Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Kada korset steže, a cilindar žulja: Kritika serije „Pozlaćeno doba“ (The Gilded Age)

AUTOR: Zoran Janković 11 Feb, 2022
Kada korset steže, a cilindar žulja: Kritika serije „Pozlaćeno doba“ (The Gilded Age)

Džulijan Felouz, kanda, najprepoznatljiviji po svojim kreativnim i preduzetničkim zaslugama u slučaju serije Dauntonska opatija, sasvim očekivano nema mira. Nakon ipak neuspešne varijacije što je na britanskom tlu ipak bila serija Belgravia, red je došao i do novih daljina i novih kota koje valja osvojiti, što ne čudi imajući u vidu da je narečena Dauntonska opatija izrazito popularna i u SAD.

Dakle, nimalo iznenađujuće, eto Felouza i u Americi sa pričom, naravno, iz doba korseta, trapova, neracionalnih šešira sa peruškama, štucovanih brkova, frakova, lula… ali i ishod je, kada je reč o onome što je na dosadašnjem uzorku pokazala njegova američka „ispostava“, bezbedno i komforno smešten u domen očekivanog – što će, u par reči samo reći, u sferi upotrebljive konfekcije upitnih kreativnih motiva nastanka.

Felouz je daleko odmakao od dana kada je znameniti reditelj Robert Altman njegov scenario za dobro znani film Gosford Park iščitao, postavio i preveo na teritoriju priče o uvek aktuelnom i nepogrešivo aktivnom međuklasnim sukobom, pa bilo to i pod krovom nalickanog britanskog aristokratskog zdanja.

Felouz je nakon toga nastavio tamo gde ga očito srce vuče – put poletno-površnih, doduše, dinamično ispripovedanih priča o društvenim hronikama iz viših slojeva, romantičnim vrteškama i poslovnim zamešateljstvima i nadgornjavanjima u svetu mahom bezbrižno bogatih, oko koga u svojstvu satelita (i onoga što bi u dramaturškom smislu bilo nezvano funkcijama) kruže osiromašeni rođaci, služinčad i slučajni saputnici takođe uglavnom usredsređeni na uspon uz onu čuvenu društvenu lestvicu.

Sve je to prisutno i kada je u pitanju Pozlaćeno doba (The Gilded Age), s tim da je priča smeštena u svet novih bogataša i onih koji su taj status stekli par decenija ranije na sve prisutnijem asfaltu Njujorka u punom zamahu izrastanja u nezvaničnu prestonicu sveta. Tu su, da ne otkrivamo previše, od konkretnog zapleta i događaja koji ga čine (tim pre jer i tu sve zastaje u tom području očekivanog, konfekcijskog i neprikriveno derivativnog), sukobi dve porodice kao eksponenata tih doživljaja sveta i takvih predistorija, sa sve infrastrukturnim i procvatom berzanskih poduhvata kao važnim okvirom i svojevrsnim „suncobranom“, te pogonskim gorivom i izgovorom za preokrete i prekombinovanje motiva u hodu.

Pozlaćeno doba se lako može krajnje precizno pojmiti – na svojoj strani, na strani aduta mu, ono nudi ponovo živahnu priču sa sijaset dobrano umreženih likova ovog ili onog tipa i podtipa, uz nimalo iznenađujuću produkcionu uglađenost i uprizorenost, odličan rad direktora fotografije (reč je tu i o Vanji Černjulu izvorno iz susedne nam Hrvatske) i vrhunske domete na polju kostimografskih domišljatosti i u pravom trenu zauzdanih ekstravaganci, dok na drugoj strani imamo zamerke i pokude koje sasvim prirodno sežu u samu idejnu bit i kreativni pristup pri izradi samog metaforičnog temelja ove serije.

Naime, Pozlaćeno doba je parada svrsishodnih površnosti, „delo“ u kome je oku ugodnoj funkcionalnosti ciljano data zamašna prednost u odnosu na smislenost, promišljenost i poriv da se, kad je već zgodna i podatna prilika za to, o tom vremenu, tom društvenom kontekstu, a onda i srži ljudske prirode i možda pomalo i čak o biti naših postojanja kaže nešto intelektualno validnije i ambicioznije od u Pozlaćenom dobu predočenog.

