Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prikaz autobiografske proze „Vudi Alen. Apropo ničega.“

AUTOR: Zoran Janković 15 Nov, 2021
Prikaz autobiografske proze „Vudi Alen. Apropo ničega.“

Istina, Vudi Alen se tokom svog višedecenijskog pregalaštva na planu filma nije preterano zanimao za podžanrove sudske drame i naturalistički shvaćene drame o zakrvljenim članovima porodica, naprosto, persiflaža, satira i cinizam za to baš i nisu zgodna osnova, ali sva je prilika da će njegova autobiografska/memoarska proza naslovljena Vudi Alen. Apropo ničega. (na srpski prevela Stela Spasić, objavila beogradska Laguna) i kod nas prevashodno biti posmatrana kroz prizmu onoga što je kao snažna impresija ostalo nakon prikazivanja HBO dokumentarne serije Farou protiv Alena, te će i ovaj njegov literarni rad biti odmeravan kao svojevrsna Roršahova mrlja, gde će manje ili više usredsređeni ili manje ili više dobronamerni i naklonjeni mu čitaoci tražiti dokaz u prilog uverenja koje po tom pitanju već imaju.

A iz narečenih filmskih sudskih drama (ako ne i iz vlastitih iskustava u vrtlogu sudskog sistema i pratećih mu zamešateljstava) kinofili su davnih dana još naučili da je optuženome dato da se brani na bilo koji način koji smatra najučinkovitijim, te i pomenuti deo ove Alenove (i, to treba naglasiti, alenovski koncipirane i ustrojene) proze treba iščitavati upravo u tom ključu.

On, sasvim očekivano, pobija sve optužbe svoje bivše životne saputnice i česte saradnice na filmu, Mije Farou, staloženo i pregledno prolazeći stavku po stavku, odbacujući pojedinačne optužbe i pojašnjavajući kontekst, ali i ukazujući na izvesnu zaveru protiv knjiga, zaveru klike na čijem je čelu, naravno, upravo Farou. A Alen nju u tom delu ove knjige nedvodsmisleno smešta u kalup ranije književnog, a već dugo i filmskog arhetipa prezrene i odbačene žene (a woman scorned), arhetipa sa korenima čak i u Svetom pismu, a ni to nimalo ne iznenađuje.

Kako se moglo saznati iz ovde već pominjane dokumentarne televizijske serije, Alenov duševni i moralni svetonazor često se, naime, prvo očitavao u njegovim delima; pratimo li tu (navodnu) mustru, možemo da se prisetimo i jedne epizode iz njegovog filma Deconstructing Harry, u kome supruga (psihijatrica koja radi u ordinaciji smeštenoj u vlastitom domu), verbalno napada supruga jer je ju prevario sa jednom od njenih pacijentkinja, na šta joj on odgovara da je, kao pisac, naprosto upućen na njene pacijentkinje kad i ona već radi „od kuće“, pa mu je i izbor bio sužen.

Foto: Getty Images

U tom ključu se, dakle, mogu iščitavati i sledeći redovi iz ove knjige: „Pošto Mija i ja nismo bili ljubavnici kakve su nas zamišljali u javnosti, bio sam zreo za ozbiljnjiju vezu. To je mogla da bude neka glumica, sekretarica, zubarka koja voli švedske filmove. Naravno, s obzirom na moju strast prema harakiriju, to je bila Sun Ji. Dakle, da, moja ljubav prema njoj nije bila u skladu s Robertovim pravilima procedure ali oboje obožavamo svaki trenutak koji smo proveli zajedno za ovih dvadeset godina“. Sun Ji je, podsećamo, usvojena kćerka Mije Farou, koja je odrastala i pored Vudija Alena,a pomenuti Robert je autor dalekosežno uticajnog praktičnog vodiča za politička, lokalna, civilna, demokratska udruženja…

U tom segmentu ove knjige nema ama baš nikakvog iznenađenja, pa ni najbleđe naznake istog; ostatak knjige protiče u pitkim i vešto ispripovedanim anegdotama koje sežu od detinjstva pa sve do aktuelnog utihuća profesionalnih angažmana (Alen je, naime, poslednji film, Rifkinov festival, uradio u svojevrsnom, dobrovoljnom egzilu, u zaista nezavisnoj produkciji, u San Sebastijanu, sa ipak manje prestižnom glumačkom podelom nego inače: Valas Šon, Džina Geršon, Lui Garel, Elena Anaja, Serhi Lopes, Kristof Valc)…

U ne samo asocijativnoj ravni sa njegovim zaslugama na polju sedme umetnosti, a u direktnoj vezi sa američkim poreklom ovog štiva su i brojni (doduše, u širu sliku i priču) udenuti saveti mladim i filmskim stvaraocima u pokušaju ili na početku puta, poput:

