Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Srđan Gojković Gile: Voditi bend je neka druga vrsta talenta

AUTOR: Zorica Kojić 03 Feb, 2021
Srđan Gojković Gile: Voditi bend je neka druga vrsta talenta

Srđan Gojković Gile, dobro znani frontmen benda Električni orgazam, već je preko četiri decenije na sceni, a da ni jednog trenutka nije bio u opasnosti da postane nekakvo – opšte mesto. Smisao svih onih zaokreta, koje su Gile i ovaj neverovatni sastav umeli hrabro da naprave tokom svoje izuzetno duge i plodne karijere, kao da se tek danas ukazuje u svom punom značenju. Jer, Električni orgazam oduvek su činile ne samo muzičke, već i svojevrsne ikone stila, s Gojkovićem na čelu, beskompromisno stvarajući jednu uzbudljivu zvučnu povest, na radost svojih vatrenih obožavalaca – od onih najranijih new wave dana, preko postpanka, glema i neopsihodelije, pa sve do bazičnog rokenrola koji je nezaboravnim pesmama omađijao čitav jugoslovenski auditorijum.

Ovog trinaestog januara Električni orgazam obeležio je čak 41 godinu od svog osnivanja u beogradskoj kafani Mornar. Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija.

Kako se osećaš kao frontmen jednog od najdugovečnijih bendova s nekadašnjih SFRJ prostora?

Ne razmišljam ja na taj način, tako me verovatno drugi vide. Ja se osećam kao neko ko se bavi nečim što najviše voli na svetu i uspeva da mu to bude i profesija punu 41 godinu. Moram reći da sam veoma zahvalan što je tako.

Da li si verovao, kada ste počinjali, da će Električni orgazam doživeti – ako ne baš stotu – a ono četrdeset i jednu godinu od pre neki dan?

Ne baš. Iskreno, nisam se ni trudio da gledam tako daleko u budućnost. Ono čega sam veoma rano postao svestan jeste da je rokenrol jedino što me zanima i da imam nameru da se time bavim dok god to budem fizički u stanju.

Šta je po tvom mišljenju ključno za karijere bendova kod nas? Zašto su neki bendovi (pre)kratko trajali, a neki drugi uspevali da se sačuvaju i opstanu?

Nemam odgovor koji bi bio zadovoljavajući na to pitanje. To ti je slično kao kod iskrcavanja saveznika u Normandiji. Gomila ljudi istrčava na obalu, Nemci pucaju, ti vidiš kako pored tebe ljudi ginu i padaju na zemlju, a ti i dalje stežeš svoju pušku i trčiš napred.

A koja je tajna Električnog orgazma, kako ti danas vidiš taj vaš višedecenijski uspeh?

Tajna je možda u tome da ja imam neki prirodan osećaj i talenat za to kako voditi rokenrol bend iz godine u godinu. To nije nešto što možeš da naučiš u nekoj školi. To je talenat, ili ga imaš ili nemaš. Znam puno ljudi koji su bili odlični muzičari, čak i talentovani kompozitori, ali nisu uspeli, ili nisu opstali. Voditi bend je neka druga vrsta talenta, to ti je slično kao kad si kapetan broda ili general u ratu. Ne ume to svako da radi.

Prošla godina bila je veoma teška za sve muzičare, bez izuzetka – kako si ti lično prevladao tu nemogućnost da se baviš svojim poslom?

Da, bilo je teško, i to još uvek traje. S jedne strane, kao da gubiš smisao svog postojanja, neko ti je zabranio da radiš i ti ne možeš ništa da učiniš u vezi s tim. Kao da imaš neki fantastičan automobil, u punoj snazi, odličnih performansi, ali ne smeš da ga voziš, neko ti ga je zaključao u garažu i ne dozvoljava ti da ga isteraš napolje. Opet, s druge strane, meni je potpuno jasno da je život sastavljen od poteškoća i da – ako ih prevladaš – to sve na kraju bude u tvoju korist, gledajući širu sliku, mislim.

Iako Električni orgazam, zbog pandemije virusa COVID-19, nije uspeo da u Beogradu 2020. održi koncert povodom svog velikog jubileja – 40 godina postojanja – ipak su se neki vaši nastupi dogodili?

Nije ih bilo baš mnogo. Imali smo samo dva koncerta prošle godine. Jedan u Skoplju u septembru i, malo kasnije, u Nišu. Bio je i taj nastup u Studiju 6 Radio Beograda, za potrebe dokumentarca o bendu, koji se radi. Ali, to nije bio pravi koncert i broj ljudi u publici bio je stvarno simboličan.

Šta se dešava s diskografijom Električnog orgazma – s kakvim osećanjima dočekuješ reizdanja kultnog Paket aranžmana i prvog albuma Orgazma?

Naravno, drago mi je da Croatia Records objavljuje ove ploče, i to kao luksuzno opremljena vinilna izdanja. Ove godine obeležavamo 40 godina novog talasa, to jest četiri decenije otkad su originalno izdati pomenuti albumi. I, naravno, drago mi je da naš bend još uvek postoji, jedini od svih ostalih iz tog perioda.

LP ili CD? I zašto?

Uvek LP, zato što je bolji zvuk, pre svega. Na drugom mestu, omot izgleda neuporedivo bolje. Na trećem mestu bi bilo to što long-plej format ima A i B stranu, što dakle postoji ta mala dramska pauza dok okreneš onu drugu stranu ploče. Na četvrtom mestu je to što si ograničen trajanjem od oko 40 minuta po albumu. Jedina prednost CD-a je što možeš da ga slušaš bilo gde, u kolima, na Discman-u – mada je to izumrlo – i što možeš da ga relativno kvalitetno kopiraš.

O Električnom orgazmu govori i veliki retrospektivni dokumentarni film, koji samo što se nije pojavio – čega si se sve prisetio tokom snimanja?

Pa, pre svega, lepo je što RTS radi tako nešto, nadam se da će sve to ispasti dobro na kraju. Odgovarao sam na mnoga pitanja o svemu i svačemu tokom snimanja, videćemo šta će od svega toga ući u film.


Srđan Gojković Gile (Beograd, 1961) muzičku karijeru započeo je u svom prvom bendu Hipnotisano pile. S Ljubomirom Jovanovićem i Ljubomirom Đukićem 13. januara 1980. godine osniva grupu Električni orgazam. Zajedno s bendovima Šarlo akrobata i Idoli, Električni orgazam se pojavljuje na legendarnom manifestu beogradskog novog talasa – ploči Paket aranžman (1981). U pauzi rada Električnog orgazma, Srđan Gojković Gile izdao je solo album Evo sada vidiš da može (1989), kao i albume Rokenrol za decu i Rokenrol bukvar s Vladom Divljanom. Takođe, Gile je zajedno s Divljanom, Ivanom Pikom Stančićem i Zoranom Radomirovićem Švabom, realizovao i album Vlada, Gile, Piko & Švaba (1991). Učestvovao je u stvaranju muzike za filmove Kako je propao rokenrol (1989) i Crni bombarder (1992). Sa svojim matičnim bendom Električni orgazam objavio je 12 studijskih, 7 živih i 3 kompilacijska albuma.

Fotografije: Dragan Mujan/Nova.rs