Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Izložba o razvoju X-ray tehnologije u Muzeju nauke i tehnike

AUTOR: Jelena Jovanović 23 Nov, 2021
Izložba o razvoju X-ray tehnologije u Muzeju nauke i tehnike

U Muzeju nauke i tehnike na Dorćolu do 30. novembra može da se pogleda zanimljiva izložba – Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas. Predstavljena su uzbudljiva naučna otkrića i neverovatan razvoj nauke u XX veku, kao i jedini ovdašnji proizvođač digitalne medicinske opreme.

Koautorka izložbe, Jelena Jovanović Simić, predstavljajući ovu izložbu najpre objašnjava zašto se na samom ulazu emituje kratki film od pre više od sto godina, komična vizija novih, zastrašujućih zraka.

„Hteli smo da izložba bude zanimljiva različitim profilima posetilaca. Pronašli smo ovaj film – prvi koji je snimljen na temu X-zraka. To je komični, nemi film, iz 1897. godine, britanskog reditelja Džordža Alberta Smita. U filmu igra njegova supruga, a film predstavlja mladi par u toku udvaranja, u parku. Kada su pronađeni X-zraci to je sve tumačeno na razne načine, pa su se žene bojale da će pomoću ovih zraka moći da im se vide noge ispod suknje, i prodavali su se neki štitnici. Smatralo se da će pomoću X-zraka moći da se zaviri u svačiju intimu.“

Jelena Jovanović Simić objašnjava i da se u zemljama nemačkog govornog područja X-zraci i dan-danas zovu po svom pronalazaču – 1896. godine usvojen je predlog dostavljen nemačkom fizičko-medicinskom društvu. Odlučeno je da zraci koje je Rendgen sam nazvao po simbolu za nepoznato – x, ponesu naziv po njegovom imenu. U engleskom govornom području se uglavnom koristi naziv X-zraci, a kod nas Rendgenski zraci.

Aktuelnu izložbu u MNT zajedno organizuju muzej i kompanija Visaris, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje. Jelena Jovanović Simić navodi da je ona još 2009, dok je radila kao urednik časopisa Srpskog lekarskog društva, saznala da u Srbiji postoji kompanija koja proizvodi digitalne rendgenske aparate. To je kompanija Visaris, danas jedina u Srbiji i regionu koja se bavi proizvodnjom rendgenskih aparata (ranije je postojao Jugorendgen, deo koncerna EI Niš, kompanija koja je 2011. otišla u stečaj, a zatim, kada je rešila problem stečaja, nije uspela da pokrene proizvodnju).

„Jedan od motiva prilikom pripreme ove izložbe je bila želja da prikažemo šta smo nekada proizvodili, a šta danas proizvodimo, kao i da tu postoji neki kontinuitet. Jugorendgen i Visaris su sarađivali u započinjanju kreiranja čitave te priče o digitalnoj rendgenskoj tehnici.“

Revolucionarno otkriće

U priči o zanimljivoj izložbi koja predstavlja i savremene domete medicinske tehnologije, i njen razvoj tokom dugog perioda, naša sagovornica ističe podatak da su dva Srbina, Tesla i Pupin, dali značajan doprinos razvoju rendgenske tehnologije i poznavanju prirode rendgenskih zraka.

„U prvom delu izložbe može se saznati kako su otkriveni X-zraci – 25. decembra 1895. godine Rendgen je objavio svoje otkriće – otkrio je da postoje novi zraci koji se dobijaju prilikom eksperimentisanja sa katodnim zracima u cevima sa veoma razređenim vazduhom. U to vreme naučnici su bili zainteresovani da otkriju kako se ponaša svetlost pri prolasku struje kroz razređeni vazduh. Tesla je počeo da eksperimentiše čim je saznao za Rendgenova otkrića. Zanimljivo je i da su, pošto Rendgen mnoge pojave nije umeo da objasni, mnogi naučnici krenuli da eksperimentišu da bi utvrdili tačno šta su ti zraci, koliko se rasprostiru, za šta sve mogu da se koriste.“

Jelena dodaje i da je Tesla odao priznanje Rendgenu, na poseban način, rekavši – Možda bi neko drugi na mom mestu to opazio, ali kod mene u laboratoriji je bio požar i nisam se dalje bavio istraživanjima. Dakle, džentlmenski je prvenstvo dao Rendgenu.

