Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Vladimir Đurović: Raditi s prirodom, a ne protiv nje

AUTOR: Jelena Jovanović 31 Oct, 2019
Vladimir Đurović: Raditi s prirodom, a ne protiv nje

Renomirani svetski pejzažni arhitekta Vladimir Đurović, koji živi i radi u Bejrutu, poznat je kao autor čiji dizajn odlikuju jednostavnost, minimalizam, pažljiva upotreba elemenata, osluškivanje prostora, impresivna idejna rešenja… Za svoj rad je dobio značajne nagrade u Libanu, a njegov projektni biro kreirao je zelene oaze širom sveta sledeći devizu da je najvažnije – poštovati prirodu i stvarati u skladu s njom.

Vladimir Đurović je rođen i odrastao u Libanu (majka mu je Libanka, a otac poreklom iz Crne Gore), i u razgovoru za City Magazine kaže da ga je odrastanje u ovoj prelepoj zemlji umnogome usmerilo ka budućoj profesiji.

„Odrastao sam igrajući se u borovim šumama Libana. Tokom celog detinjstva izlazio sam napolje ujutru i vraćao se uveče kući, sav prljav. Ljudi u Libanu vole događaje na otvorenom. Okupljanja s porodicom, prijateljima, razne zabave… odvijaju se napolju. To je sve bio deo našeg života, tako da je to veoma uticalo na mene, i stvorilo želju da i sam kreiram te prostore na otvorenom.”

Prepoznatljivi radovi

„Trg Samir Kasir u Bejrutu bio je prvi javni prostor koji sam uradio, moj prvi projekat. Taj trg je prvobitno imao naziv Skver 4, a kad je intelektualac Samir Kasir ubijen, skver je nazvan po njemu, i dodata je njegova skulptura. (Samir Kasir bio je univerzitetski profesor istorije i novinar, ubijen u atentatu 2005). To je u redu, grad evoluira, i to je deo evolucije. Za taj projekat dobili smo nagradu Agha Kan za pejzažnu arhitekturu, i to je bilo prvi put da ovu nagradu dobije jedan javni prostor. Trg je nasred ulice, ima vodenu površinu, i dva stabla. Želeli smo da omogućimo ljudima da sednu i predahnu na tom trgu, i budu malo odvojeni od grada. Voda pomaže u tome, u tom doživljaju opuštenosti, a u njoj se reflektuju obližnja džamija i gradsko okruženje. Tu su i dva veoma stara i razgranata stabla fikusa koja pružaju duboku hladovinu, kao i dugačke drvene klupe.”

Trg Samir Kasir / Foto: Roger Moukarzel / Copyright: VDLA

U priči o trgu Samir Kasir, Vladimir Đurović kaže da je izgradnja ovog javnog prostora bila gest dobrodošlice grada Bejruta u periodu njegove ponovne izgradnje. (U Libanu je do 1990. trajao petnaestogodišnji građanski rat koji je razorio i zemlju i glavni grad – prim. aut). Impresivan i atraktivan trg završen je 2004. godine.

Još jedan rad s početka karijere izdvojio je Đurovića kao posebno nadarenog i originalnog autora. Rezidencija modnog dizajnera Eli Saba u Libanu, jedan od prvih rezidencijalnih vrtova koje je Đurović potpisao, dobila je 2007. godine važnu nagradu – Residental Design Award of excellence.

„Dizajner Eli Sab je veoma poznat, i taj projekat je dobio dobre ocene, doneo nam puno priznanja, i otvorio vrata mnogim novim projektima. To je bila prekretnica na početku mog profesionalnog puta. Taj projekat odlikuju jednostavnost i trajnost. To je veoma spokojno, mirno mesto, elegantno. Ono je već 20 godina pod snegom svake godine (rezidencija se nalazi u mestu Fagra na planini Sanin, na nadmorskoj visini oko 1.500 m) i još uvek je savršeno. Pravilna izgradnja je bila veoma važna.”

