Pouke iz prošlosti: Lipa, drugo ime za preljubu i ljubav

Kada mi se učini kako me je sve i svako izneverio, onda kada se zaista osetim kao junakinja romana Rozmarina beba Ajre Levina, ili istoimenog filma Romana Polanskog – da su na sve strane vešci i veštice što ne prestaju da bacaju zle čini – priroda najčešće otera takve slutnje. Eto, pre nekoliko dana: iako još nije došlo pravo vreme, kao neočekivana pomoć, usred gradske vreve, neljubaznosti i histerije na svakom koraku, gle! – miris lipe! Ne znam šta to ovaj miomiris čini mom umu, a možda i telu. Svakako nešto značajno. Iako nije još jun, sa prvim lepim danom, lipa je zamirisala kao da je znala koliko mi je to potrebno. Lekoviti dodir savršene prirode.

Trenutku je prethodio slučajni razgovor prolaznika, dok smo stajali čekajući zeleno svetlo na semaforu. Nije bilo potrebno da se naprežem da bih čula o čemu govore. Devojčica je rekla ocu: „Tata, jedu mi se jagode! Možemo li večeras da ih jedemo?“ Otac je kontrolisano nervoznim glasom odgovorio: „Gde sad nađe jagode?! To je najprskanije voće. Jagode su… jagode su… otrovne!“.

Ne znam da li sam pretrčala ulicu i pre nego što se uključilo zeleno za pešake. Samo da me taj očinski glas ne podseća da deca žive u svetu zagađenom preko svake mere. Uputila sam se prema mestu gde stoji jedna ogromna lipa, blizu moje kuće. Da se spasim pod krošnjom.

Povezani članci

Šta ćemo ako Baja Mali Knindža postane disident

Svi naši promašaji

Lipa inače cveta početkom juna, a omamljujući, sladunjavi miris, širi se tada svuda okolo. Može da izraste u veliko drvo; njena krošnja je okruglasta, poput ogromne lopte. Zanimljivo je da ima dug vek. Može da živi i hiljadu godina, te je zato često simbol dugovečnosti. U davna vremena, najmudriji i najstariji pripadnici zajednica okupljali su se pod krošnjama lipe i tu donosili važne odluke.

Drevni grčki mit iz pre-olimpijskog vremena (dakle pre nego što će Zevs postati vrhovno božanstvo), govori o nimfi Filiri, kćerki Okeana i njegove žene Tetije. Nimfa je živela na ostrvu koje je po njoj i bilo nazvano. Kron, stari vladar sveta, dugo je u nju bio zaljubljen. I ne mogavši više da odoli lepoti devojke, priđe joj i sjedini se s njom. Mitovi su poučni: Kron ipak nije bio baš toliko mnogo zaljubljen, koliko se strašno plašio svoje žene Reje. Jer upravo u trenutku kada su vodili ljubav, prepade ih Reja! Kao prava kukavica, Kron se brže-bolje pretvorio u konja i pobegao galopom… Filira je posle tog događaja rodila dečaka, mudrog kentaura Hejrona. On je bio pola čovek, a pola konj. Kada je nimfa ugledala svog sina, toliko se zaprepastila, da je zamolila bogove da je pretvore u drvo. I tako je, prema jednoj verziji legende, predivna nimfa postala – lipa. Zanimljivo je da je Hejron snagu nasledio upravo od majke Filire, tačnije od drveta lipe koje je, baš kao i danas, imalo moć da leči od raznih boljki i blagotvorno utiče na čovekov organizam. Između ostalog, nekada davno se verovalo da lipa, pored ostalog, ima i hipnotičko dejstvo: da omamljuje i uspavljuje.

Kada već pominjem stanje omamljenosti, i Herodot je govorio o lipi u vezi sa gatarama i proročicama. Po njemu, one su bajale uz pomoć traka napravljenih od kore lipe i vodile „žrtvu“ igrajući, najčešće do Afroditinog hrama. „Preseku koru lipe na tri trake, pa proriču, prepliću ih i raspliću“.

Priče o lipi mogu se naći i u nordijskim, keltskim i baltičkim mitovima, a za Slovene je bila sveto drvo. Kasnije i za ikonopisce koji su na lipovom drvetu slikali.

Misli o lipi podsećaju me i na najslavnijeg nemačkog pesnika, trubadura (minezingera) srednjeg veka, Valtera fon der Fogelvajdea (1170-1230). On je napisao čuvenu baladu Pod lipom, na vresištu, ljubavnu pesmu koja je do danas upamćena kao njegova najpoznatija poetska tvorevina. Evo i slobodnog prevoda dve strofe od ukupno četiri. One skladno objašnjavaju prijatna osećanja koja lipa izaziva (kod onih koji na lipu nisu postali alergični).

Pod lipom na vresištu

Gde zajedno legosmo, možete i dalje naći

pregršt cveća zgnječenog i travu uleglu.

Pored šume, u dolini,

trala-la-la-li.

Slatko nam pevaše slavuj.

Ako je neko saznao

Da je on ležao sa mnon

(Bog neka to zabrani) od sramote ja ću umreti.

Budite sigurni da je samo ptičica mala sve videla,

trala-la-la-la.

A ona neće nikome ništa reći.

Naslovna fotografija: Wikipedia