Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Književni noviteti: Strogo prestižno

Sve je značajno poskupelo, pa tako i knjige, pa u skladu sa tim saznanjima, ovog puta u fokusu će biti isključivo novi naslovi iz knjižarske ponude kod nas iz podfoldera uslovno nazvanog „strogo prestižno“. Jer skupoća potrebe kroji, kroti apetite i oblikuje htenja. Stoga, evo venca od pohvala za osam u čitalačkom smislu prestižnih naslova. Dakle, osam strogo prestižnih, a prilično svežih dela.

Džonatan Litel – Eumenide (prvi i drugi deo)

Na polju prevedene umetničke proze ovo je definitivno izdavački poduhvat u ovih pet meseci tekuće godine, a, osim toga, i slastan i moćan „zalogaj“ za sve neustrašive i iskusne ljubitelje ambiciozne lepe književnosti, koja je, povrh svega drugog, i lako uočljivo gabaritna (ovaj srpski prevod zauzima nešto malo više od punih hiljadu stranica teksta prilično sitnog proreda).

To na stranu, ovo Litelovo remek-delo drske i promišljene proze (sa francuskog prevela Gordana Breberina, objavila Laguna) dosta brzo pred očima čitalaca u svim mogućim zanatskim, izražajnim, stilskim i ostalim aspektima transcendira okvire polazne priče u čijoj je žiži ispovest dželata, sada skućenog i građanski i ekonomski spokojnog, koji je uspeo da od sveta prikrije zločinačku prošlost iz krvoločnih godina Drugog svetskog rata. Ovo je roman briljantne arhitektonike, sav u detaljima i finesama, kao i neprolaznim i uvek poraznim istinama o nedostatnostima u biti ljudskog roda i postojanja. Litel ovde na kraj izlazi sa dosta toga baš zahtevnog i skliskog, uključujući tu i književni ekvivalent esenciji zla kao proste datosti.

Džordž V. Higins – Prijatelji Edija Kojla

Foto: Čarobna knjiga

Čarobna knjigaiz Novog Sada je u svojoj ediciji Najbolji krimi-romani sveta pre par sedmice poklonike obradovala i prevodom istinskog remek-dela iz domena ne samo narečenog žanra; ovaj roman (u prevodu Aleksandra Markovića) kreće od preispitivanja onoga uvreženog unutar nasleđa izvorne noar-književnosti, a hitrim korakom stiže i do tačke gde ova priča o sitnom prevarantu i nepokolebljivoj mutivodi i secikesi, Ediju Kojlu, koji prihvata naoko rutinski zadatak nabavke oružja za pljačku, izrasta u zadivljujuće tečan i dinamičan prikaz, vredan poređenja sa najsjajnijim perima književnog realizma.

A sve to na tek nepunih 200 stranica teksta i bezmalo u celosti u delo sproveden putem dijaloških razmena, pa još sa punom verom u izražajnost i upečatljivost dostatnog i živopisnog žargona. Ovo je jedna od onih knjiga od kojih se „na 45 obrtaja“ uči zanat i koja čini da žanrovsku književnost krećete da sagledavate drugim očima i uz znatno više iskrenog poštovanja.

Erve Le Telije – Anomalija

Foto: Kiša

U pogledu ekonomičnosti, udarna prečica pri preporučivanju ovog izvrsnog romana bilo bi isticanje činjenice da je Le Telije, francuski romanopisac, pesnik i novinar, upravo za to svoje delo (u matičnoj zemlji u izdanju čuvenog Galimara) ovenčan i dalje referentnom i viđenom Gonkurovom nagradom. Ono što je za čitateljstvo daleko važnije je čest sud da Le Telije, pod neskrivenim i nesporno blagotvornim uticajima Pereka i Kenea, u umetničku prozu najvišeg sjaja vraća ne samo spekulativnost i polemičnost, nego i igru.

Sve to u Anomaliji (prevela Nataša Kerac, objavila kuća Kiša), krcatoj referencama i promenama stilskih oruđa, pratimo kroz priču o (malo je reći) nesvakidašnjem događaju kada se avion na letu Pariz-Njujork izborio sa olujom i pojavio u potpuno istom obličju i sa istim putnicima i članovima kao i tri meseca ranije. Le Telije pokazuje gotovo pa vratolomnu veštinu u iznalaženju ravnoteže između tog visokog koncepta na planu same naracije i onoga što želi da kaže/napiše i o svrsi i mogućim dometima tako ustrojene proze danas.

