Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Šest grčkih mitova koje bi trebalo da znate ako želite da razumete istoriju umetnosti

AUTOR: Isidora Spasić 06 Feb, 2020
Šest grčkih mitova koje bi trebalo da znate ako želite da razumete istoriju umetnosti

Grčka mitologija inspirisala je dobar deo istorije umetnosti. Pomislite na mermerne skulpture, period renesanse, nadrealizma i konceptualne umetnosti. Svuda se jasno vidi da su mnogi umetnici bili fascinirani neobičnim pričama iz grčke mitologije, pa se zato ovom prilikom podsećamo na njih šest.

Pandorina kutija

Kao prva žena koja je hodala Zemljom, Pandora je stvorena iz čina osvete. Naime, kada je kralj svih bogova Zevs uvideo da je Prometej stvorio čoveka po uzoru na bogove i podario im vatru, naredio je Hefestu da sačini Pandoru. Nju je zatim smestio u idiličnu verziju Zemlje, i podario joj kutiju koju nikada nije trebalo da otvori. Naravno da Pandora nije odolela iskušenju, i tako je na slobodu pustila razne bolesti, starost, i smrt.

Francuski slikar Odijon Redon bio je fasciniran ženskim likovima iz mitologije, pa je Pandoru naslikao više puta. Na slici iz 1914. godine Pandora stoji naga među prelepim cvetovima, ali je u potpunosti fokusirana na malu kutiju koju drži u rukama. Pošto je slika urađena u nadolazećem vrtlogu Prvog svetskog rata, smatra se da je Redon želeo da povuče paralelu između zla iz Pandorine kutije i hororičnih užasa rata.

Foto: www.paintingmania.com

Persej i Andromeda

Jedan od najslavnijih heroja grčke mitologije svakako jeste Persej. Poznat je po tome što je odrubio glavu Meduzi i spasao princezu Andromedu. Kraljica Kasiopeja jednom prilikom izjavila je kako su ona i njena ćerka Andromeda lepe poput Nereida, boginja mora i morskih nimfi. To je razbesnelo Posejdona, kralja mora, pa je odlučio da pusti čudovište na kraljevstvo. Kako bi ga spasao, kralj Kefej je odlučio da Posejdonu žrtvuje svoju ćerku Andromedu. U tom trenutku Persej je ubio čudovište, i učinio Andromedu svojom suprugom.

Verovatno najpoznatiji slikarski prizor mita o Perseju i Andromedi uradio je Peter Paul Rubens. On se više puta osvrtao na ovaj mit, ali nigde kao na slici Persej oslobađa Andromedu (1620–1622). Tu vidimo Perseja koji prilazi okovanoj Andromedi, dok pored njega stoji Pegaz i nekoliko heruvima (anđelčića). U levom donjem uglu slike zloslutno se nazire morsko čudovište.

Foto: www.commons.wikimedia.org

Minotaur

Polu-čovek i polu-bik, Minotaur je mitološko biće čiji je otac bivo, a majka kraljica Pasifaja. Kralj Minos, koji je bio očajan zbog njegovog rođenja, sagradio je lavirint u kom ga je smestio da večno luta. Tamo su se Minotauru kao žrtve prinosili po sedam mladića i sedam devica, sve dok ga na kraju Tezej nije ubio. Ipak, i pored tragičnog života, Minotaur će ostati upamćen kao simbol zabranjene želje, požude i pohlepe.

Pablo Pikaso je posebno bio zainteresovan za Minotaura tokom svog turbulentnog ličnog života, kada je njegov brak sa Olgom Koklovom bio u krizi, dok mu je ljubavnica Maria-Tereza Valter ostala u drugom stanju. Ali, često uvođenje figure humanoidnog bika u Pikasovu umetnost vezuje se i za političke tenzije u Evropi tokom 1930. godine. Pablo je na crtežu Minotaure, Une Coupe A La Main (1935) takođe prokomentarisao i špansku kulturu održavanja borbi protiv bika u koridi.

Foto: www.invaluable.com

Ikar

Tragična Ikarova smrt inspirisala je bezbroj pesama, poema i drugih umetničkih dela. Kako bi pobegao sa Krita, Dedal je sebi i svom sinu Ikaru sačinio krila. Bez obzira na očeva upozorenja da ne leti previše blizu Suncu, Ikar je to ipak učinio, pa se vosak koji je držao krila istopio. Kao posledica ovog akta, Ikar se srušio u okean i udavio. Zbog toga je mit o njemu često korišćen kako bi se podsetilo da „ko visoko leti, nisko pada”.

Slikar Anri Matis napravio je jednostavan prikaz Ikarovog leta tako što je koristio isečke iz knjige. Koristeći crnu za telo, plavu za pozadinu, crvenu za srce, i žutu za zvezde, Matis je prikazao Ikara kao čoveka koji u isto vreme i leti i pada.

Foto: www.canvastar.com

Leda i labud

Verovatno jedna od najkontroverznijih priča iz grčke mitologije jeste mit o Ledi i labudu. U priči se Zevs preobražava u labuda i napastvuje Ledu, kraljicu Sparte, koja kasnije zbog ovog čina rađa ćerku Helenu. To je ona ista Helena koja je tokom trojanskog rata pobegla sa Parisom, princom Troje.

Mnogi umetnici bili su fascinirani Ledom i labudom, baš kao i Pol Sezan. On je naslikao ženu sa plavom kosom, koja misteriozno posmatra labuda dok je ujeda za ruku.

Foto: www.sr.wikipedia.org

Ahil

Kao apsolutni heroj trojanskog rata, Ahil se još pamti i kao onaj koji je ubio Hektora, kako bi osvetio Patroklovu smrt. Nakon dugačke borbe, Ahil postaje žrtva proročanstva u trenutku kada se strela zabada u njegovu jedinu slabu tačku – petu. Ahilova priča je centralna u Homerovoj Ilijadi, a njena mitološka vrednost i danas inspiriše mnoge.

Pored raznih klasičnih dela u istoriji slikarstva koja se bave mitom o Ahilu, izdvaja se interesantna apstraktna slika Berneta Njumana. Na njoj se crveno obojena površina prostire preko braon pozadine. Na neki način, Njuman je jednostavno, ali veoma upečatljivo, želeo da ispriča svoj utisak o Ahilovoj sudbini.

Foto: www.reddit.com

Naslovna slika: www.artsy.net

Najčitanije

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Detalj koji na glavi nosi partnerka Ane Brnabić će danas nositi sve žene na sahrani kraljice, osim jedne

Sahrana kraljice Elizabete II će se održati danas u Vestminsterkoj opatiji, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je stigla…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Najnovije - Kultura

Višestruko nagrađivana predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u Srpskom narodnom pozorištu

U ponedeljak, 3. oktobra, u 19:30 na sceni ,,Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta biće izvedeno nagrađivano dramsko delo Tijane Grumić…

Otkriveno kada stiže peta sezona serije „Krunaˮ

Peta sezona serije „Krunaˮ stiže 9. novembra, objavljeno je na zvaničnoj stranici serije. Veruje se da će ovo ujedno biti…

60 godina Džejmsa Bonda na velikom platnu

Voleli ga ili mrzeli, čini se da je Džejms Bond neuništiv i da će ova franšiza još dugo vremena biti…

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…

Četrdeset godina jednog od najgledanijih domaćih filmova, koje mnogi potajno vole, a plaše se da priznaju

Voleli vi ovaj film ili ne, smatrali da je prost, jeftin i laka zabava, 40 godina kasnije postao je deo…