Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Muzika iz nervoznog srca

AUTOR: Mirjana Ognjanović 31 Dec, 2021
Pouke iz prošlosti: Muzika iz nervoznog srca

Svako jutro je ustajao vrlo rano, pripremao kafu uvek od tačno određenog broja zrna – i komponovao do tri sata po podne. Dok je pisao, često je polivao glavu hladnom vodom. Kada bi odlazio u šetnju – uglavnom bez šešira – stalno je nešto beležio. Bio je neprijatne naravi, nepoverljiv, aljkav, trapav i često se selio. Živeo je u prljavštini, iako je bio daleko od novčane oskudice. Organizam mu je popustio pred posledicama dugogodišnjeg usamljeničkog i neurednog života. U zimu 1826. godine, posle ciroze jetre, dobio je i upalu pluća. Umro je 26. marta 1827.

Njegovo ime bilo je Ludvig van Betoven.

Legenda kaže da je ispustio dušu u trenutku kada je grom udario nedaleko od njegovog bečkog prebivališta. Nebesa su označila kompozitorov odlazak sa ovog sveta. Kraj Ludvigovog bolesničkog kreveta nađeno je dvanaest boca najboljeg vina koje mu je nekoliko dana pre smrti poslao njegov izdavač Schott. Navodno, videvši poklon, kompozitor je kroz šapat rekao: „Šteta. Zaista šteta. Ali prekasno“. Imao je 56 godina…

Među Betovenovim najznačajnijim delima svakako su i: devet simfonija, pet klavirskih koncerata, jedan violinski koncert, kao i trostruki koncert za klavir, violinu i violončelo, trideset dve klavirske sonate, opera Fidelio, uvertire Egmont, Koriolan, deset sonata za violinu i klavir, pet sonata za violončelo i klavir, osam klavirskih trija, solo pesme, ekoseze za klavir…

Čini se da je muzika koju je pisao zaista dolazila iz dubine Ludvigovog srca. Tačnije, izgleda da su mu na pojedina dela uticali upravo otkucaji srca. Ritmovi određenih kompozicija, veoma poznatih i za većinu slušalaca krajnje dirljivih, navodno su imali veze sa srčanom aritmijom od koje je bolovao. Tako bar u novoj naučnoj studiji tvrde istraživači Betovenovog dela (muzikolog, kardiolog i istoričar medicine) sa Univerziteta u Mičigenu i Vašingtonu.

O tome koliko su brojne bolesti, od kojih je Betoven patio još od mladalačkih dana, uticale na njegovu ličnost, pa tako i na komponovanje, mnogo je do sada napisano. Od astme, preko iritabilnog kolona, pa sve do upale bubrega i ciroze jetre. Kako se fizički bol odrazio na Betovenovo ponašanje i komponovanje? Jedan od najčešće navedenih primera jeste njegova gluvoća. Naravno da je ova činjenica trasirala put Ludvigovog odnosa prema drugim ljudima. Bio je neprilagođen i nepristupačan. A odnedavno se pojavila i ta hipoteza da su ritmički modeli njegove muzike bili u bliskoj vezi sa aritmijom srca.

Pomenuti istraživači kao glavni dokaz navode sonatu za klavir broj 26, opus 81a, koji u uvodnom stavu sadrži značajne pauze, odnosno galopirajući, sinkopirani ritam koji ih podseća na ekstrasistole, preuranjene srčane kontrakcije, posle čega i sledi izvesna „pauza“. To znači da srce preskoči normalan otkucaj, pa umesto toga ubaci jedan ili više aritmičnih, a zatim sledi pauza (koja u muzici može da odgovara sinkopi jer je pauza duža) budući da se oporavlja za povratak u pravilan ritam. Naizmenični pravilni i nepravilni otkucaji u kardiologiji se nazivaju bigeminija.

I u drugim Betovenovim delima se navodno mogu „pročitati“ posledice srčane aritmije. Pre svega, tvrde naučnici, u Gudačkom kvartetu broj 13, opus 130. U Petom stavu – Kavatini – dolazi do promene ritma. Betoven je na partituri čak naveo kako treba svirati taj deo. Napisao je „beklemmt“, odnosno, „teškog srca“. Da li se dinamička oznaka odnosila na emociju, tj. raspoloženje, ili, zaista, na fizičko osećanje? Na nedostatak daha, upravo zbog ishemije.

