Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Gistro priče: Buktinje sa bulevara

AUTOR: Vladimir Skočajić 24 Nov, 2021
Gistro priče: Buktinje sa bulevara

Po sredini Bulevara kralja Aleksandra nalaze se tramvajske šine. Između njih je ulična rasveta. Sijalica s jedne, sijalica sa druge strane. A tačno u sredini između sijalica, na vrhu bandere koja ih spaja, nalazi se mala buktinja. I tako duž celog bulevara. Između svakog para sijalica po jedna. Ne zna im se broj.

Te buktinje su toliko male i neprimetne, da sam siguran kako su godinama bile tu pre nego što sam ih prvi put primetio. Kada sam ih spazio jedne zime, pomislio sam da su deo novogodišnje rasvete. Ali ne. One nemaju veze sa tim sezonskim tricama i kučinama. One svetle na bulevaru i kad pada sneg, ali i kada se u toploj letnjoj noći temperatura ne spušta ispod 30° C. Uvek su tu. One nisu prolazne.

Ti mali, diskretni, veštački plamenovi, asociraju me na toliko toga. I sve su lepe stvari. Prvo mi na pamet pada neka ruska bajka u kojoj je sve moguće. Ili pak ljubavna priča u stilu Belih noći Dostojevskog. Takođe pomislim na one buktinje s grba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Iako su gabaritom manje, ovih na Bulevaru ima mnogo više od šest.

Kada sam dve godine živeo u Americi, u onim trenucima najžešće nostalgije, kada se sećaš svih onih ćoškova na kojima su ti se dešavale najlepše i najružnije stvari na svetu, često sam se pitao šta li rade „moje buktinje”. S obzirom na njihovu diskretnost, čak sa druge strane okeana sam se pitao da li ih je možda neko baš tog dana prvi put otkrio i pomislio da su lepe. Da, češće sam mislio na te buktinje nego na neke ljude.

Iako deluju poprilično obično, čak se može reći i da su na granici kiča, postoji neka neobjašnjiva toplina u vezi sa njima. Od kada sam ih prvi put ugledao, a ima tome desetak godina, pa sve do danas, imam neki čudan osećaj kao da nas čuvaju. Od kiša koje prete da nas poplave, od ljudi koji nas kecaju u zdrav mozak, od političara kojima je svaka zelena neprofitabilna krošnja neprijatelj, pa sve do samog sebe koji u Beogradu ima sve manje onih stvari koje voli.

Zbog svega toga, uvek kada prođem Bulevarom uveče i vidim te male buktinje, osvetljene diskretnim žutim svetlom, pomislim da će sve biti u redu. I znam da to nije realno, da sam sve umislio, te da ništa, nigde i nikad neće biti u redu, ali sama činjenica da su u stanju to da mi urade, govori koliko su za mene zapravo velike. Iako su male.

Naslovna fotografija: Vladimir Skočajić Skoča

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

10 sireva koje možete jesti bez griže savesti

Namirnica o kojoj će danas detaljno biti reči dragocena je u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Viktorija i Dejvid Bekam sa kapama u „Peaky Blindersˮ stilu

Iako dizajnerka Viktorija Bekam živi na relaciji Engleska – Amerika, prvenstveno zbog posla, osnova njenog stila jeste sa područja porekla.…

Najnovije - Kolumne

Kikiriki, semenke, sport za zube: Oglasi za motocikle

Gledam ja pre par godina motor na oglasima, ne znajući jednu vrlo važnu stvar. Gledam ja dakle motor na oglasima,…

Pouke iz prošlosti: Triler u gradskom vodovodu

Uvek je blagotvorno setiti se nekog dobrog filma. A sada kao da su se baš stekli uslovi da se podsetimo…

Gistro priče: Jesenja devojka

Jutro sredinom novembra. Početak još jednog običnog radnog dana u glavnom gradu zemlje promaje, bagera i propalih revolucija. Tu negde…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Sa morem nikada nisi sam

Treba uvek imati sa sobom papir i olovku. Ako ne papir i olovku, onda salvetu, krejon, onaj zaobljeni komad cigle…

Pouke iz prošlosti: Muzika je nezaboravna

Ovo je priča o čoveku, čija je neobična sudbina, opisana u evropskoj štampi pre deset godina, navela mnoge da razmisle…

Žena na ivici nervnog sloma: Savladavanje grada

Svaki put kad treba da odem do drugara koji je kod Đerma, kažem mu – evo me za pet! Na…