Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prikaz zbirke priča „Prvo lice jednine“ Harukija Murakamija: Kažem ti ja lepo sam sebi ovako…

AUTOR: Zoran Janković 04 Aug, 2021
Prikaz zbirke priča „Prvo lice jednine“ Harukija Murakamija: Kažem ti ja lepo sam sebi ovako…

Od pre nekoliko sedmica u prilici smo da čitamo i srpsko izdanje definitivno friške zbirke priče Prvo lice jednine proverenog bestseler pisca i u ovim nam krajevima; Murakami već, evo, par decenija „igra“ na razmeđi popularnog i tiražnog pisca i „pera“ koje zauzima i sigurno mesto u tom i dalje prestižnijem domenu kvalitetnog štiva. Prvo lice jednine (s japanskog prevela Divna Glumac, a objavila, naravno, beogradska Geopoetika) možda bi ponajpre, na konto minulog rada i sentimenta koji ovaj Murakami istrajno pobuđuje i kod ovdašnjeg čitateljstva, trebalo posmatrati kao bočno delo namenjeno prevashodno osvedočenim ljubiteljima i poštovateljima, dabome, i kompletistima unutar tih i obližnjih redova, i možda kao međufazu i tranizitni rad na očekivano dugom putu ka vrhunskim mu delima, popout, recimo, troknjižja 1Q84.

Ova zbirka je dom za osam priča ispripovedanih u narečenom prvom licu jednine, a manje-više iste ili približne dužine. Da zabune ne bude, nema nikakve osnove (a to sigurno znaju i u to duboko veruju svi oni koji iole pomnije znaju Murakamijev dosadašnji rad i opus) da ovaj vrsni literata ni na konto izabranog naslova i okvirnog koncepta bude prozvan ili (daleko bilo) optužen da se hitro hvata u sve brojnije i sve zahuktalije kolo autofikcije, jer ta Ja-forma je bila prisutna i zapažena u japanskoj književnosti nekoliko decenija pre pojave tog aktuelnog pomodarskog cunamija ispovedne proze prilično narcisoidnog podtipa. Dobro je poznato da je Murakami od početka bio dosta blizu i postojano dugo istrajao na teritoriji upravo te kontemplativne proze sa sopstvenom mukom u samoj žiži pripovedačke žiže.

S tim u vezi, posve je jasno šta se na planu motiva, tema, dominantne atmosfere, stila, ukrasa i dopuna može očekivati na oko 160 stranica teksta ove dovoljno uspele i (sveukupno gledano) smislene zbirke priča – tu su: samoća, teskoba, identitetsko preispitivanje, nenadane erotske avanture, opsesivnost, seta, splin, idolopoklonstvo, neumitni rastanci, prisećanja nakon više decenija, opšta varljivost pamćenja i doživljaja sadašnjice, muzika i ostali darovi popularne kulture, kao i primetno odsustvo tenzičnosti po pitanju ekonomskog opstanka…

Foto: Geopoetika

Kao svaka zbirka (pa i u slučaju cenjenijih i prestižnijih autora), i Prvo lice jednine pati od izvesne, već i polazne neuravnoteženosti sastavnih joj delova – na jednom tasu su nesporno bolje i umešnije izvedene priče sa jačim utiskom u smislu celine, a na drugom one bez kojih se možda i moglo, naravno, ako krajnji gabarit zbirke nije (bio) zadata norma. Tako je Na kamenom jastuku, priča koja otvara Prvo lice jednine, vrlo dobar i upečatljiv rad, kondenzovano podsećanje na osvedočeno Murakamijevo umeće da i putem sitnih detalja dovoljno osnaži širu siku, te čitalac onda preterano ne mari ni za formu, niti za svesno sveden, možda i rudimentaran zaplet o noći nenadane i pomalo začudne strasti pripovedača i devojke bizarnog ponašanja, koju nikada kasnije neće ponovo sresti, a čijih se stihova iz možda i zbirke pesama izvedene u kućnoj radionici, precizno seća.