Jednostavno, baš kao i u slučaju Dauntonske opatije, uz svu zanatsku preciznost i učinkovitost, ovde ni nema vidljivih pokušaja da se odoli zovu saharinski porozne zavodljivosti (a čiji se onda slatkasti ukus brzo preinači u upozoravajuću i sasvim rečitu gorčinu) i puke upotrebljivosti koja ziheraški stupa terenom kojim gospodare srednjačenje i svesno podilaženje pretpostavljenom preovlađujućem ukusu.

Žrtva toga onda bivaju i glumci, a The Gilded Age dobar deo svoje privlačnosti preuzima iz faktografije u tom svom aspektu – npr. aksiomski odlična Kristin Baranski ovde zapravo tumači krajnje preciznu mešavinu lika koji sama (naravno, u drugačijim scenografsko-kostimografsko-vremensko-tematskim okolnostima) tumači u seriji The Good Fight i lika koji i dalje dovoljno nadahnuto igra velika Megi Smit u pominjanoj Dauntonskoj opartiji, naravno, sa uvek spremnim rafalima sarkastičnih upadica i ciničnih opažanja.

Keri Kun, maestralna u seriji The Leftovers i ne samo tu, ovde je brzopotezni i u korsete saterani odjek onoga što prepoznajemo i pamtimo kao karakteristike lika Aleksis iz Dinastije, Sintija Nikson dobrim delom popunjava kadrove i prostor, a Taisa Farmiga i još jedna kćerka Meril Strip (Luiza Džejkobson) ovim dopunjavaju svoje filmografije pretpostavljeno popularnom stavkom, a dobar deo svog glumačkog umeća i očiglednog magnetizma ovde traći Morgan Spektor, zasluženo primećen i hvaljen zbog pokazanog u izvrsnoj seriji Zavera protiv Amerike pre par godina.

U maniru britkih razračunavanja kakvim obiluju epizode Pozlaćenog doba, ovo je svrsishodna i upotrebljiva amerikanizacija osvedočeno efektnog Felouzovog recepta, kojoj, pak, nedostaje samosvesti i autoironije, da bi postala i grešno gledalačko zadovoljstvo, a u isti mah ovo je legitimno ali u idejnom i etičkom smislu ipak nedopustivo i krajnje površno posezanje za onim što znamo, recimo, iz izvanrednih dela Idit Vorton, koju Felouz, da se izrazimo tako, otvoreno kanibalizuje i ostrašćeno simplifikuje.

S tim u vezi, u poslednjih desetak godina kod nas su objavljena dva prevoda dela Idit Vorton – Doba nevinosti i Kuća veselja. I da onda spustimo lepeze i skinemo rukavice – dakle, čitajte Idit Vorton. A Pozlaćeno doba može da čeka. Nek pričeka…

Fotografije: Warner Bros/HBO

Najčitanije

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Najnovije - Kultura

Preminuo reper Kulio

Sinoć je preminuo Kulio, američki reper čiji je najveći i najprepoznatljiviji hit bio Gangsta’s Paradise. Kulio, čije je pravo ime…

Najbolji muzički spotovi koje su radili poznati reditelji

Muzički spotovi su jedna posebna vrsta umetnosti i ponekad su toliko čuveni da prevaziđu samu pesmu, a razlog za to…

Dejv Batista je zvezda novog psihološkog horora M. Najta Šamalana (TREJLER)

Studio Universal Pictures objavio je prvi trejler za film Knock at the Cabin, novi psihološki horor majstora žanra, M. Najta…

Radovi strip autora Anđele Janković i Leopolda Pridona na 8. Nova Festivalu

Osmo izdanje Nova Festivala, posvećenog savremenom strip stvaralaštvu, biće otvoreno 4. oktobra u 19 časova u Galeriji Bate Mihailovića u…

„Pećina” italijanskog reditelja Mikelanđela Framartina u bioskopima od 29. septembra

Poznati italijanski reditelj Mikelanđelo Framartino se nakon ćutnje od skoro deset godina i velikog uspeha filma Četiri puta (Le Quattro…

Stigao je „Vagabond”, nova prestižna strip edicija Najkule

Izdavačka kuća Najkula iz Beograda predstavlja novu prestižnu ediciju Vagabond, zamišljenu kao nešto čime bi svaki ljubitelj i kolekcionar stripa…