Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Jadni bili i ostali

AUTOR: Mirjana Ognjanović 18 Mar, 2022
Pouke iz prošlosti: Jadni bili i ostali

„Čovečanstvo je, ukratko rečeno, jadno. O tome nema rasprave. Pa ipak, ništa bolje nije izmišljeno.“ Citiram omiljenog pisca (i reditelja) Paola Sorentina i priču iz njegove zbirke Toni Pagoda i njegovi prijatelji. Verujem da ove tri rečenice predstavljaju savršen odraz misli većine trenutno živih pripadnika čovečanstva. Na to bi se moglo dodati bar još nekoliko ključnih: da li smo oduvek bili ovoliko zli, pokvareni, lažljivi i usredsređeni samo na ličnu dobrobit. Ili se laktaroši sa takvim osobinama guraju u prvi plan? Kada je loše pobedilo dobro?

Suviše opširna tema za ovako mali prostor. Zato ću se usredsrediti na jednu oblast. Na drevne ratove i isto tako drevna, staromodna oružja. Samo da zaključim da u ljudskoj prirodi uvek postoji veći deo onoga što bi valjalo popraviti nabolje.

U davna vremena, kao biološko oružje, oko opkoljenih gradova osvajači su uz pomoć katapulta ubacivali leševe umrlih ljudi ili mrcine uginulih životinja kako bi na taj način zarazili one koji su živeli unutar zidina. To im je zaista polazilo za rukom. Godine 1346. Mongoli su iskoristili upravo ovu taktiku kako bi srušili Kafu na Crnom moru: katapultom su preko zidina grada prebacili mrtva tela sopstvenih vojnika preminulih od kuge. Oni malobrojni koji su uspeli da pobegnu, i uputili se na zapad, samo su proširili zarazu. Tokom sledeće četiri godine bolest je tutnjala Evropom: ubila je trećinu stanovništva.

Osvajač Hanibal sa slonovima – iz knjige Šest hiljada godina istorije Edgara Sandersona, izvor Wikipedia

„Delotvorne“ su bile i druge vrste starog biološkog oružja: ose i džakovi prepuni otrovnih zmija ili drugih, takođe opasnih životinja koje su terale u beg i najodvažnije ratnike. U upotrebi je bio i otrovni gas: u 13. veku, sa obala su na osvajačke brodove bacani mehuri puni sumpora, kučine i žara. Smesa je pravila takav dim i širila jeziv smrad, da pomorci nisu imali smelosti da izađu na obalu, već su se brže-bolje povlačili. I drugi gasovi su upotrebljavani tokom ratovanja: poznat je bio onaj čiji su sastojci, osim sumpora, bili smola i konjska kopita!

Još u 7. veku pre nove ere, Kinezi su koristili jednu vrstu suzavca koji su ispaljivali na strelama ili bacali uz pomoć katapulta: u svojevrsne kutije od pirinčane hartije stavljan je prah biljaka koje su izazivale nepodnošljivo pečenje u očima i sluzokoži usta i nosa, pa su neprijatelji obično morali da ustuknu.

Pogoditi neprijatelja sa velike daljine, bila je želja mnogobrojnih osvajača, ali i onih koji su branili svoju zemlju. U srednjem veku nastalo je moćno oružje koje je neprikosnoveno vladalo sve do pojave topa: bila je to ogromna praćka – katapult, čiji je jedan kraj bio dugačak čak petnaest metara. Na kraćem kraku ovog starinskog topa nalazila se mreža prepuna kamenja, dok su se na drugoj strani nalazila đulad. Ova srednjovekovna praćka bacala je kamenje teško od stotinu do sto trideset kilograma, na daljinu od pola kilometra.

Kada je reč o vatrenom oružju, posebno poglavlje u istoriji ratovanja zauzima takozvana „grčka vatra“ koja je nastala u Vizantiji u 7. veku. Na Zapad je ovo oružje došlo sa krstašima. Svi ratnici su se nasmrt plašili grčke vatre – bio je to ubistveni koktel sačinjen od sumpora, katrana, soli, nafte, ulja, živog kreča i ko zna čega sve još. Kad bi smesa proključala, u nju bi bila umočena kučina koju bi na kraju upalili. Nekada su tkaninom sa ovom tečnošću omotavali strele. Imajući u vidu koliko je ovo oružje odnelo života, moglo bi se reći da je bilo neka vrsta preteče napalma. Upotrebljavalo se i putem široke igle koja bi bila postavljana na pramac broda. Ono što je grčku vatru činilo tako stravičnom i ubojitom bila je činjenica da njen plamen nikako nije mogla da ugasi voda: ono što bi pogodila strela sa grčkom vatrom, gorelo je do kraja.