To je krunski i kanonski Murakami, tu imamo brz prikaz njegove neupitne pripovedačke veštine, a tu nailazimo i na redove poput sledećih: „Neverovatno je (a možda uopšte i nije), ali čovek za tren oka ostari. Iz časa u čas naše telo bespovratno odlazi u smeru propadanja. Zažmurite li i ponovo otvorite oči koji trenutak kasnije shvatićete da su mnoge stvari već iščezle. Gonjene jakim ponoćnim vetrovima, one su – i stvari koje imaju ime i one koje su neimenovane – odletele nekuda ne ostaviši ni traga o svom postojanju. Jedino što iza njih ostaje je tiho sećanje. Pa čak ni to sećanje nije toliko pouzdano. Ko bi mogao sa sigurnošću da tvrdi šta se to zaista sa nama zbivalo onda?“.

Na strani punog pogotka mesta se svakako mora naći i za priču duhovito naslovljenu Charlie Parker Plays Bossa Nova, u kojoj Murakami otvoreno daje oduška svojoj neprolaznoj zaljubljenosti i u popularnu umetnost i kulturu i način na koji ona suptilno, iz tzv. „dubine kadra“ kroji naš doživljaj sveta, a možda i određuje pravce naših kretanja i opsege naših lutanja ka srećnoj završnici kao krajnjem i snevanom cilju, ali i nagradi i kosmičkoj pravdi. S druge strane, priča Crème je krcata truizmima i upitnim rešenjima, dok Ispovest majmuna iz Šinagave ostavlja gorak utisak ipak jalove i bespredmetne ekstravagance sa iritantno isforsiranom bizarnošću u samoj svojoj biti.

Bilo kako bilo, Prvo lice jednine je važan dodatak srpskoj knjižarskoj ponudi, jer čak i kada ne pogađa u srce ili blizu središta mete Murakami je pisac kome ima smisla podariti vreme i čitalačku pažnju. Tako da će i ova, suštinski efermerna stavka u njegovom opusu, naći svoju iskrenu publiku, tim pre jer je neznano koji put već dokazano da postoji ogromna verovatnoća preklapanja ta dva pomenuta skupa – skupa poštovatelja i skupa nepokolebljivih kompletista koji pomno prate nova izdanja potvrđenih književnih veličina.

Naslovna fotografija: Ole Jensen/Corbis via Getty Images

Najčitanije

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Francuskinje petkom više ne nose farmerke i žele da i vi činite isto: Razlog je više nego ubedljiv

Ukoliko na Instagramu pratite dosta Francuskinja, koje sa razlogom važe za ikone stila, verujemo da ste u poslednje vreme primetili…

Najnovije - Kultura

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su…

FAF na bis: Prilika da 3. decembra pogledate najgledanije filmove 28. FAF-a

28. Festival autorskog filma biće svečano zatvoren večeras, 2. decembra u 19 časova u mts Dvorani, kada će nakon dodele…

„Hari i Megan“: Slavni par otkriva sve u novoj dokumentarnoj seriji na Netfliksu

Princ Hari i Megan Markl konačno su dali priliku svojim obožavaocima da pogledaju prve snimke iz svoje dugoočekivane dokumentarne serije…

Brojke ne lažu, ovo je najpopularniji ples trenutka, a dolazi nam iz najgledanije serije na svetu

Nova serija na Netfliksu i odmah novi rekord. “Wednesday”, nova priča o gotik devojčici iz porodice Adams je za čas…

Kad realnost postane bolja od očekivanja: Kišobran slavi svoj 14. rođendan još jednim mini festivalom

U subotu 3. decembra u Dragstoru, odvija se još jedna epska žurka Kišobrana kolektiva. Svako ko malo bolje poznaje puls…

Kinoteka u decembru: Zafranović, Karpo Godina, Kokan Rakonjac

Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće programi posvećeni slavnim autorima sa ovih prostora – reditelju i scenaristi Lordanu Zafranoviću i reditelju…