Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Olga Benson: Ruskinja čije je slikarstvo očuvalo sećanje na našu tradiciju

AUTOR: Ljubisav Panić 08 Feb, 2020
Olga Benson: Ruskinja čije je slikarstvo očuvalo sećanje na našu tradiciju

Uobičajeni poslovi doživljavaju se kao sputavajući po čoveka. Ako nisu pohvaljeni i nagrađeni, što se retko dešava u našoj poslovnoj kulturi, radnici u kancelarijama i na drugim mestima mogu pomisliti da im je trud uzaludan, a posao bezvredan. Osećanje da su lako zamenljivi dodatno pogoršava situaciju. Život i rad Olge Benson pokazuju da bi trebalo da preispitamo takva stanovišta.

Biografija ove slikarke nije obeležena revolucionarnim dostignućima – ispisana je etnografskim crtežima, urađenim na terenu i za radnim stolom. Pre nego što će preminuti 1977. u devedesetoj godini života, i biti sahranjena na holivudskom groblju, zauvek nas je zadužila „običnim“ činovničkim zaduženjima. Priliku da postane poznata dobija sada, decenijama posle smrti, kada su njeni radovi odvojeni od zaborava i predstavljeni u monografiji Olga Benson: snovi o prošlosti i tradiciji, u izdanju Etnografskog instituta SANU.

Koautorka obimne monografije Biljana Milenković Vuković (druga potpisnica tekstova je Ljiljana Gavrilović) ističe da su naučne etnografske ekspedicije, koje je Muzej Južne Srbije iz Skoplja sprovodio tridesetih godina prošlog veka, stizale u najzabačenija seoska mesta i prikupljale građu. Istraživači i njihovi saradnici potom su pisali studije, a Olga Benson je, kao član njihovog tima, stvarala vizuelna svedočanstva o svim segmentima narodnog života, koji je bio na pragu izumiranja. Na papir je prenosila narodnu nošnju, arhitekturu, stare zanate…

Stara kuća u Mušnjikovu, Kosovo 1947. (akvarel Olga Benson, arhiv Etnografskog instituta SANU)

U Skoplje se doselila 1920, kada je grad bio kulturno i političko središte pokrajine Južna Srbija, a ona izbeglica građanskog rata u Rusiji. Sa sobom je iz matične zemlje donela znanje stečeno na Višoj umetničkoj školi u Sankt Peterburgu, što se pokazalo veomo korisnim u prvim decenijama XX veka, u kojim fotografija još uvek nije bila nosilac poslednje reči u antropološkoj dokumentaciji.

Radovi Olge Benson brzo su postali zapaženi, tako da je za dvor kralja Aleksandra, po njegovoj ličnoj porudžbini, izradila Album narodnih nošnji Jugoslavije. Bila je to tek jedna od brojnih publikacija u kojim će se pojaviti njeni crteži. Poznanstvo sa Blanš Pejn, profesorokom kostima iz SAD, dovelo je do toga da se i danas, u digitalnoj kolekciji Univerziteta u Vašingtonu, može pogledati 25 njenih akvarela, koji prikazuju ženske i muške figure u narodnim nošnjama iz Jugoslavije. Radila je i na kopiranju fresaka (dve se nalaze u Vojnom muzeju u Beogradu), a oslikala je i unutrašnjost crkve Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju, što je posle nedavne renovacije objekta, nažalost, u potpunosti poništeno novim slikama. Značajan trag ostavila je i kao humanistkinja, osnivačica i članica više dobrotvornih udruženja.

Crteži i akvareli, koji se najvećim delom nalaze u arhivu Etnografskog instituta, imali su jasan opisni cilj. Bili su u senci etnologije, ali ne bez ličnog pečata, perfekcionizma i profesionalne posvećenosti. Sa istim entuzijazmom nastavila je da ih stvara 1939. godine, kada se preselila u Beograd i zaposlila u Etnografskom muzeju. Do preseljenja je došlo jer život porodice Benson u Skoplju nije bio lak. Obeležila ga je konstantna borba za egzistenciju. Olgin suprug, Leonid Benson, bio je penzioner, a imali su i sedamnaestogodišnjeg sina Aleksandra.

Olga Benson je 1941. godine osnovala Zadrugu domaće radinosti u Beogradu (foto arhiv Etnografskog instituta SANU)

Olgin rad, nažalost, ni u Beogradu neće biti vrednovan kao što bi trebalo. Trideset godina, koliko je živela u Jugoslaviji, provela je u nezadovoljstvu zbog niskih dnevnica, prekovremenog rada i dokazivanja kvalifikacija. Etnografski muzej napustila je zbog male plate, ali se ništa nije promenilo ni kada je 1947. počela da radi u Etnografskom institutu. Konstantno se suočavala sa statusom honorarnog radnika, dok se suma za koju je radila nije menjala čak ni kada je dobila stalnu radnu poziciju. Veći deo života tretirana je kao svršena maturantkinja, a jednom prilikom morala je sudskim putem da se bori za deo nerealizovanog honorara.

„Pristankom na moje postavljenje na dužnost stalnog saradnika Instituta izgleda da sam degradirala svoju struku u red običnih zanatlija“, pisala je pri neuspelom pokušaju da dobije povišicu. Šest meseci kasnije, 1950. godine, dala je otkaz i zauvek napustila Jugoslaviju. Pre nego što će se u 63. godini života preseliti u SAD i pridružiti sinu u Los Anđelesu, Olga Benson je za Etnografski institut uradila više od 500 sjajnih crteža i slika. Dokumentovala je obeležja kulture na Kosmetu, u Šumadiji, severnom Banatu, okolini Niša i mnogim drugim mestima. Neke od njenih crteža i akvarela, zahvaljujući ljubaznosti Etnografskog instituta, možete pogledati u galeriji ispod ovog teksta.

Naslovna fotografija – Živka Živanović trukuje na đerđevu, Kumodraž 1948. (levo) i Olga Benson (desno) (akvarel Olga Benson, foto arhiv Etnografskog instituta SANU)

Najčitanije

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Detalj koji na glavi nosi partnerka Ane Brnabić će danas nositi sve žene na sahrani kraljice, osim jedne

Sahrana kraljice Elizabete II će se održati danas u Vestminsterkoj opatiji, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je stigla…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Najnovije - Kultura

Pripadnici generacije Z više vole da gledaju serije o stvarnim problemima nego o bogatim ljudima, pokazalo istraživanje

U moru novih serija teško je pretpostaviti ko šta najviše voli da gleda, a naročito jedna čitava generacija, ali jedno…

Višestruko nagrađivana predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u Srpskom narodnom pozorištu

U ponedeljak, 3. oktobra, u 19:30 na sceni ,,Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta biće izvedeno nagrađivano dramsko delo Tijane Grumić…

Otkriveno kada stiže peta sezona serije „Krunaˮ

Peta sezona serije „Krunaˮ stiže 9. novembra, objavljeno je na zvaničnoj stranici serije. Veruje se da će ovo ujedno biti…

60 godina Džejmsa Bonda na velikom platnu

Voleli ga ili mrzeli, čini se da je Džejms Bond neuništiv i da će ova franšiza još dugo vremena biti…

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…