Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

O pobedniku 49. FEST-a: „Oaza“ Ivana Ikića je film koji će nas naterati na razmišljanje

AUTOR: Đorđe Bajić 20 May, 2021
O pobedniku 49. FEST-a: „Oaza“ Ivana Ikića je film koji će nas naterati na razmišljanje

Srpski film je ponovo u modi. Najpoznatiji srpski filmski festival, FEST, završen je pre nekoliko dana i to svečanom dodelom nagrada. U „Glavnom takmičarskom programu“ trijumfovao je film Oaza kome je pripao „Beogradski pobednik“ za najbolji film, uz obrazloženje da je glavna nagrada festivala dodeljena „za jedinstveno i emotivno iskustvo koje snagu pronalazi u dalekosežnoj i ogoljenoj empatiji”. Žiri definitivno nije pogrešio u proceni.

Oaza scenariste i reditelja Ivana Ikića, do sada prvenstveno poznatog po debitantskom filmu Varvari iz 2014. godine, zaista jeste jedno jedinstveno i vanserijsko ostvarenje, zapravo prava dragocenost i dobrodošla anomalija u okvirima srpskog (pa i svetskog) filma. Ikić i ekipa su ponudili nešto što se danas na velikom platnu retko može pronaći: autentičnu i nepatvorenu emociju. A uz to, dali su nam dosta povoda za razmišljanje i samopreispitivanje. Junaci Oaze i njihove sudbine ostaju u mislima gledalaca dugo nakon što se izvrti odjavna špica. U sveopštoj devalvaciji vrednosti i koroziji ljudskog i ljudskosti, Oaza nudi upravo ono što je nagovešteno u samom naslovu – sigurno utočište, pa makar samo i privremeno, od sveopšte i (reklo bi se) nepovratne dehumanizacije sveta u kome živimo.

Da je Ikić snimio delo vredno pažnje mogli smo pretpostaviti još prošle godine, u septembru, kada je njegov drugi dugometražni igrani film premijerno prikazan u selekciji „Dani autora“ na 77. Venecijanskom filmskom festivalu. Ući na Veneciju je pravi podvig, pogotovo ako je u pitanju film iz jedne male zemlje kao što je Srbija, a činjenica da je Oazi tom prilikom pripala prestižna Nagrada „Europa Cinemas Venice Label“ za najbolji evropski film u selekciji „Dani autora“ nedvosmisleno govori da je u pitanju ostvarenje zavidnih dometa. Nakon venecijanskog uspeha, Oaza je prikazivana i/ili nagrađivana na mnogim festivalima širom planete – u Kotbusu, Zagrebu, Skoplju, kineskom gradu Pinjao, Sofiji, El Guni (u Egiptu), Montrealu, Bergenu, Soluni, Minsku, Sevilji, Talinu… Projekcije na FEST-u bile su prva prilika da domaća publika vidi ovaj film na velikom platnu i, moram priznati, čekanje se isplatilo.

Priča Ikićevog filma smeštena je u Dom za decu i mlade sa posebnim potrebama, a radnja se vrti oko ljubavnog trougla koji čine Marija (Marijana Novakov), Dragana (Tijana Marković) i Robert (Valentino Zenuni). Dvosatni film podeljen je na tri segmenta od kojih svaki nosi ime jednog junaka. Marija je nova štićenica Doma i potrebno joj je neko vreme da se privikne na nepoznatu sredinu, a u čemu joj ključno pomaže njena cimerka Dragana. Ali, prijateljstvo devojaka dolazi u pitanje kada se ispotavi da su obe zaintersovane za Roberta, ćutljivog mladića iz susednog paviljona koji radi u domskoj kantini.

Ikić ogoljuje mehanizme ljubavnog trougla sve do same srži, usredsredivši se na njegovu opsesivnost i destruktivnost, a sve to bez držanja pridika i moralnih pouka. Oaza je često sirova i surova, ali istovremeno i vrhunski stilozovana, uz nijansu poetizacije koja zapravo samo naglašava verizam i filmu daje dodatni emotivni naboj.

Posebno važno je istaći da u Oazi glavne uloge tumače štićenici Ustanove za decu i mlade „Sremčica“, mladi ljudi koji su kroz višegodišnji proces kastinga i radionica učili da glume i spremali se za snimanje. Ikić poseduje beskrajno razumevanje i saosećanje za svoje glumce i njihovu situaciju, što se i vidi u svakom kadru. On ne želi da ublaži teškoće njihovog postojanja, ne skreće pogled sa problema koji ih more i spolja i iznutra, ali istovremeno daje sve od sebe da filmsku priču učini što toplijom i proživljenijom, bez traga eksploatacije, tako da nijednog trenutka ne posumnjamo u njegovu iskrenost i dobru nameru.

