Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Šta nam poručuju „Politički grafiti”?

Krajem januara je u prostoru muzeja Jugoslavije predstavljena knjiga Politički grafiti, u izdanju Biblioteke XX vek, čije su teme grafiti i street art, s fokusom na postsocijalističke političke grafite na Balkanu i u centralnoj Evropi.

Autor Mitja Velikonja u ovoj knjizi postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grafitologije. Studije slučajeva posvećene su grafitima s nacionalističkim i ekstremno desničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji, planina Triglav i migranti.

Kakofonija glasova

Prezasićeni vizuelnim nadražajima – od bilbordâ, saobraćajnih znakova, reklama u liftovima do „pop-up” prozora koji iskaču pri otvaranju veb-stranica, lajkujemo, analiziramo i komentarišemo sadržaje na virtuelnim zidovima. Da li u toj kakafoniji informacija i slika imamo vremena da obratimo pažnju na zidove pored kojih prolazimo i poruke ispisane na njima? Razgovarali smo s profesorom Velikonjom o tome šta nam poručuju politički grafiti.

Profesor Velikonja je već u osnovnoj školi sa zanimanjem čitao razne natpise na školskim klupama. Kasnije, za vreme prvih nemira na Kosovu u ranim osamdesetim, seća se da su policajci jurili klince, koji su ispisivali PUNK, jer su oni to razumeli kao podršku albanskim separatistima – Pomoć Ustanku Na Kosovu (iako je to bilo u Sloveniji). A još komičnija anegdota je da su i ime benda AC/DC (baš tada je umro njihov kultni pevač Bon Skot) na italijanskom, u malom gradu pored italijanske granice, dešifrovali kao „Ancora Cosovo Dopo Cosovo” – Još o Kosovu posle Kosova (pošto su ugušene demonstracije). „To je bio potpuni apsurd, jer su grafiti bili na italijanskom, a i na italijanskom se Kosovo piše sa K. Tada me je taj neshvatljivo konspirativni um predstavnika vlasti fascinirao više od samih natpisa. Ti nadrealni primeri otkrivaju srž političkih grafita: njihova percepcija je validna koliko i njihova produkcija, i one se retko podudaraju. Svako može na zidu napisati šta želi, i svako to može razumeti na svoj način”, kaže o počecima svog interesovanja za političke grafite profesor Velikonja.

Grafit u Ljubljani, 2011 / Foto: Mitja Velikonja

Paralelni tok političkih stavova

Zidovi izgleda trpe sve vrste poruka i na neki način predstavljaju dokument vremena u kome živimo, ali na koji način možemo pratiti tok istorije jednog naroda posmatranjem zidova? Kako Velikonja smatra, politički grafiti su uvek bili paralelni tok političkih stavova, a oni supkulturni paralelni tok estetike. Nastaju baš zato jer je neko nezadovoljan političkom (ili estetskom) situacijom u nekom društvu, gradu, na „svojoj” ulici ili susednom zidu. Osnovno komunikološko dejstvo jeste da za razumevanje situacije u nekom društvu moramo poznavati i zvanične, dozvoljene, a i nezvanične, nedozvoljene glasove. Grafiti su s jedne strane antagonistički (uvek protiv!), a s druge strane komplementarni (kao obavezni dodatak, pratilac) s dominantnim diskursima – zaključuje profesor.

Grafit je sredstvo komunikacije, ali nas niko nije učio kako da ih razumemo i tumačimo. