Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Osam naslova vrednih čitalačkog truda

U svojoj knjizi Čemu uopšte sve (kod nas – Službeni glasnik, 2020) na pitanje neimenovanog šestogodišnjeg dečaka „Zašto vreme leti tako brzo?“, Mihail Epštajn daje sledeći odgovor: „S godinama vreme će još brže da ti leti. Budi spreman i drži se što čvršće za ono što ne podleže vremenu: za ono što ti je najvažnije i što najviše voliš, da ih ne odnese vetar promena“.

Dakle, držite se i knjiga, naravno, onih valjanih i vrednih čitalačkog truda. A ovo je odabir osam svežijih naslova u ovdašnjoj knjižarskoj ponudi, pa čisto da ih imate na umu, kad kucne čas – za čitanje i za potonje darivanje.

  • Dejvid Mičel – Utopia Avenue
Foto: Laguna

Očekivano opsežan (sa nešto malo više od 600 stranica, gle čuda, izvanrednog teksta), kako pojašnjavaju izdavači, na planu zapleta i osnovne naracije, Utopia Avenue (preveo Nikola Pajvančić, objavila Laguna) priča je o „verovatno najzanimljivijem britanskom bendu za koji nikada niste čuli“.

Priča se, dakle, u svojoj polaznoj narativnoj dimenziji tiče intrigantnog izdanka tadašnje londonske muzičke scene s kraja šezdesetih godina, ali kako to kod Mičela neizostavno uvek biva – naracija je tek okvir za vrtoglavo putovanje kroz očaravajući lavirint značenja iz dubine pripovednog kadra, za koloplet implikacija, bočnih motiva i tema, a sve to i liteterarno i zanatski dubok koren ima u studiji istovremeno i karaktera i vremena, kao i nepresušne Mičelove potrage za onim univerzalnim, a katkad i kriptičnim i ne uvek lako spoznatljivim.

Da zavirimo: „Kontinuum Jasperove nedavne prošlosti proleće, posmatran iz nemogućeg voza, koji juri kroz jasne prizore i mutne tunele“.

  • Ana Zegers – Tranzitna viza
Foto: Radni sto

Priča u početku ima samozatajnog junaka koji 1940. uspeva da se probije do marseljske luke na slobodnoj teritoriji Francuske, gde kreće da se dovija kako bi izborio boravišnu dozvolu, a onda, naravno, sticajem okolnosti, preuzima identitet pisca za kojim naporedo traga i piščeva supruga… Ana Zegers (svetovno Neti Rajling) se nalazi u svim iole poštenijim, promišljenijim i smislenijim izborima najkvalitetnije i najosobenije književnosti sa (istočno)nemačkih adresa, a Tranzitnu vizu (prevela Bojana Denić, objavila kuća Radni sto) znameniti Hajnrih Bel smatrao je njenim najboljim romanom, dok joj se istrajno i često divila i jednako velika Krista Volf.

Kao i njena ostala dela, Tranzitna viza je delo tihih a neprolaznih istina na teme ljudskog postojanja, kao i praznik krajnje elegantne veštine kojom se stvarnosna proza lišava onog efemernog i nepotrebnog, što onda trasira put ka čistoti izraza i britko upečatljivoj istinoljubivosti.

Da zavirimo: „Neko vreme sam ošamućen stajao u kuhinji. I iznenada sam prema doktoru osetio neosnovanu, besmislenu ljubomoru, još blesaviju nego prvog dana kad smo stigli u stan Bineovih. Na čemu sam zavideo čoveku koji će ipak otići? Na njegovoj snazi? Na njegovom biću koje će poneti sa sobom?“.