Oaza nam približava čitav jedan svet koji je za većinu nas toliko dugo bio sakriven i koji nam se sada, a zahvaljujući snazi sedme umetnosti, čini bližim i manje stranim. Gledajući Ikićev film počinjemo ne samo da saosećamo, nego i da razumemo, a to je jedini pravi put ka empatiji koje poslednjih godina, pa i decenija, ima sve manje i manje.

Mladi glumci ne glume sebe, već su, uz svesrdnu pomoć Ikića i ekipe, stvorili upečatljive i višeslojne likove. Devojke, Marijana Novakov i Tijana Marković, izuzetne su – njihove Marija i Dragana su toliko stvarne da imamo utisak da možemo da posegnemo ka platnu i dodirnemo ih. Nastup Valentina Zenunija je znatno svedeniji i tiši, praktično bez reči dijaloga, a opet savršeno funkcionalan i usklađen sa ostatkom filma i glumačke podele. Ikić kao i u svom prethodnom filmu veoma vešto spaja i kombinuje naturščike i profesionalce.

Maruša Majer (Ederlezi Rising, Ivan) i Goran Bogdan (Otac, Močvara), iskusni i talentovani glumci iz regiona koje do sada već dobro poznaje i naša publika, tumače uloge vaspitača u Domu. Njih dvoje su u drugom planu, s tim da to ne umanjuje njihov značaj pošto njihovi likovi usmeravaju radnju i pomažu nam da steknemo bolji uvid u lavirint rasplamsalih emocija u kojima se nalaze mladi junaci. Sprega ovih pet likova, tri istaknuta i dva u drugom planu, daje specifičnu dinamiku čitavom filmu i odlično je izvedena.

Svako ko prati scenu, zna da kod festivalskih filmova neretko ima dosta kalkulacija i kompromisa, da se često biraju teme koje bi „mogle da imaju prođu“, desi se da zafali autentičnosti i iskrenosti. Oaza nema nijedan od tih problema. Pred nama je jedan čistokrvni autorski film, promišljen i angažovan, snimljen sa velikim stepenom finese. Ikić je sa direktorom fotografije Milošem Jaćimovićem i montažerom Draganom von Petrovićem tesno sarađivao i na Varvarima, pa je Oaza film u kome svako tačno zna šta radi i zašto to radi. Novi film se u tematskom i vizuelnom pogledu naslanja na prethodni, ali uz dosta nadogradnje i umetničkog napretka: Varvari su bili dobri, ali Oaza je izuzetna i mislim da neću pogrešiti ako kažem da je u pitanju jedna od najboljih drugih režija u istoriji srpske kinematografije. U najkraćem: film za ponos. Pogledajte ga.

Fotografije: Promo

Najčitanije

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Jedina slika koja treba da obiđe svet posle subotnjeg prajda, a nije golišavi lik pored crkve

Još jedan prajd je došao i prošao. Puno je izrečenih stvari, puno nezadovoljstva, kontraverzi ali i lepih sećanja i trenutaka…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Ovaj napitak smanjuje anksioznost za samo nedelju dana

Svi znamo da je magnezijum veoma bitan za zdravlje i da ga treba unositi redovno bilo kroz hranu, bilo putem…

Najnovije - Kultura

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…

Četrdeset godina jednog od najgledanijih domaćih filmova, koje mnogi potajno vole, a plaše se da priznaju

Voleli vi ovaj film ili ne, smatrali da je prost, jeftin i laka zabava, 40 godina kasnije postao je deo…

Nova decenija TAKT Festa

Nakon uspešne prošle godine, TAKT Fest se i ove godine održava u Novom Sadu od 23. do 25. septembra. Ovogodišnja…

Fedis je objavio nominacije za najbolje iz prethodne televizijske sezone

Serije “Kljun” i “Vreme zla” u produkciji “United media” dobile su čak jedanaest nominacija za “Zlatnu antenu” u 12 kategorija…

Preminula je poznata britanska književnica Hilari Mantel, autorka bestselera „Vučje leglo“

Hilari Mantel, britanska književnica najpoznatija po svojim istorijskim romanima, preminula je 22. septembra u 71. godini, prenosi Gardijan. Osim istorijskih…