Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Marija Mitrović: „Da dobro ne ostane skriveno“

AUTOR: CityMagazine 18 Feb, 2021
Marija Mitrović: „Da dobro ne ostane skriveno“

„Pojam filantropije se tokom vremena menjao, tako da je od osnovnog koncepta, koji je podrazumevao pomoć ljudima u nevolji, dobio mnogo šire značenje i predstavlja delovanje za opšte dobro kojim se rešavaju problemi u društvu. Dobročinstvo može da se ispoljava kroz različite forme, a najviše se pamti po pozitivnim rezultatima, posebno dugoročnim, koje ima za pojedince ili kolektiv. Stoga je potrebno staviti fokus na kontinuirane filantropske aktivnosti, jer one vode ka trajnijim rešenjima problema ugroženih pojedinaca i zajednice”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.

Na koji način razvoj filantropije doprinosi razvoju društva?

Najveći značaj filantropije vidi se u pomoći ugroženim pojedincima i grupama, dok predstavnici privatnog sektora smatraju da se putem nje, kroz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja, određeni pomaci mogu napraviti i u domenu ekologije i zdravstva. U tom smislu, filantropija se vidi kao ključna za pomoć na individualnom nivou, pre svega, uz stav da pojedincima na koje su ove aktivnosti usmerene, one mogu da promene život nabolje, što svakako nije zanemarljivo. Uz to, filantropija ima značajnu ulogu u ukazivanju na probleme i u podizanju njihove vidljivosti, kao i ogroman „pokretački potencijal” za rešavanje problema, kako bi se oni dalje sistemski rešavali. Posmatrajući širu sliku, ona se, ipak, dominantno percipira kao određena vrsta korektiva i davanja doprinosa sistemskim praksama, ili dopuna i „prva pomoć” u situacijama velikih kriza ili situacijama kada sistemski odgovor nije adekvatan.

Koji vidovi filantropije su najviše zastupljeni u Srbiji, a koji u svetu?

Dobročinstvo u Srbiji ima zaista dugu tradiciju i skoro svakome su poznata imena velikih zadužbinara Nikole Spasića, Ilije Kolarca, Miše Anastasijevića ili Đorđa Vajferta. Danas su u našoj zemlji dominantne donacije u novcu (92,4%), a sredstva su namenjena za zdravstvo (33,4%), zatim sledi podrška marginalizovanim grupama (22,9%), potom za smanjenje siromaštva (14,4%) i za obrazovanje (12,9%). Najveći darodavci su građani, kroz masovna davanja (51%), zatim slede kompanije (23%), dok su ostali znatno manje zastupljeni.

Filantropija u svetu ima dugu tradiciju. Fondacije uglavnom osnivaju imućni pojedinci, koji deo svog novca ulažu u fondacije, iz kojih se finansiraju različiti projekti i dobrotvorne akcije. Najveći deo sredstava, oko 50%, ulaže se u obrazovanje i zdravstvenu negu, zatim slede kulturne institucije i sportske organizacije. Najzanimljivija inicijativa je nastala u vreme svetske finansijske krize 2010. godine, kada su Bil i Melinda Gejts i Voren Bafet, kako bi podstakli milijardere širom sveta da doniraju većinu svog bogatstva u filantropske svrhe, potpisali „Zavet davanja” (The Giving Pledge). Do sada je „Zavet davanja” potpisalo 206 bogatih ljudi iz 23 zemlje, koji su se obavezali da će dati ukupno više od 500 milijardi dolara.

Ko su najčešći primaoci donacija?

Najzastupljeniji korisnici donacija su osobe sa zdravstvenim problemima, zatim lokalne zajednice, ekonomski ugroženi građani i osobe sa invaliditetom. Druge korisničke grupe podržane su u manjoj meri i uključuju decu bez roditeljskog staranja, jednoroditeljske porodice, talentovanu decu i mlade, stariju populaciju, decu u riziku, majke i novorođenčad, žene i decu žrtve nasilja. Donacije se usmeravaju i na religijske i manjinske zajednice, beskućnike, nezaposlene, izbeglice i raseljena lica, migrante i životinje. 

Koliko su efikasne jednokratne akcije, a koliko one koje imaju dugoročne efekte?

Dugoročne donacije vode ka trajnijim rezultatima i obuhvataju veliki broj korisnika. Na primer, ulaganjem u rekonstrukciju bolnice ili doniranjem neke neophodne opreme, omogućava se da se u narednih nekoliko godina pruži pomoć ljudima koji se leče u toj bolnici. Kada darodavac uloži u opremanje određene škole, tim dugoročnim doprinosom se omogućuje kvalitetnije školovanje i narednih generacija. Školarine za studente, na primer, omogućavaju ulaganje u budućnost mladih ljudi i izgradnju ljudskih resursa, a samim tim i razvoj ekonomije i drugih oblasti. 

Ko su najveći darodavci u Srbiji? 

Najveći darodavci su građani, kroz masovna davanja (51%), zatim slede kompanije (23%), dok su ostali znatno manje zastupljeni. Pošto su građani najveći darodavci, veoma je važno motivisati ih na dugoročno pružanje podrške onima kojima je potrebna, a ne samo kroz jednokratne akcije i u vanrednim situacijama.Što se tiče tipa donacije, novac je najzastupljeniji.Darivanje u vidu potrošne robe, odeće, hrane, namirnica ili opreme je znatno manje zastupljeno, dok se u manjem broju slučajeva darodavci odlučuju za pružanje profesionalnih usluga i volontiranje. 

Da li je uloga fondacija da pokreću humanitarne akcije ili samo da ih koordiniraju?

Ključna uloga fondacija treba da bude prepoznavanje problema zajednice i usmeravanje podrške tamo gde je neophodno delovati.Fondacije mogu da podrže neke inicijative, ali treba da budu i inicijatori filantropskih akcija, kao i strateški partneri koji će povezati sva tri sektora – javni, privatni i civilni. Kako su fondacije usmerene na aktivnosti koje za cilj imaju napredak društva, one su ključni akteri u domenu filantropije i zato građani s pravom percipiraju da one imaju vodeću ulogu u njenom daljem razvoju.

Prijave za ovogodišnju VIRTUS nagradu za filantropiju mogu se dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Foto: Aleksandar Crnogorac/Trag fondacija