  • Otesa Mošfeg – Moja godina odmora i opuštanja
Foto: Booka

Oni koji pomnije prate zbivanja na planetarnoj književnoj sceni svakako su sa nestrpljenjem iščekivali pojavu ovog vrsnog i slasnog romana u prevodu i na srpski jezik; Moja godina odmora i opuštanja (preveo Aleksandar Milajić, objavila Booka) na planu narativa tiče se mlade, lepe, snađene (dakle, ekonomski relaksirane) žene sa nezahtevnim poslom u kojem se, reklo bi se, dobro snalazi, koja, usled raznorodnih neravnina i potresa u svom privatnom životu, sebi daje oduška i bira da samoj sebi na dar pruži godinu svojevrsne hibernacije, što se, sasvim prirodno, u kontekstu poslednje dve godine, može posmatrati i kao zanimljiva varijacija, odnosno, predosećanje muke lokdauna.

Tu na scenu stupa podosta toga interesantnog i književno potentnog – zarazna mizantropija, takođe viralan humor, kao i oštra, ali svakako i temeljno promišljena kritika društva i solipsizama u koje svako malo dobar broj nas dobrovoljno ili podsvesno upada.

Da zavirimo: „Pustila sam Šindlerovu listu u nadi da će mi to ubiti raspoloženje, ali samo sam se iznervirala, a onda je sunce počelo da izlazi, pa sam uzela nekoliko lamiktala i odgledala Poslednjeg Mohikanca i Patriotske igre, ali kako ni to nije nimalo delovalo, uzela sam nekoliko plasidala i ponovo pustila Igrača“.

  • Orhan Pamuk – Noći kuge
Foto: Geopoetika

Kažu, Orhanu Pamuku je trebalo pet godina da napiše ovo delo; to možda govori nešto i o povlašćenoj poziciji tog osvedočenog velemajstora lepe pisane reče, možda jednog od najunikatnijih pripovedačkih glasova današnjice, ali stoji i kao prirodan ishod ako se ima opseg (u svim aspektima tog pojma) ove ambiciozne i zamamne društvene hronike sutona Otomanskog carstva, pa još pod teškom senkom epidemije kojoj se ne nazire skori kraj.

Nimalo iznenađujuće, podno dimenzije zapleta i događaja koji nose priču dalje znalački ušuškana krije se povest u kojoj Pamuk i ovog puta prožima i upliće stvarnost i fikciju, uz dodatak politike, dubokog razumevanja za nedostatnosti ljudske prirode, empatije za one koji je zbilja zaslužuju, te onda i Noći kuge (prevela Mirjana Marinković, objavila Geopoetika) stižu do tačke istinski odličnog romana u kome Pamuk nanovo čitaocima daruje zadivljujući odraz onoga što se, mimo konkretnog društvenog, istorijskog konteksta, sa punim pravom može pohvaliti i epitetima bezvremenosti i univerzalnosti.

Da zavirimo: „Hamdi Bab spusti s ramena pešadijsku mušku mauzerku. Iako je znao da ga svi gledaju, opuštenim je pokretima otkočio osigurač i stavio metak u cev. Zveckanje oružja izazvalo je tajac u pošti“.

  • Vila Kader – Izgubljena dama
Foto: Dereta

Vila Kader zasluženo zauzima dostojanstveno mesto u istoriji američke književnosti ne samo veka za nama, a kraći roman Izgubljena dama (prevela Jelisaveta Đurić, objavila kuća Dereta) reprezentativan je uzorak za uvid u njeno pripovedačko i šire spisateljsko umeće. U žiži priče je Marijan Forester, reklo bi se, idealan izdanak američkog Zapada negde krajem 19. veka, a da sve nije tako savršeno saznaćemo kroz oči i opažanja mladog naratora, Nila Herberta, do tog trenutka i samog opčinjenog gospođom Forester i čvrstinom njenog karaktera i moralnih načela.

Izgubljena dama je veoma ilustrativan primer romana zahvaljujući kojem pratimo književno potentan lik junakinje u fazi korenite promene, pa još promene koja a sobom nosi precizan odraz društva koje se opire promenama koje su, kanda, neizbežne, i za društvo, i za one koji ga, takvog kakvo jeste, pridržavaju i čuvaju.

