Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

In memoriam: Alan Parker – Darovi u sedam crtica

AUTOR: Zoran Janković 03 Aug, 2020
In memoriam: Alan Parker – Darovi u sedam crtica

Napustio nas je i Alan Parker, britanski sineasta svetskog renomea, autor u čijoj filmografiji gotovo da su prisutni filmovi svih žanrova. Istina, teško je precizno detektovati i mapirati nedvosmisleno zajedničke odlike stila i pristupa u njegovim filmovima, podosta je tu eklektike, ali, s druge strane, sasvim je jasno da je Parker snažno pokazao zanat i umeće radeći i na žanrovski i stilski primetno raznolikim ostvarenjima. Evo kako bi podsećanje na to izgledalo u sedam kraćih crtica kao znak iskrene zahvalnosti za nemale darove koje je filmoljupcima ostavio u amanet i na čuvanje za neka buduća pokoljenja filmofila.

  • Bugsy Malone (1976)

Da je reč o velikom i osobenom rediteljskom daru bilo je evidentno već u slučaju prvog mu celovečernjeg filma. Pre 45 godina, Parker je stvorio ovu istinski neponovljivu ekstravagancu (koja je zbilja teško zamisliva u današnjim okolnostima) – gangsterski film, zapravo, gangstersku sagu u kojoj sve likove tumače deca, sa sve ambiciozno koncipiranim i koreografisanim muzičkim tačkama (Bugsy Malone je, po pitanju žanra, mjuzikl) i brojnim scenama okršaja u kojem zakrvljene strane za obračun koriste isključivo mašinke punjene šampitama! Šampita mašinke (kako je film bio preveden na ovim prostorima), naravno, zahteva podosta suspenzije neverice, ali trud se svakako isplati – u pitanju je šarmantan i dinamičan, izrazito zabavan film sa odličnom glumom malenih aktera (tu je i Džodi Foster kao mini-femme fatale), koji je gotovo nemoguće pomešati sa nekim drugim klasičnim ostvarenjem iz tog miljea, a u kome je bilo kristalno jasno da je Parker vešt i značajan autor na koga ima ozbiljno rezona računati.

  • Midnight Express (1978)

Samo dve godine kasnije Parker je bio spreman za novi susret sa bioskopskom i filmofilmskom publikom, ali u nečemu drastično drugačijem. Nadaleko čuveni Ponoćni ekspres je sinestetski trijumf na temu krupnih muka zatvorskog života, a stvar je dodatno hipertrofirana geografskim i društvenim okvirom priče – glavni junak, Amerikanac Bili (Bred Dejvis u ulozi svog pokratkog života), uhvaćen u krijumčarenju droge, dospeva u ozloglašeni turski zatvor, gde spoznaje širok opseg pakla ovde, na Zemlji. Stilski izbor ovde, dakle, bio je naglašeni i brižljivo stilizovani realizam, a našlo se podosta prostora i za priču o mogućoj evoluciji ljudske duše i psihe i u tim krajnje surovim egzistencijalnim  uslovima. Ipak, da budemo potpuno pošteni, Ponoćni ekspres, silno voljen i cenjen i kod nas, u velikoj meri je i delo i zasluga Olivera Stouna koji je tu autor scenarija, nastalog po memoarskoj prozi samog Bilija Hejsa. I da ne zaboravimo da istaknemo još jedan vrhunski muzički skor, za koji je tu zaslužan nepogrešivi Đorđo Moroder.

  • Fame (1980)

Možda i pomalo neočekivano, nakon Ponoćnog ekspresa Alan Parker je krenuo u rikverc, a posledica te autorske i karijerne odluke je izvrsna drama Slava, koja prati živote i iskušenja mladih polaznika Škole izvođačkih umetnosti u Njujorku. Na tragu altmanovskog naturalizma, ova mnogoljudna drama sazrevanja predstavlja značajan filmski artefakt na temu tadašnjih života i naravi, kao i odu umetničkom porivu koji na koncu nužno mora da prevlada brojne izazove, zamke i trvenja moguće pogrešnih odluka, narcizama u povoju, nerezonski razmahanog takmičarskog duha i brojniih nesporazuma sa okolinom, ali ponajpre sa samim sobom. Slava dosta brzo prevazilazi okvire muzičkog i plesnog filma i lako može da očara i one koji naprosto ne ljube tu felu filmskog izraza.

  • Pink Floyd – The Wall (1982)

Naredni film se samo uslovno kretao u manje-više sličnim žanrovskim okvirima, uz podosta uspešno savladanih prepreka na putu ka stvaranju filmičnog filma koji izvorište ima u drugom i drugačijem mediju. Muzika narečenog benda ovde zaista predstavlja strog ograničavajući faktor, ali Parker je ipak uspeo da ne samo poštovaocima tog legendarnog i tada razmahanog benda (Rodžer Voters je tu i scenarista), nego i znatno šire shvaćenoj publici – pre svega onima koji od filma traže dovoljno narativno jasan film na temu uvek nezgodnih psihičkih nevolja i problema, pruži zadovoljavajuće rešenje. U tom smislu, ovo jeste film nadahnut krunskim delom opusa Pink Floyd-a, ali u isti mah jeste i metaforična priča, između ostalog, i o mašti kao mogućoj slamčici spasa tamo gde je konkretna pobuna teže moguća i izvodljiva. U filmu glume i Bob Hoskins i krajem te decenije netragom nestala Dženi Rajt.