Rezidencija modnog dizajnera Eli Saba / Foto: Geraldine Bruneel / Copyright: VDLA

Đurovićev biro potpisao je i mnoge druge zapažene i značajne projekte u Libanu. U Bejrutu se nalazi i Haririjev Spomen-vrt, omaž libanskom premijeru koji je ubijen 2005. godine. Vrt je osmišljen tako da personifikuje ljudske vrednosti Haririja, a u njegovoj izgradnji korišćeni su elementi i materijali puni simboličkog značenja. Velike stepenice simbolizuju postepenu obnovu Bejruta i novu otvorenost grada, kamene naslage simbolišu tugu i upornost, a vodene površine – život, čistoću, mir i nematerijalno. Trava simbolizuje nežnost i saosećanje, dok drveće jakarande, ukrasno, listopadno drveće s mirisnim plavim cvetovima, predstavlja radost, tugu, nadu i obnavljanje života.

Osluškivanje prirode

„Sada je najvažnije raditi odgovarajuće, prikladne stvari, raditi s prirodom, a ne protiv nje. I raditi projekte koji mogu da ostave iza sebe dobar primer kako možemo da popravimo odnos s prirodom – da radimo s njom, da je poštujemo, i da je ne povredimo. Danas je za mene najveći izazov kako ponuditi najviše uslova za funkcionisanje prirodnih sistema, i za postojanje biološke raznolikosti.”

Vladimir Đurović objašnjava da je u novoj filozofiji pejzažne arhitekture akcenat na minimalizmu. Odnosno na poštovanju pravila – graditi manje, poštovati više, stvarati laganim dodirom, i na odgovarajući način – s lokalnim materijalima. „Važno je da radite u skladu s prirodnim sistemom, biti svesni šta radite, i koliki je vaš uticaj, i insistirati na savesnoj gradnji”, ističe naš sagovornik. I dodaje da u svojim projektima koristi različite materijale, u zavisnosti od toga gde se projekat realizuje. Na različitim meridijanima koristi različite biljke, a voda i kamen su često važni elementi njegovih radova.

„Na svakom mestu na kome radite, u svakoj zemlji, morate da radite s onim što to mesto ima, i što mu je potrebno, a ne da odnekud donosite materijal.”

Trg Samir Kasir / Foto: Geraldine Bruneel / Copyright: VDLA

Aktuelni projekti

Veoma cenjen i angažovan projektni biro iz Bejruta trenutno radi na oko sedam različitih projekata – na Maldivima, u Kini, Portugaliji… (www.vladimirdjurovic.com) „Među njima”, navodi Vladimir Đurović, „verovatno je najznačajniji projekat u Kampali, u Ugandi‟. Reč je o Aga Khan University Hospital and Wellness Campus-u (Univerzitetska bolnica i studentski kampus). Njegova specifičnost je u tome što se pejzaž koristi da bi se napravila velika društvena promena, tako da se tu ne radi više samo o dizajnu i estetici.

Naime, zemljište od 60 hektara u Kampali polazišna je tačka za veliki projekat koji obuhvata bolnicu, prostor za smeštaj studenata, fakultetske prostorije, istraživački i konferencijski centar, osmišljene zelene površine… Cilj je stvoriti novi društveni i obrazovni centar, i revitalizovati deo ugandske prestonice.

U priči o svom radu Vladimir Đurović kaže da je svaki novi projekat jedinstvena prilika da se stvori okruženje koje na neki način može uticati na život ljudi i na njihovo povezivanje s prirodom, što je od suštinskog značaja. Dodaje i da je njegov tim u protekle dve decenije potpisao mnoge projekte širom sveta, te da su se bavili različitim kontekstima, lokacijama, kulturama, sarađivali s različitim arhitektama, inženjerima i izvođačima radova… Ali da je suština uvek bila osmisliti holistička, spokojna mesta.

Aga Kan park / Foto: Janet Kimber / Copyright: VDLA

Impresije iz Beograda

O svom radu i uspešnim primerima održive gradnje Vladimir Đurović je početkom oktobra govorio u Beogradu, na kongresu Održiva arhitektura – energetska efikasnost. Đurović je govorio o evoluciji svog rada, i o rešavanju teških izazova koji se odnose na zaštitu životne sredine. Predstavio je primere uspešne prakse iz karijere duge 25 godina, i govorio i o mnogim projektima svog biroa – i onima koji su preokupirani visokim dizajnom, i onima koji su usmereni na visok uticaj, na svim nivoima.