Da zavirimo: „Kada se kočija zaustavila, ona je zadigla haljinu da siđe; kroz kovitlac penastih belih podsuknji proturila je crnu, sjajnu cipelu. Lako je zakoračila na tlo, klimnula glavom kočijašu i ušla u crkvu. Mali dečak ju je pratio kroz otvorena vrata, video je kako odlazi do klupe i kleči. Sada je ponosan što je već u prvom trenutku prepoznao da ona pripada nekom svetu drugačijem od onog koji poznaje“.

  • Stiven Fraj – Troja
Foto: Studio Leo

Nakon zapaženih naslova Grčki mitovi i Grčki heroji, pred ovdašnjom čitalačkom publikom od pre par nekoliko sedmica sada je tu i Troja, koja, kao i pomenuti prethodnici, predočava Stivena Fraja u punoj pripovedačkoj i šeretskoj formi na temu njegovog viđenja i interpretacije, reklo bi se, dobro i naširoko poznate priče (zapravo, složene hronike) o Troji.

Stiven Fraj i ovoga puta očitava zamašnu dozu nadahnuća i pripovedačkog samopouzdanja, tako da Troja (prevela Branislava Erak, objavila kuća Studio Leo) pruža pitko i zabavno štivo dinamičnog ritma naracije, sa puno pažnje na detalj i finese. I, baš kao i prethodnih puta, udarni aduti ipak bivaju Frajev ciničan, a prefinjen humor i evidentna i očito krajnje iskrena ljubav prema grčkoj mitologiji i tom delu nekadašnjeg sveta.

Da zavirimo: „Paris se prepustio takmičenju s beskrajnim entuzijazmom i energijom. Bio je u cvetu mladosti, tela brušenog godinama trčanja za teladi, prasadi, ždrebadi i jagnjadi, prožimanog planinskim vazduhom i hranjenog najboljim ovčijim paprikašem, kozjim mlekom i medom od majčine dušice“.

  • Marta Batalja – Nevidljivi život Euridisi Guzmao
Foto: Dereta

Filmoljupci su ovu priču ponajpre upoznali putem sedme umetnosti – pre par godina, kada je ekranizacija ovog romana doživela i festivalska prikazivanja u našoj zemlji, a sada je tu izvornik, roman iz pera Marte Batalje. Nevidljivi život Euridisi Guzmao (prevela Vesna Stamenković, objavila kuća Dereta) počiva na priči o odvažnim sestrama Guzmao koje nastoje da se (svaka na svoj način, svaka svojim oruđem i sa vlastite svetonazorske tačke) izbore za opipljivu emancipaciju u strogo ustrojenom društvu Brazila četrdesetih godina prošlog veka.

U pitanju je prvenac autorke koju su kritičari, novinari i izdavači pohitali da uporede sa Izabel Aljende i Elenom Ferante; međutim, ono što je vidno važnije i rečitije od poređenja i analogija, jeste činjenica da ovaj kraći roman donosi zavidan spoj brige za junake i društvo u kojim im je dato da sazrevaju i kako znaju i umeju opstaju, diskretan humor, a sa podosta ironije koja vreba iz prikrajka, neusiljenog šarma i feminističke odrešitosti. I sve to na manje od 200 strana.

Da zavirimo: „Ortensija je pala u očajanje. Ne samo što je Luis bio najbolji Brazilac kojeg je poznavala već i zbog toga što je znala da će njeni zetovi upropastiti njegov posao za manje od deset godina. Nije bila u pravu. Pošlo im je za rukom da ga unište za manje od dve“.

  • Vesna Goldsvordi – Gvozdena zavesa (Ljubavna priča)
Foto: Geopoetika

Ova klimava, a opet i baš tegobna, pa još i predizborna zima donela nam jer priliku da čitamo novi roman uvek na vrhuncu samopostavljenog zadatka Vesne Goldsvordi; Gvozdena zavesa (sa engleskog prevela Nataša Tučev, objavila Geopoetika) nosi nedvosmisleno precizan podnaslov Ljubavna priča, i ovaj roman, očekivano uspeo i osoben, to svakako i jeste.

