonus. Nikad ne možeš tako dobro da zamisliš sve te divne šarene ljude, oni su nešto što ni najbolja mašta ne može da izmisli. I upravo u toj zajedničkoj želji, da imamo jedno takvo mesto u životu, nalazi se i odgovor na to pitanje – kako.

Nakon nulte godine, koji su vam utisci i kako ste se izborili s izazovima početka?

U prvom redu smo potvrdili ono što smo dotad samo osećali u stomaku, a to je da je gradu potrebno ovakvo mesto, a društvu jedan ovakav pristup savremenoj kulturi, i ne samo u umetničkom smislu, već i kulturi življenja. Naučili smo dosta iz nekih tehničkih izazova koje bismo usput prevazilazili, a kojih srećom i nije bilo previše. Zapravo je sve dosta dobro funkcionisalo i sada imamo tu neku knjigu usavršavanja, listu svih tih stvari koje se mogu dodatno unaprediti. Možda nismo očekivali da ćemo toliko programa uspeti da realizujemo u nečemu što namerno nazivamo „nultom” sezonom, iako je ona veoma zaslužila da je unapredimo u prvu. Količina programa i sadržaja koji su se javili uz planirane nas je prijatno iznenadila i pokazala koliko toga tek Silosi mogu da ugoste i prihvate. I onda, na neki sličan način, iznenadila nas je i ta širina društva o kojoj smo govorili.

Saška Petković TKV, Jana Danilović i Ana Ćetković

Radite sa Janom Danilović i TKV, izlažete Svetlanu Ninković, nastupaju Kanda, Kodža i Nebojša, projekcije radi Pijanista, Kinoteka i A1 imaju premijere, Cane kod vas dodeljuje nagradu „Milan Mladenović” a Bajaga snima spot sa grupom E-play. Tu sretnete i Branku Katić, koja je došla na piće, dok se iza šeta Bobi Marjanović sa porodicom, Una Senić predaje kundalini jogu, a naš muzički urednik Kristijan Molnar izbacuje magiju iz Funktion One zvučnika, i sve to je tek delić te neke svakodnevne atmosfere. I svakako pravac za budućnost.

U medijima je odjeknula vest da su murali gigantskih razmera osvanuli na Silosima. Šta je ideja iza ovih murala i da li će ih biti još u budućnosti?

Definitivno će ih biti još i zapravo smo tek počeli, jer veliko je platno pred nama. Platno, koje kako se bude popunjavalo, postajaće deo jedne slike o nama samima. Slike koju želimo da prvo vidimo mi sami o sebi, a onda i svet. Samo kad pomislite da su prva dva murala radile dve žene, što je i dalje retkost u svetu ulične umetnosti, a onda i da su te dve žene međunarodno prepoznate umetnice, a da kod nas imate još čitav niz takvih umetnika čije mesto na Silosima čeka da upere prstom u njega, shvatite da je to jedna velika, otvorena galerija, koja će vremenom sama po sebi postajati jedno kolektivno umetničko delo.

Kristijan Molnar i Ana Ćetković

Naša vizija je da Silosi budu doslovno jedna od onih tačaka koje gosti iz svih krajeva sveta imaju na listi obaveznih stvari, i to ne samo iz sveta umetnosti ili kao kul tačku za videti, nego doslovno u rangu sa svim drugim obeležjima i simbolima grada. I baš zato pozivamo sve aktere, u prvom redu umetnike, da osmisle svoje radove, ali i donatore, kao što je to za ova prva dva murala bilo regionalno advotatsko društvo „Karanović & Partners”, kojima ovo stvarno nije bilo potrebno kao vid nekog reklamerstva, već su to učinili doslovno iz istog osećaja potrebe i važnosti ovog projekta koju zajedno delimo i prepoznajemo. Što je ono odakle dolazi i naš omiljeni hešteg, naš poziv posetiocima, stvaraocima, donatorima, svima: #budisilasilosa.

Najčitanije

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Mesečni horoskop za oktobar 2022: Jedan znak bolje da do novembra ne izlazi iz kuće

Polako odbrojavamo poslednje dane septembra, i pred nama je novi jesenji mesec. Stoga, pravo je vreme za detaljan horoskop u…

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

Najnovije - Intervjui

Nikola Krivokapić: Umetnici i dizajneri iz Srbije u nekim oblastima mogu pratiti svet

Nikola Krivokapić je naš 41-godišnji multidsciplinarni umetnik, poznat po svojim kreativnim ilustracijama iz serijala “Segmenti”, koje su našle svoje mesto…

Shamso 69 (Brkovi): Bend nikada nije zvučao bolje

Prošli put kada smo ih videli u Beogradu na solo koncertu, Brkovi su oduševili prepunu Halu sportova na Novom Beogradu,…

“Swedish House Mafia” za City Magazine: Danas stvaramo ono što smo kao mladi želeli da imamo i budemo

Kada bi pravili reprezentaciju Švedske, ali u sveopštoj pojavi i pop kulturi današnjice ove skandinavske zemlje, mnogi se kandiduju, ali…

Vuk Tripković, Belgrade Wine Week: Vino piće za svakoga kome ono prija i ko u njemu uživa

Sa sloganom – „Vino se vraća u grad“, očekuje nas još jedan „Belgrade Wine Week“, na kom ćemo se upoznati…

Nenad Milenković, Fedis festival: “Jako me raduje činjenica da se kod nas snima toliko serija”

I ovog oktobra nas očekuje novo izdanje Fedisa, festivala drama i tv serija. Pravo učešća na Festivalu imaju TV serije…

Viktorija Boklag o saradnji sa Emmy: Rodiće se nove ideje i prilike

Glavna izvršna direktorka i potpredsednica za marketing i medije United Grupe Viktorija Boklag, objašnjavajući zbog čega je važno što su…