Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Nežno, nežno, nežnije: O filmovima „Sneg pada u Benidormu“; „Kako biti dobra supruga“ i „Supernova“

AUTOR: Zoran Janković 08 Jun, 2021
Nežno, nežno, nežnije: O filmovima „Sneg pada u Benidormu“; „Kako biti dobra supruga“ i „Supernova“

Iz programa nedavno završenog beogradskog FEST-a na repertoare bioskopa u našoj zemlji stigla su tri ostvarenja koja, osim FEST-a i Evrope kao geografske i produkcione odrednice, te lako uočljivog arthaus profila, spaja još nešto značajno – utisak da je tu reč o filmovima (koji, naravno, svaki na svoj način i u skladu sa preferencama i kreativnim i drugim mogućnostima svojih ključnih autora) pred gledaoce nedvosmisleno iznose nežnost. Kao nasušnu potrebu i kao i dalje potentan filmski motiv u isti mah.

  • Sneg u Benidormu (It Snows in Benidorm)

Španska sineastkinja Izabel Kašet je iskusna autorka, i to iskustvo je sasvim očigledno u svakom domenu ove priče o istovremenoj potrazi za identitetom i zaturenim smislom postojanja u zrelim godinama. U ovoj gorkoslatkoj drami pratimo iznenada penzionisanog, tihog i gotovo pa u potpunosti bespogovornoj rutini samoprepuštenog britanskog bankarskog službenika koji stiže u posetu otuđenom bratu u narečenom španskom letovalištu, koje su sada preplavili brutalistički oblakoderi krcati upravo Britancima.

U pitanju je prijatan i zabavan film za gledanje, umešno postavljene i fino iznijansirane atmosfere teške/neprolazne melanholije u tim oku ugodnim krajolicima, sa odličnom glumom Timotija Spola i Sarite Čudhuri, ali, imajući u vidu upravo iskustvo rediteljke nameće se dilema da li je ipak zdravorazumski od vlasnice tako respektabilne filmografije očekivati nešto više od, doduše, vešto spravljenog melanža ranijeg Egojana, poznijeg Almodovara (koji je, zajedno sa bratom mu, i producent ovog filma) i čak i Balarda (konkretno, njegovog sjajnog romana Kokainske noći).

  • Kako biti dobra supruga (How to Be a Good Wife)

Iskusan je i francuski reditelj Marten Provo, a, uz to, i on je mogao da računa na izvrsnu glumu uvek nadahnute i jedinstvene glavne akterke. Premda počiva na sasvim upadljivoj ideji o potrebi lične emancipacije pre nego što se krene u boj na širem, društvenom frontu, ovo je na prvom mestu i još jedno zanimljivo, osobeno a opet i dovoljno pitko ostvarenje kojim dominira glumačka kreacija Žilijet Binoš. Ona u ovoj znalački izbalansiranoj drami tumači lik stroge upravnice škole za mlade dame (i buduće supruge, smerne i krajnje uprizorene domaćice) u provinciji, a sve to na početku prevratničkih, upravo emancipatorskih potresa u Francuskoj na kraju šezdesetih godina prošlog veka.

Provo mudro prepušta prostor Binoš i ostatku očito brižljivo odabranog glumačkog ansambla, kao i veri u postojanu moć tog retro-šik dizajna, a film treba biti pohvaljen i na konto brižljivo u delo sprovedenog poletnog i (auto)ironičnog tona. U završnici na scenu stupa i fontrirovski shvaćen mjuzikl (ali u nasmejanoj varijanti, naravno), a na planu uticaja i referenci tu su i Daglas Sirk, ponovo Almodovar, ali i Ozon u poprilično srodnom mu filmu (8 žena).

  • Supernova

Supernova u režiji Harija Mekvina, pak, lako premošćuje niz barijera na koje je naišla, te tako ovaj topao i naglašeno setan film jednako biva i primer ambicioznijeg i produkciono sasvim dostatnog kvir filma i dovoljno uverljiva melodrama sa korenom u motivu snažne boli usled skorog i neminovnog rastanka. A sve to u povesti o putu dvojice brižnih i odanih, dugovečnih partnera koji putuju Britanijom u kombiju kako bi prikupili što više zajedničkih uspomena, obišli važne im toponime i videli bližnje i drage pre nego što jednog od njih u svoju tamu u potpunosti proguta tama demencije.

I ovo je film koji ponajpre određuju izvanredni glumački doprinosi (pri čemu se, nimalo iznenađujuće, ističu Kolin Firt i Stenli Tuči). Ovo je film u kome je sve na mestu, koji nudi još par povoda za iskrenu pohvalu, uključujući i snovoliko eteričan saundtrek za koji je zaslužan Kiton Henson), ali koji ostavlja utisak ipak primetno omeđenog ostvarenja, koje je u autorskom smislu moglo da pruži i nešto odrešitije i razmahanije. Ipak, i ovo je film koji se bez mnogo premišljanja može preporučiti svima iole otvorenijeg duha i svetonazora.

Naslovna fotografija: Memento Films Distribution