„Mladim režiserima koji mi zatraže savet uvek kažem sledeće: usredsredite se samo na posao. Ne dižite pogled! Radite. Uživajte u svom radu. U suprotnom, promenite posao. Ne dozvolite da na vas utiče okruženje. Znate da je to o čemu razmišljate smešno, odnosno znate koje ciljeve hoćete da ostvarite. Imate viziju i probajte da je sprovedete u delo. To je tako jednostavno. Sami donesite sud. Znate da li ste napravili film koji ste zamišljali pre nego što ste počeli. Ako jeste, odlično. Uživajte u zadovoljstvu koje vam donosi ostvarenje cilja, namignite sebi u ogledalu i nastavite dalje…“

Foto: Laguna

Ti su saveti u potpunom saglasju sa tamošnjom, dominantnom, anglosaksonskom i protestantskom doktrinom vere u novi pokušaj i nepokolebljive marljivosti, ali stvari ovde postaju znatno životnije, upečatljive, i, ukupno uzev, zabavnije kada i na tu teritoriju nahrupi dobro poznata Alenova samoironija, kao, recimo, u ovom kratkom odlomku: „Studentima režije nemam ništa vredno da ponudim. Moje navike prilikom snimanja odraz su lenjosti i nediscipline – to je tehnika propalog, odbačenog studenta filmske režije.“

U slučaju ove knjige stvari stoje slično i u širem smislu i u sijaset drugih, srodnih primera razasutih na oko 370 stranica teksta; Vudi Alen. Apropo ničeg. najpoletnija postaje i najviše pruža kada se Alen (iznova i iznova) i dalje ubedljivo i artikulisano podsmeva samome sebi i svojoj personi, a najvibrantniji su oni njeni segmenti koji se tiču dogodovština i katkad čudnih odluka i izbora na snimanju nekih od njegovih najviđenijih i najvoljenijih filmova.

Ipak, Alen je dugo prisutan i na filmu i u sferi književnosti, pa se lako primećuju brojni tragovi (istina, i dalje vešto zamaskiranog) manirizma i autoreciklaže. Kao i brojnjih referenci na nasleđe umetnosti i popularne kulture koja ga je u stvaralačkom smislu oblikovala i navodila. Tako, već u prvoj rečenici ovog dela stoji: „Kao i Holden, nisam baš raspoložen da se upuštam u masu gluposti a la Dejvid Koperfild, mada će vam u mom slučaju možda biti zanimljivije da pročitate nešto o mojim roditeljima nego o meni.“

A, u celini gledano, kao što je istaknuto u prvom pasusu ovog prikaza, ova Alenova proza ipak će na prvom mestu biti još jedan lakmus-papir trpeljivosti prema onoj često prisutnoj teškoj neravnoteži između autora mahom respektabilnog dela, sa jedne, i problematične (javne) persone, sa druge strane. Alen, čini se, naprosto, uprkos krštenici, čeka novu priliku za povratak iz sive zone, a ovom knjigom prekraćuje post na filmu i nastoji da ojača svoje pozicije u svetu u kome je ionako „svakog čuda tri dana dosta“.

Naslovna fotografija: Evan Agostini/Invision/AP/File

Najčitanije

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Francuskinje petkom više ne nose farmerke i žele da i vi činite isto: Razlog je više nego ubedljiv

Ukoliko na Instagramu pratite dosta Francuskinja, koje sa razlogom važe za ikone stila, verujemo da ste u poslednje vreme primetili…

Bilans Crnog petka (sirotinjska verzija): Zarina aplikacija u dva minuta razbesnela žene u Srbiji

Zarina aplikacija je slomila duh svakoj poštenoj šopingholičarki u Srbiji koja je tačno u 22 h čekala da napravi svoju…

Najnovije - Kultura

„Hari i Megan“: Slavni par otkriva sve u novoj dokumentarnoj seriji na Netfliksu

Princ Hari i Megan Markl konačno su dali priliku svojim obožavaocima da pogledaju prve snimke iz svoje dugoočekivane dokumentarne serije…

Brojke ne lažu, ovo je najpopularniji ples trenutka, a dolazi nam iz najgledanije serije na svetu

Nova serija na Netfliksu i odmah novi rekord. “Wednesday”, nova priča o gotik devojčici iz porodice Adams je za čas…

Kad realnost postane bolja od očekivanja: Kišobran slavi svoj 14. rođendan još jednim mini festivalom

U subotu 3. decembra u Dragstoru, odvija se još jedna epska žurka Kišobrana kolektiva. Svako ko malo bolje poznaje puls…

Kinoteka u decembru: Zafranović, Karpo Godina, Kokan Rakonjac

Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće programi posvećeni slavnim autorima sa ovih prostora – reditelju i scenaristi Lordanu Zafranoviću i reditelju…

Nakon FAF-a Tavijanovo ostvarenje „Zbogom, Leonora“ u domaćim bioskopima

Prvi film Zbogom, Leonora koji je Paolo Taviani snimio bez ujedinjenog rada sa svojim bratom Vitorijom sa kojim je decenijama…

Preminula je Kristin Mekvi iz benda Fleetwood Mac

Kristin Mekvi, koja je bila pevačica i klavijaturistkinja u bendu Fleetwood Mac, umrla je u 79. godini, saopštila je njena…