Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Ivan Tokin: Manje pričajte, više plešite

AUTOR: Filip Milosavljević 30 Dec, 2019
Ivan Tokin: Manje pričajte, više plešite

Naš redovni kolumnista i sada već ostvareni pisac, Ivan Tokin, takođe je imao aktivnu godinu u kojoj je izdao svoj drugi po redu roman, Neli. Sa njim smo pričali o tome kako je najbolje postaviti perspektivu i da li se priča sama javlja piscu ili on odlučuje u kom će se obliku ona naći pred čitaocima.

1. Kakva je ova godina bila prema Vama?

Najbolja u životu. Nisam ni ja prema njoj bio loš.

2. Oprobali ste se u poeziji i prozi, kolumnama i romanima. Šta Vam najviše prija od svega toga i šta Vam dolazi najprirodnije?

Proza mi valjda prirodno dolazi. Mada mi dođe i stih, ili samo jedna reč, dolaze mi rečenice, nekad mi dođe nešto da nacrtam, i da glumim. Kratka forma je super, i ne mislim samo na klasične kratke priče za koje je potrebno pravo majstorstvo, mislim i na vinjetice, zapažanja, često bez kraja i početka, samo malo života, odlomak nečega. Ali najviše volim da pišem roman, mada se toga najviše i plašim. Poezija mi teško pada i sramota me je posle.

3. Da li je ličnije pripovedanje iz prvog ili trećeg lica, ili je najbitniji doživljaj čitaoca?

U istoj meri mi je lično i prvo i treće lice, posle ovog romana sam to shvatio. Isto je. Shvatio sam i da ne biram ja iz kog lica ću pričati priču, nego sama priča, ona ima svoje lice, a moje je da je proživim kroz to, njeno lice, i da to zapišem, ako umem. Kad završim pisanje, doživljaj čitaoca mi je najvažniji, a dok pišem, najvažniji sam sam sebi.

4. Ovu godinu obeležili ste svojim drugim po redu romanom Neli. Šta sledeće možemo da očekujemo od Vas, još neki roman, ili ponovo menjate perspektivu?

Opet roman. Nastavljam priču o psu, jedva čekam da doživim sve što će se dešavati s tim tipom, i njegovim bratom. I počeo sam da pišem bajke, videćemo šta će biti s tim. Ali još uvek sam u svetu koji se stvorio oko Neli, i to će trajati još malo, a onda ću je ostaviti na miru.

5. Koje su to preporuke za 2020. godinu koje nikako ne bismo smeli da propustimo?

Meni žena kaže da treba manje da pričamo a više da igramo, da plešemo. Eto, to vam preporučujem da ne propustite u 2020. godini, nemojte da propustite da malo pričate i mnogo plešete.

6. Čemu se lično najviše radujete u narednoj godini?

Selimo se u Skoplje na neko vreme. Radujem se novom gradu i novom životu.

Najčitanije

5 retkih fizičkih karakteristika koje vas čine posebnim

Svaka osoba je jedinstvena. Mada svi imamo određene zajedničke karakteristike koje nas čine ljudima, fizički razlike između nas su neupitne.…

Tri neodoljiva jesenja recepta sa jabukama

Budući da je prava, kišovita jesen već stigla, ovih dana radujemo se toploj, ušuškanoj atmosferi kod kuće uz omiljene knjige,…

Gistro priče: Deset evra

Kiša je padala trideset osmi sat zaredom. To veče je u Beogradu bio skup Nesvrstanih. Na nekom glupom portalu sam…

Najnovije - Intervjui

Dragan Mićanović: „Mi smo društvo koje teško uspostavlja pravu ‘meru’ u bilo čemu“

Sveprisutnog, i dobro je što je postojano i dalje tako, Dragana Mićanovića, uskoro ćemo u sklopu redovne bioskopske distribucije gledati…

Slobodan Vladušić: Omama – priča o tajnama

U svom trećem romanu pisac Slobodan Vladušić slika Berlin iz 1928, i portretiše pisca Miloša Crnjanskog smeštajući ga u uzbudljivi…

Zoran Lisinac o „Tomi“: „Pisac uvek traži inspiraciju u sebi, pa čak i kada piše o drugima…“

Ponovo radi bioskop! Biopik Toma je u domaćim bioskopima za samo deset dana prikazivanja pogledalo gotovo 175.000 gledalaca, što je…