Čini se da je tvorac najčudnijeg oružja u antičkim vremenima ipak bio Arhimed iz Sirakuze koji je izmislio „vatrena ogledala”. Za vreme rimske opsade Sirakuze (212. godine pre nove ere) branioci su ih upotrebili kako bi zapalili neprijateljske brodove, upirući u njih zrake sunca. Prema drugoj legendi, velika ogledala služila su tek da zaslepe neprijatelja. Na njih je tada bilo lako ispaliti plamene strele i zapaliti im brodove. Arhimed je izumeo i dizalicu koja ih je uništavala brodove: to su bila svojevrsna klešta koja bi se spuštala sa zidina utvrđenja, hvatajući brodove i okrećući ih naopako.

Smatra se da su Hetiti, 1300. godine pre nove ere prvi počeli da proizvode oružje od gvožđa, a koje se na bojnom polju pokazalo bolje od onog pravljenog od kostiju, bronze ili kamena. Koplja su se njihovim neprijateljima u prvi mah činila čarobnim, nepobedivim oružjem.

Mahatma Gandi 1931. godine, izvor Wikipedia

Nekada na bojnim poljima nije bilo tenkova, ni bornih kola, ali zato su indijski i helenski vojnici koristili jednu posebnu vrstu vozila za borbu. Bili su to slonovi. Na leđima ove velike životinje nalazile su se kućice u kojima su se krili vojnici. Kada su pripadnici rimskih trupa, susrevši se sa Hanibalovim vojnicima, prvi put ugledali slonove na bojnom polju, bili su preneraženi od straha. Uopšte, životinje su imale veoma važnu ulogu tokom mnogih ratova. Dovoljno je setiti se kako su španski osvajači iznenadili Asteke došavši na konjima. Pored toga, Leonardo da Vinči u jednom od svojih spisa opisuje neku vrstu topa na paru (pod pritiskom), koji je ispaljivao đulad tešku tridesetak kilograma na daljine od čak hiljadu metara.

Dakle, opravdanja se ne mogu tražiti u prošlosti. Ne preostaje nam ništa drugo nego da ponovimo ironični Sorentinov zaključak s početka ili se setimo izreke Mahatme Gandija: „Oko za oko završava se tako što ceo svet ostane slep“.

Naslovna fotografija: Vizantijski brod koristi grčku vatru, ilustracija iz 12. veka; izvor Wikipedia

Najčitanije

Tajna stavka na računu koju nikad ne naručite, a uvek vam naplate: Znate li šta je kuver?

Izašli ste na večeru u otmen restoran, poručili omiljeno jelo i piće, a kada ste dobili račun primetili ste jednu…

Lolica iz Beograda se udala za nesuđenog Bonda i bila ikona britanskog džet-seta: Jedna laž je srušila sve

Priča u kojoj su glavni akteri britanska verzija Kenedijevih, ćerka Margaret Tačer, najbolji prijatelj Vinstona Čerčila, jedan zamalo Džejms Bond…

3 horoskopska znaka kojima će kiša meteora Perseida noćas ispuniti želje

Svake godine u ovo vreme Perseidi ožive nebo i navedu nas da poverujemo da pada kiša zvezda. Taj nebeski spektakl…

Japanski pamuk kolač od 3 sastojka: Najmekši dezert na svetu koji je zaludeo internet

Mekano, vazdušasto i savršeno slasno. Japanski pamuk kolač je jedan od najpopularnijih poslastica na internetu, a pravi se od samo…

Super pun mesec u Vodoliji stiže 12. avgusta: Najveći uticaj imaće na ova 4 znaka

Super pun Mesec u Vodoliji očekuje nas 12. avgusta! Proverite koji horoskopski znaci će posebno intenzivno osetiti njegov uticaj 12.…

Stjuardesa pokazala kako prepoznaje Balkance u avionu: Na kraju leta svaki Srbin uradi istu stvar

U njenim duhovitim videima će se mnogi pronaći. Kristina Grabež je stjuardesa koja na vrlo šaljiv i zanimljiv način deli…

Najnovije - Kolumne

Žene danas samo kola gledaju, a kad ih pitaš kakva je bila hrana juče ni da beknu

Ako ste živi baš u ovom trenutku, od svih mogućih trenutaka u istoriji postojanja planete, pravi ste srećnik. Da ste,…

Svi mi muškarci, ma kakvi da smo, nekad smo bili uzrok straha

Toplo je ovih dana, neko će reći šta si očekivao od početka avgusta, ali verujem da niko nije bio spreman…

Kad je kriza samo kečiga

Mogli bismo češće da jedemo ribu, jedna je od rečenica koje se u mojoj porodici izgovaraju barem jednom ili dvaput…

Najnetačnije rečenice koje možete da čujete u Beogradu

Život u Beogradu je pun kontrasta, neispunjenih očekivanja i netačnosti iz svih oblasti. Tačno je, recimo, da mi je ispred…

Leto kad sam naučio da volim more

Obećao sam sebi da neću ovde pisati o politici, dosta mi je politike i prija mi da se bavim nekim…

Da parafraziram drugara, onih deset selfija koje ste obrisali jer niste zadovoljni kako ste ispali, e pa tako zapravo izgledate

„Tako je, sad ispruži malo desnu nogu, to, bravo mačkice, ajde gledaj u kameru, tako je, još gledaj u kameru,…