„Tesla je od početka tvrdio kako je, da bi se dobili zraci jakog intenziteta, katodni zraci koji će stvoriti jasne snimke, neophodno da se primeni struja visokog potencijala (napona). To je omogućavao njegov transformator. Tesla je tako uspeo da dobije još jasnije snimke od Rentgena i drugih istraživača, i da snima na većoj razdaljini. To je Teslin glavni doprinos razvoju ove oblasti.“

Na izložbi u MNT se mogu videti i fotografije laboratorije u kojoj je Rendgen otkrio X-zrake, prvi rendgenski snimak u istoriji – fotografija šake Rendgenove žene, zatim i Teslini snimci iz 1896, 1897.

U nastavku zanimljive priče Jelena Jovanović Simić otkriva da je Pupin u Americi bio jedan od prvih naučnika koji je eksperimentisao sa X-zracima, jer se on za katodne zrake interesovao još dok je bio u Berlinu na usavršavanju. I dodaje da je Pupin u svojoj autobiografiji naveo da se vest o otkriću X-zraka veoma brzo proširila među naučnicima, da je zavladala prava naučna groznica.

„Otkriće zraka koji nevidljivo pretvaraju u vidljivo bilo je popuno fascinantno – ne samo za naučnike, lekare, nego i za širu javnost. Pupin je imao aparaturu, krenuo je da eksperimentiše, i naveo je da je morao da se zaključa u laboratoriju koliko su ga opsedali – što lekari koji su dovodii pacijente, što novinari koji su želeli da saznaju nešto više o revolucionarnoj novoj tehnici.“

Genijalna ideja

Posmatrajući jednog pacijenta koji je nastradao u lovu i imao šaku punu zrna sačme, Pupin je otkrio da mnogo bolje vidi kada posmatra kroz ekran, i došao na genijalnu ideju da postavi ekran između pacijenta i fotografske ploče, i da na taj način pojača sliku.

„Taj princip pojačanja slike, koji se koristi i danas, izumeo je Pupin. I to je ono što rendgenolozi jako mnogo ističu – da je Pupin tvorac tog izuma, načina da se pojača rendgenska slika. On je takođe, kao i Tesla, ispitivao svojstva zraka, i otkrio da postoji sekundarno zračenje – da svako telo koje je izloženo zračenju takođe emituje zrake, što je značajno u zaštiti od zračenja.“

Teslin transformator

Tesla, ističe još autorka izložbe, uopšte nije smatrao da su rendgenski zraci štetni. On je smatrao da oštećenja na koži koje je primetio, nastaju usled električnog pražnjenja – dejstva struje, stvaranja ozona i azotne kiseline.

A sam Tesla je 1896. rekao da su Rendgenova otkrića po rangu jednaka teleskopu i mikroskopu i da su mnoge podstakla da razmišljaju i eksperimentišu.

Na izložbi se može videti i pismo koje je Rendgen napisao Tesli i jedan telegram koji je Tesla poslao Rendgenu (u ovoj korespondenciji nije reč o rendgenskim zracima, već o razmeni mišljenja i ideja o drugim naučnim istraživanjima).

Postavka u Muzeju nauke i tehnike predstavlja hronologiju događaja u svetu u prvim godinama ubrzanog istraživanja novih zraka. Zanimljiv podatak je i da se 1897. pojavio prvi katalog rendgenske opreme – predstavljena je i Rendgenova i Teslina oprema (Rendgen je, inače, preporučio upotrebu Teslinog transformatora zato što se dobijaju bolji snimci).

Jelena Jovanović Simić podseća i da je Rendgen dobio prvu Nobelovu nagradu za fiziku, kao i da je trećinu nagrade zaveštao Univerzitetu u Virtsburgu, gde je i otkrio X-zrake.

Digitalni aparati u Srbiji

Na izložbi u MNT mogu se videti mnogi stari rendgenski aparati, oprema i sredstva za zaštitu od zračenja, kao i prve rendgenske cevi proizvedene u SFRJ.