Silvija Plat – Džoni Panika i Biblija snova

Foto: Štrik

Među koricama ove knjige (preveli su je Đorđe Tomić, Marija Obradović, Bojana Dodić, objavio Štrik) čeka vas mnogo toga i vrednog i zanimljivog, i to ne samo sa tačaka idolopoklonstva, kompletizma ili stvaranja što potpunijeg uvida u ključne stavke književnosti veka za nama – naime, ovaj naslov predstavlja „dom“ za priče koje su u raznim časopisima objavljivane tokom njenog života, kao i dela tog profila nađena u očito bogatoj zaostavštini. Tu je i nedavno otkriće, priča naslovljena Meri Ventura i Deveto kraljevstvo.

Eto, dakle, i nama i vama prilike da Silviju Plat spoznamo u punoći njenog neporecivo pripovedačkog i književnog dara, i van okvira opštepoznatog – maestralne poezije i jednako maestralnog (auto)biografskog romana Stakleno zvono kao neprolaznog repera i bestselera. Ovde okupljene priče su očekivano tematski i idejno disperzivne, ali ono što ih vezuje moglo bi se podvesti pod koloplet sledećih rukavaca – identitetske teskobe i posledične zapitanosti nad smislom bitisanja, očigledan uticaj i upliv takozvanog poetskog nerva i duboka i nadasve iskrena vera da i za i zbog književnosti (barem do neke tačke) vredi živeti.

Agota Kristof – Nepismena

Foto: Nojzac

Ova, to slobodno možemo reći, a da, pritom, to ne zazvuči uvredljivo ili derogativno, knjižica (knjiga zbilja malog formata na samo šezdeset stranica teksta) sigurno će predstavljati okidač za osetnu radost među poštovateljima Agote Kristof, autorke neprolazno mudre i osobene Blizanačke trilogije (koja obuhvata romane Velika sveska, Dokaz, Treća laž). Nepismena (s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić, objavila novosadska kuća Nojzac), kako je prevodilac u pogovoru zgodno i vešto sročio „obima operskog libreta“, donosi nam fragmentarnu autobiografsku povest koju čini niska naručenih tekstova iz 1989. i 1990. godine.

Knjigu otvaraju dve kratke, tipične krištofovske rečenice „Čitam. To je poput bolesti.“, a potom kreće jedanaest omeđenih poglavlja prepunih najtananije kontemplacije na mnogo važnih tema. Osim toga, Nepismena, koja se bavi i pitanjem jezika i silom sudbinskih prilika usložnjenih jezičkih i kulturoloških identiteta, podseća nas i na nezaobilaznu zavodljivost reči.

Sandro Veronezi – Kolibri

Foto: Akademska knjiga

Sa preporukom tamošnje prestižne nagrade Strega stigao nam je roman Kolbri (s italijanskog prevela Jasmina Andonović, objavila Akademska knjiga); nagrađivani italijanski prozaista Veronezi u ovom svom romanu, između ostalog, postavlja pitanje ima li još mesta za suptilni i tihi stoicizam u ovom svetu kakav jeste i kakav je, kanda, oduvek i bio. On to čini bravurozno strpljivim i detaljističkim slikanjem portreta glavnog junaka – gotovo pa neverovatno smirenog Marka, plemenite duše čije je herojstvo neprimetno jer ga u stopu ne prate fanfare i nekako uvek prisutna narcistička i slavodobitnička autodrama.

Kolibri se kao priča kreće kroz vreme, samozadate stilske i pripovedne tehnike ni jednog jedinog trena ne predstavljaju prepreku, a ovaj nas roman, uz sve ostalo, podseća da je vrhunska narativna književnost i dalje kadra da bude neprikriveno emotivna, kao i uzbudljiva i komunikativna/pitka (naravno, u onom najprefinjenijem smislu tog pojma i te odrednice). Bezrezervna preporuka za pomno čitanje i posledično uživanje.

Ognjen Lopušina – Jevanđelje po Marini T.

Foto: Metaklinika

Ova delikatna knjižica (66 stranica teksta) proistekla je iz voljeno-hvaljenog esejističkog feljtona u nastavcima, i sada je prisutna i u aktuelnoj knjižarskoj ponudi (u izdanju beogradske Metaklinike). Nominalno, na planu okvirne ideje, Jevanđelje po Marini T. predstavlja omaž onome čime je živote i unutrašnje svetove brojnih ovdašnjih poklonika i konzumenata popularne kulture darivala, a u dobroj meri i oblikovala Marina Tucaković svojim (primenjenim) stihovima.