U Gvozdenoj zavesi pratimo evoluciju jedne varljive ljubavi po raznim adresama i odredištima Istočnog bloka, na zalasku udarnički snevanog socijalističkog sna, i to sa „crvenom princezom“ na čelu te svojevrsne parade likova koji nastoje da u javu pretoče neke svoje sanjarije dok se svet koji ih je izrodio, oblikovao i tako postojano sputavao raspade bez mogućnosti popravke i povratka na staro. Goldsvordi i u Gvozdenoj zavesi pokazuje izrazitu nežnost – nežnost prema likovima, prema epohi i idealu kojima se nije dalo, prema jeziku, te prema uvek pipavoj arhitektonici ovako složeno i detaljistički struktuiranog romana.

Da zavirimo: „Proučavala sam mapu Londona danima pre leta. Ništa mi nije izgledalo novo, osim nedostatka boje. Ništa me nije pripremilo za to. Pre tri sata i dve vremenske zone, kod kuće – jer ta zemlja je još uvek bila moj dom – posada me je dočekala sa pažnjom kakva priliči socijalističkom plemstvu, i ophodila se prema meni sa poštovanjem tokom čitavog leta“.

Naslovni kolaž: Laguna/Dereta/Booka

Najčitanije

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Francuskinje petkom više ne nose farmerke i žele da i vi činite isto: Razlog je više nego ubedljiv

Ukoliko na Instagramu pratite dosta Francuskinja, koje sa razlogom važe za ikone stila, verujemo da ste u poslednje vreme primetili…

Bilans Crnog petka (sirotinjska verzija): Zarina aplikacija u dva minuta razbesnela žene u Srbiji

Zarina aplikacija je slomila duh svakoj poštenoj šopingholičarki u Srbiji koja je tačno u 22 h čekala da napravi svoju…

Čaj od cimeta koji topi kilograme i ubrzava metabolizam: Ako ga pijete na ovaj način, nećete propustiti fantastične rezultate

Kada je u pitanju postizanje zdrave težine, ljudi najčešće pribegavaju raznim trendi dijetama i tabletama za mršavljenje, potcenjujući važnost zdrave…

Najnovije - Kultura

„Hari i Megan“: Slavni par otkriva sve u novoj dokumentarnoj seriji na Netfliksu

Princ Hari i Megan Markl konačno su dali priliku svojim obožavaocima da pogledaju prve snimke iz svoje dugoočekivane dokumentarne serije…

Brojke ne lažu, ovo je najpopularniji ples trenutka, a dolazi nam iz najgledanije serije na svetu

Nova serija na Netfliksu i odmah novi rekord. “Wednesday”, nova priča o gotik devojčici iz porodice Adams je za čas…

Kad realnost postane bolja od očekivanja: Kišobran slavi svoj 14. rođendan još jednim mini festivalom

U subotu 3. decembra u Dragstoru, odvija se još jedna epska žurka Kišobrana kolektiva. Svako ko malo bolje poznaje puls…

Kinoteka u decembru: Zafranović, Karpo Godina, Kokan Rakonjac

Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće programi posvećeni slavnim autorima sa ovih prostora – reditelju i scenaristi Lordanu Zafranoviću i reditelju…

Nakon FAF-a Tavijanovo ostvarenje „Zbogom, Leonora“ u domaćim bioskopima

Prvi film Zbogom, Leonora koji je Paolo Taviani snimio bez ujedinjenog rada sa svojim bratom Vitorijom sa kojim je decenijama…

Preminula je Kristin Mekvi iz benda Fleetwood Mac

Kristin Mekvi, koja je bila pevačica i klavijaturistkinja u bendu Fleetwood Mac, umrla je u 79. godini, saopštila je njena…