Iznenadne promene ritma koje i u još nekim Betovenovim kompozicijama asociraju na nedostatak daha, nisu samo, tvrde naučnici u pomenutoj studiji, proizvod kompozitorovog željenog stila, već neophodnosti koje je nametalo njegovo bolesno srce. Naravno, tu je i logičan zaključak da je upravo zbog gluvoće Betoven znatno više nego drugi kompozitori, osluškivao glas svog srca. Ono ga je vodilo. I čuo ga je, za razliku od spoljnih zvukova! Ipak, ko će znati? Treperenja srca su možda odredila i ispisala mnoga muzička dela. Ali to ne važi samo za srce. I ne samo za muzička dela.

Što bi rekao Horhe Luis Borhes, godinu dana pre nego što će umreti: „Verujem da je zdravlje privremeno stanje koje ne sluti ni na šta dobro“.

Fotografije za naslovni kolaž: Betoven kada mu je bilo trinaest godina, rad nepoznatog slikara izvor Wikipedia; Betoven 1923. rad slikara Ferdinanda Georga Valdermilera

Najčitanije

Tajna stavka na računu koju nikad ne naručite, a uvek vam naplate: Znate li šta je kuver?

Izašli ste na večeru u otmen restoran, poručili omiljeno jelo i piće, a kada ste dobili račun primetili ste jednu…

Lolica iz Beograda se udala za nesuđenog Bonda i bila ikona britanskog džet-seta: Jedna laž je srušila sve

Priča u kojoj su glavni akteri britanska verzija Kenedijevih, ćerka Margaret Tačer, najbolji prijatelj Vinstona Čerčila, jedan zamalo Džejms Bond…

3 horoskopska znaka kojima će kiša meteora Perseida noćas ispuniti želje

Svake godine u ovo vreme Perseidi ožive nebo i navedu nas da poverujemo da pada kiša zvezda. Taj nebeski spektakl…

Japanski pamuk kolač od 3 sastojka: Najmekši dezert na svetu koji je zaludeo internet

Mekano, vazdušasto i savršeno slasno. Japanski pamuk kolač je jedan od najpopularnijih poslastica na internetu, a pravi se od samo…

Super pun mesec u Vodoliji stiže 12. avgusta: Najveći uticaj imaće na ova 4 znaka

Super pun Mesec u Vodoliji očekuje nas 12. avgusta! Proverite koji horoskopski znaci će posebno intenzivno osetiti njegov uticaj 12.…

Stjuardesa pokazala kako prepoznaje Balkance u avionu: Na kraju leta svaki Srbin uradi istu stvar

U njenim duhovitim videima će se mnogi pronaći. Kristina Grabež je stjuardesa koja na vrlo šaljiv i zanimljiv način deli…

Najnovije - Kolumne

Žene danas samo kola gledaju, a kad ih pitaš kakva je bila hrana juče ni da beknu

Ako ste živi baš u ovom trenutku, od svih mogućih trenutaka u istoriji postojanja planete, pravi ste srećnik. Da ste,…

Svi mi muškarci, ma kakvi da smo, nekad smo bili uzrok straha

Toplo je ovih dana, neko će reći šta si očekivao od početka avgusta, ali verujem da niko nije bio spreman…

Kad je kriza samo kečiga

Mogli bismo češće da jedemo ribu, jedna je od rečenica koje se u mojoj porodici izgovaraju barem jednom ili dvaput…

Najnetačnije rečenice koje možete da čujete u Beogradu

Život u Beogradu je pun kontrasta, neispunjenih očekivanja i netačnosti iz svih oblasti. Tačno je, recimo, da mi je ispred…

Leto kad sam naučio da volim more

Obećao sam sebi da neću ovde pisati o politici, dosta mi je politike i prija mi da se bavim nekim…

Da parafraziram drugara, onih deset selfija koje ste obrisali jer niste zadovoljni kako ste ispali, e pa tako zapravo izgledate

„Tako je, sad ispruži malo desnu nogu, to, bravo mačkice, ajde gledaj u kameru, tako je, još gledaj u kameru,…