  • Angel Heart (1987)

Ipak, čini se da je, uz pominjani Ponoćni ekspres, ključni naslov u filmografiji Parkera kada je u pitanju doživljaj većine ovdašnjih mu poklonika, ipak izvrsni neo-noar Anđeosko srce. Proistekao iz (i kod nas kasnije prevedenog) romana Vilijama Hjortsbega, Angel Heart je na veliko platno izneo glavolomnu, zavodljivu, enigmatičnu i veoma atmosferičnu priču o detektivskoj potrazi isprva za samozatajnim čovekom, a potom i o vlastitoj suštini i sopstvenim istinskom identitetu. Parker se odlično snašao suočen sa stilemama noara/neo-noara i prilično eluzivnim literarnim predloškom, stigavši na kraju do velikog i jedinstvenog filma koji dugo ostaje i u pamćenju onih koji su ga samo jednom pogledali. Po prvi put u karijeri Parker je imao priliku (i odlično se pokazao i na tom planu!) da radi sa velikim glumačkim imenima u naponu kreativnih snaga; tu su Miki Rurk i Robert de Niro, te Šarlota Rempling, kao i mlađana Lisa Bone.

  • Mississippi Burning (1988)

Noar/neo-noar bi kao dovoljno precizna i slikovita stilska odrednica mogao da ide i uz naredni Parkerov film i njegov naredni podvig: Misisipi u plamenu počiva na biografskoj prozi, koju dosta brzo nadilazi, a sve to zarad autorske namere da se stvori sugestivan i upečatljiv prikaz suštinske netolerancije i neprozirnog mraka u dušama onih koji se takvim porivima i konceptima manje-više svojevoljno predaju. Naravno, ovo je i povest o žrtvama koje nikada neće dočekati zadovoljenje ionako nekako uvek maglovite pravde, a istovremeno i podsećanje na često zanemarivanu snagu neustrašivog i nepokolebljivog duha (vidno malobrojnijih). Uloge za dugo pamćenje u ovoj odličnoj krimi-drami odigrali su: Džin Hekman, Vilem Defo, Frensis Mekdormand, Bred Durif, R. Li Ermi.

  • The Commitments (1991)

Kao i dosta puta do tada, Parker se i u ovom svom ostvarenju bavio ekranizacijom dobro poznatog proznog predloška. U njegovom viđenju, istomeni roman Rodija Dojla izrodio je prilično poletnu i zabavnu muzičku drama iz miljea irskog proleterijata. U pitanju je nesumnjivo najvedriji Parkerov film, a podno priče o brojnom dablinskom, radničkom soul bendu bije i hrabro srce povesti o borbi kao odrazu čistog instinkta, o muzici kao putu ka ličnoj emancipaciji, a sve to u ruhu filma koji stilski dosta toga duguje ostrvskom realizmu (preciznije, podžanru društvene dramedije) i nasleđu tzv. kitchen sink verizma. Imajući u vidu zdrav spoj humora i egzistencijane drame, te obilje dokaza vitalnosti i izvrsne muzike, ni ne čudi što je (i) ovaj Parkerov film u Srbiji tako srčano i zdušno prihvaćen.

Naslovna fotografija: Tri-Star Pictures

Najčitanije

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Jedina slika koja treba da obiđe svet posle subotnjeg prajda, a nije golišavi lik pored crkve

Još jedan prajd je došao i prošao. Puno je izrečenih stvari, puno nezadovoljstva, kontraverzi ali i lepih sećanja i trenutaka…

Detalj koji na glavi nosi partnerka Ane Brnabić će danas nositi sve žene na sahrani kraljice, osim jedne

Sahrana kraljice Elizabete II će se održati danas u Vestminsterkoj opatiji, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je stigla…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Najnovije - Kultura

60 godina Džejmsa Bonda na velikom platnu

Voleli ga ili mrzeli, čini se da je Džejms Bond neuništiv i da će ova franšiza još dugo vremena biti…

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…

Četrdeset godina jednog od najgledanijih domaćih filmova, koje mnogi potajno vole, a plaše se da priznaju

Voleli vi ovaj film ili ne, smatrali da je prost, jeftin i laka zabava, 40 godina kasnije postao je deo…

Nova decenija TAKT Festa

Nakon uspešne prošle godine, TAKT Fest se i ove godine održava u Novom Sadu od 23. do 25. septembra. Ovogodišnja…

Fedis je objavio nominacije za najbolje iz prethodne televizijske sezone

Serije “Kljun” i “Vreme zla” u produkciji “United media” dobile su čak jedanaest nominacija za “Zlatnu antenu” u 12 kategorija…