Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Dram: Pretvaramo koncertne prostore u podijume za igru

AUTOR: Zorana Karapandžin 26 Apr, 2021
Dram: Pretvaramo koncertne prostore u podijume za igru

Dram, sint indi pop bend, debitovao je na sceni albumom Nećemo promeniti svet u decembru 2019. Sada je pred publikom njihov novi singl Vikend ubija – omaž vikendima koje smo imali.

Uzevši u obzir celokupnu situaciju, kako ste vi kao bend uspeli da se uklopite i pripremite ovakav jedan projekat?

Pošto nam je promocija prvog albuma tako brzo okončana, odlučili smo da se posvetimo pisanju nove muzike i razvijamo ideje koje su stajale tu negde dok ne prođu svi zakazani koncerti koje smo imali za prošlo proleće. Brzo smo se adaptirali na viđanja preko Skajpa i Zuma sve do početka leta, kada su mere ukinute i tada smo počeli da radimo na demoima onako jako. Najteže nam je palo to što prvi album nismo uspeli da predstavimo onako kako smo želeli, ali sada je tu naša nova muzika i nadamo se nešto rasterećenije leto što se tiče pandemije.

Vikend ubija je pesma koja donosi zvuk koji je, verujem, za mnoge slušaoce kod nas nešto potpuno novo. Šta je inspirisalo ovu pesmu i gde inače nalazite inspiraciju za stvaranje?

Vikend je nastao u prvim danima prošlogodišnjeg lokdauna. To je priča o neiskrenim odnosima koji se rasturaju i ubijaju kad izađeš za vikend i nađeš novu šemu/vezicu i uopšte, o velikom očekivanju koje imaš kad ideš u provod. Sada, kada su žurke ilegalne, Vikend je postao omaž nekom starom bezbrižnom, naivnom i životu punom kontakta a može da posluži i kao himna za razbijanje fabuloznih korona žurki.

Kako je izgledao proces stvaranja ovakve pesme i šta mislite da je tajni sastojak koji čini da sve zvuči tako skladno i da odiše takvom energijom?

Sad će biti kliše, ali najbolji sastojci su Petar Wagner, poznatiji kao Fantom, koji je producirao Vikend, i Tomislav Milenković, koji je razvalio super čistim miksom i masterom. Eksperimentisali smo sa zvukom, poželeli smo muziku u skladu sa 2021. Elektronika, sintovi, širok zvuk. Nešto što bi moglo da ide na Super Bowl Halftime Show. Naravno, sam doživljaj ne bi bio isti da nismo imali Lenku Jovanović, koja je radila režiju i montažu, Anu Melentijević, koja je bila zadužena za sve kadrove, i Jovanu Pantić, koja nas je oblačila i svlačila. Naravno i devojke koje se sve vreme njišu dok Vikend ubija. Jako smo ponosni na sve njih i srećni što smo ih imali uz sebe.

Snimanje i rad u bendu jeste divna stvar, ali nije nimalo lak posao. Gde crpite energiju i kako nalazite upornost za to čime se bavite?

Mi smo svi odskora zaposleni ljudi, nine to five. Ali rekli smo sebi, moramo da istrajemo, da se cimamo, da izgrmimo. Muzika je naš poziv, ali u surovom 21. veku u Srbiji to nije dovoljno. Ne smeš da kažeš „idem kući da se odmorim”, jer tada se prestaje. Znamo koliko možemo i želimo da pokažemo to. Jako smo naloženi na nove pesme koje smo spremili. Ljudi kojima smo okruženi nas podstiču da idemo dalje, a inspiracija je najčešće negde u starom životu pre pandemije. 2020. godina nije bila zabavna nikome.

Vi ste jedan mlad bend koji stvara u vreme kad se muzika malo drugačije sluša nego ranije, a pored toga, bendovi kao pojava su sve ređi, kako na svetskoj, tako i na domaćoj sceni. Šta mislite da je potrebno kako bi se jedan bend probio na scenu u današnje vreme?

Bendovi moraju da promene svoj modus operandi, tj. način rada. Nije dovoljno doći na probu, pržiti rifove, smišljati tekstove na licu mesta. Na samom početku smo naučili da je bolje upaliti komp, otvoriti projekat i snimati traku po traku. Sutradan sve to poslušaš i znaš da li prolazi ili ne kod tebe. I ranije su veliki bendovi bili mašinerije, ali sada se traži još više jer pažnja traje kraće, a sadržaja ima mnogo više. Mi se trudimo da razmišljamo o svakom segmentu i sve je lakše kada nađeš ekipu koja te gura. Istina je da ne možeš sve sam. I ne treba bežati od mejnstrima, jer mejnstrim znači da si sposoban da angažuješ veliku količinu ljudi. Nažalost, koliko god da zvučimo moderno i zapadnjački, pop muzika ovde ostaje u domenu alternative jer je rezervisana samo za dečake koji se zovu Željko.

Kako ste se vi nosili sa time što nastupa nije bilo i što niste mogli na taj način da ostvarite kontakt sa publikom?

Lajvovi su prebitni. Mi pretvaramo koncertne prostore u podijume za igru. To se dogodilo svuda gde smo bili, a u 2020. nismo skoro nigde bili. Nedostaje nam da se gužvamo kao sardine u kolima po magistralama, motamo kablove, postavljamo i rasklanjamo opremu, da imamo tonske probe, da budemo neispavani i promukli. Nedostaju nam svi klubovi, domovi omladine i ekipa koja je izabrala da nas sretne tamo to isto veče.

Koji su bendovi ili izvođači najviše uticali na vaš rad i šta slušate privatno?

The Neighbourhood, The 1975, The Weeknd, Chet Faker, Imagine Dragons, Foster The People i Bajaga.

Za kraj bismo voleli da nam kažete nešto više o planovima koje imate za 2021. godinu. Šta očekujete i čemu se nadate?

Uskoro stiže jedna luda kolaboracija koja će da razvali sve. Prošla godina nam je pokazala da ne možeš ništa da planiraš i s tim u vezi jedino što nam ostaje jeste da se nadamo da će ova godina biti godina singlova.

Fotografije: Ana Melentijević