To je samo prvi sloj, jer dosta brzo Lopušinova sada već i knjiga izrasta u naratizovani prikaz jednog doba i preovlađujućih naravi u njemu sa jakim poetskim nabojem, pa još i sa podosta krajnje pipavog lirskog sentimenta, koji bi svakom predmetu istraživanja i divljenja ovakve fele služio na čast. Određen i finesama, ovo je, na sve to, i krajnje duhoviti tekst, doduše, prvenstveno za verziranu publiku u potpunosti lišenu snobovskog cinizma i srodnih nadobudnosti.

Lopušinine rečenice ovde imaju moć poezije (knjiga počinje Rumijevim stihovima); njegova tiha (i meka) moć ubeđivanja je nepobitna, a srpska kultura je ovom knjigom dobila zbilja nesvakidašnji artefakt nošen ljubavlju i jasnom idejom da reči (pa bilo to i u popularnoj muzici) podno početnog sloja nose i idejnu polisemičnost sa potencijalom da nam o nama samima i dalje saopšti nešto važno i atipično.

Eduardo Galeano – Naopačke – Škola obrnutog sveta

Foto: Službeni glasnik

Upućeniji čitaoci svakako su poodavnih dana postali svesni značaja i osobenosti ovog pera iz Latinske Amerike, doma srčanosti, burnih ideja, ali i vrhunske književnosti; Eduardo Galeano (Istorija fudbala, Otvorene vene Latinske Amerike, Knjiga zagrljaja), urugvajski novinar i književnik, i na uzorku Naopačke… (s španskog prevela Dubravka Sužnjević, objavio Službeni glasnik) potvrdio je svoju reputaciju „književnog diva latinoameričke levice“: Srećom po sve nas, njegov dar i specifičnost njegovog književnog svetonazora hitro i lako prevazilazi pomenute geografske okvire, baš kao što dosta brzo pobeđuje i ipak stroge međe onoga što se i današnjim merilima vagano ima smatrati levicom i levo ustrojenim idejama.

Uz obilje očekivanog vrcavog i često ingenioznog humora, Galeano niže i niže ilustracije i argumentacije za svoju aksiomsku tvrdnju da je ovaj svet već neko vreme ustrojen naopačke, pa još i ogrezao u akutnu gramzivost probranih, naravno, praćen njihovim potpunim odsustvom empatije i altruizma, dok daleko brojniji na drugome polu mogu da računaju tek na redovne tranše nepravde, osujećenja, poniženja, nikada u dovoljnoj meri produktivnog besa i brane za svaku vrstu inicijative i nastojanja da se ovaj svet korenski izmeni.

Naslovna fotografija: Becca Tapert on Unsplash

Najčitanije

Ovo je 10 najlepših žena svih vremena po izboru običnih ljudi: Prvo mesto je baš iznenađenje

Da li se slažete sa njihovim izborom? Lepota nije nešto što se može izmeriti ili oceniti, ali ljudi iz nekog…

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Najnovije - Kultura

Ovo je najslušanija numera na platformi „Spotify” u 2022. godini

„Spotify” je otkrio svoju „Wrapped 2022 Year in Review”, listu najslušanijih pesama u proteklih 11 meseci, a na samom vrhu…

Novi spot Beogradskog sindikata i dodatne ulaznice u prodaji za beogradski koncert

S obzirom na to da interesovanje za rasprodat kluBSki nastup B_Strane ne jenjava, Beogradski sindikat je, osim najavljenim spotom za…

Početkom decembra kreće koncertna sezona Nikole Čuturila i izlazi LP „Priče iz Depoa”

Nikola Čuturilo, beogradski rok autor, kompozitor, pevač i gitarista, održaće koncert u novom gradskom koncertnom prostoru – Zappa Bazi, 11.…

Pogledajte trejler za 3. sezonu serije „Emily in Paris”

Seriju iz naslova prati velika popularnost. Prve epizode prikazane su na Netfliksu u novembru 2020, a zatim je najavljena druga,…

Mile Kekin trio najavljuje decembarski nastup u klubu Fest

I ove godine Mile Kekin, sada već tradicionalno, zakazuje decembarsko druženje sa domaćim fanovima u zemunskom klubu Fest, i to…

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su…