A na pitanje kako mu se dopada naš grad, Vladimir Đurović ističe da mu se veoma dopada stari deo grada, mnogo više nego novi.

„Beograd ima lepe parkove, ovaj park u blizini, Kalemegdan, lep je. Nisam video mnogo detalja da bih mogao da govorim više. Ali uglavnom mi se dopada. Čini mi se da ovde ima mnogo potencijala – ako budu razvijali grad u dobrom, a ne u lošem pravcu.”


Vladimir Đurović je najpre pohađao predavanja iz poljoprivrede, hortikulture, a zatim je otkrio pejzažni dizajn, i shvatio da u potpunosti želi tome da se posveti. Diplomirao je na studijama pejzažne arhitekture u Engleskoj 1989. godine, a master studije iz ove oblasti završio je u Americi 1992. Potom se vratio u Liban, i u Bejrutu 1995. osnovao sopstveni biro za pejzažnu arhitekturu. Priznanje i prepoznatljivost su došli brzo, kao i reputacija talentovanog dizajnera koji razume prostor, naglašava lepotu prirode, insistira na jednostavnosti i kreira predivne i originalne ambijentalne celine.

Autor naslovne fotografije: Matteo Piazza; Copyright: VDLA

Najčitanije

Objavljeno je koji je trenutno najpopularniji modni brend na svetu

Lyst je aplikacija za pretragu proizvoda poznatih modnih brendova koja na kraju svakog kvartala objavljuje svoj prestižan The Lyst Index…

Dženifer Lopez zna kako se nosi slip haljina tokom jeseni!

Ništa nije teško kada radiš ono što voliš, tako bismo ukratko mogli da opišemo stil života višestrane umetnice iz naslova.…

Zabavne slučajnosti koje se dešavaju samo jednom u životu

Kako biste reagovali da hodate supermarketom i na ambalaži nekog proizvoda ugledate ilustraciju čoveka koji izgleda isto kao vi? A…

Pogledajte neverovatan performans koji je osvojio internet

Ako ste pratili zatvaranje nedavno održanih Paraolimpijskih igara u Tokiju, imali ste priliku da uživate u neobičnom performansu koji je…

Motivišite se da vežbate kod kuće

Mnogima vežbanje samo po sebi predstavlja veliki izazov. Zna da bude izuzetno naporno, oduzima dragoceno vreme i može da nervira…

Duge čizme kao mikro trend

Interesantna stvar odigravala se na nedavno održanim Nedeljama mode, na kojima su predstavljene kolekcije za proleće/leto 2022. Naime, mnoge dame…

Najnovije - Intervjui

Jovana Stojiljković: Svaka nova uloga je novi početak

Nekada su izgovori izlišni, katkad i smešni, a direktni povodi sasvim očigledni. Recimo, kao u slučaju razgovora sa Jovanom Stojiljković,…

Dragan Mićanović: Mi smo društvo koje teško uspostavlja pravu „meru” u bilo čemu

Sveprisutnog, i dobro je što je postojano i dalje tako, Dragana Mićanovića, uskoro ćemo u sklopu redovne bioskopske distribucije gledati…

Slobodan Vladušić: Omama – priča o tajnama

U svom trećem romanu pisac Slobodan Vladušić slika Berlin iz 1928, i portretiše pisca Miloša Crnjanskog smeštajući ga u uzbudljivi…

Zoran Lisinac o „Tomi“: Pisac uvek traži inspiraciju u sebi, pa čak i kada piše o drugima…

Ponovo radi bioskop! Biopik Toma je u domaćim bioskopima za samo deset dana prikazivanja pogledalo gotovo 175.000 gledalaca, što je…

Milan Marić: Tomu niko nije poznavao do kraja

Na svetskoj premijeri na festivalu u Sarajevu, kao i na srpskoj premijeri na festivalu u Nišu biografski film Toma, naravno…

Jelena Marinkov: Poezija koja provocira i nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Sa mladom spisateljicom Jelenom Marinkov razgovarali smo o njenoj zbirci poezije Karantin u paklu, stvaralačkoj inspiraciji, klasnim razlikama i društvenoj…