U Srbiji su se, inače, prvi rendgen aparati pojavili dve godine nakon svetskog otkrića – prvo je rađena dijagnostika, a od 1899. i terapija. Mnoge fotografije i dokumenta na izložbi svedoče o tome gde su se kod nas nalazili rendgen aparati, u kojim bolnicama, kako su izgledali, i kako su se koristili. Tu je i važna priča o nekadašnjoj proizvodnji, o kompaniji Jugorendgen, i zatim, i o aktivnoj i uspešnoj kompaniji Visaris, koja postoji od 2004. Oni su 2005. započeli pregovore sa Jugorendgenom, koji je 2007. izašao iz projekta usled finansijskih problema. Visaris je nastavio samostalan put i razvoj. I danas razvijaju svoje aparate i plasiraju ih na svetsko tržište – u Evropi i u SAD. Na izložbi u MNT mogu se videti novi Visaris modeli i otkriti u čemu je njihova specifičnost.

Originalna muzika i segment Virtuelne realnosti

Drugi autor jedinstvene naučne izložbe je Aleksandar Vl. Marković, koji je, posebno za ovu postavku, komponovao originalnu muziku. Muzika intenzivira utisak prilikom razgledanja izložbe i stvara posebnu atmosferu. Podvlači i sugeriše mističnost, koja uvek prati naučne novitete, baš kao i uzbuđenje koje prati velika otkrića.

Atraktivan segment postavke je i sadržaj u obliku virtuelne stvarnosti (VR), kao i edukativne digitalne igre za decu i mlade duhom – Naučnikove odaje – put okrića, i Misterije X-zraka. Ove igre su kreirali najbolji polaznici besplatnih edukativnih programa za razvoj igara – Nordeus Haba i Krater trening centra. Prva igra namenjena je posetiocima izložbe koji žele dublje da razumeju izume, njihove delove i način na koji funkcionišu, a kroz priču druge igre otkriva se kako Tesla i Pupin dele svoja istraživanja na polju radiologije sa Vilhelmom Konradom Rendgenom.

Autori dizajna izložbe Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas su Ozarija Marković Lašić i Nebojša Vasiljević.

Svi zanimljivi detalji postavke mogu se videti  i na posebnom sajtu – https://rendgen.muzejnt.rs/index.html.

Fotografije: Miloš Jurišić

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

10 sireva koje možete jesti bez griže savesti

Namirnica o kojoj će danas detaljno biti reči dragocena je u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Viktorija i Dejvid Bekam sa kapama u „Peaky Blindersˮ stilu

Iako dizajnerka Viktorija Bekam živi na relaciji Engleska – Amerika, prvenstveno zbog posla, osnova njenog stila jeste sa područja porekla.…

Najnovije - Kultura

5 serija koje su ove godine napunile 25 godina

Mnoge svetske serije, popularne i kod nas, ove godine napunile su dvadeset pet godina. Ova takozvana „srebrna godišnjica“ predstavlja četvrt…

Ovaj Netfliksov film trenutno je broj jedan po gledanosti

Glavnu ulogu u vesternu The Power of the Dog tumači Benedikt Kamberbeč, a rediteljka Džejn Kempion tek je jedna od…

Glumačka diva Rita Moreno posle 60 godina ponovo igra u „Priči sa zapadne strane“

Nakon što je osvojila Oskara za ulogu Anite u originalnoj verziji filmskog mjuzikla Priča sa zapadne strane (West Side Story)…

Uskoro stiže autobiografija Mire Furlan

U februaru 2022. godine, na srpsko tržište stiže autobiografija Mire Furlan originalnog naziva Voli me više od svega na svijetu.…

Koncert benda Eyesburn u Novom Sadu

Kultni beogradski hardcore/reggae sastav Eyesburn nastupiće 10. decembra u Fabrici SKCNS-a. Pored dobro poznatih hitova, bend će odsvirati i neke…

Čuvena opera „Toska“ u džez aranžmanu u Kombank dvorani

Veliki džez spektakl, opera Toska u džez aranžmanu Petera Rajter-Šauba, održaće se 16. decembra u Kombank dvorani, sa početkom u…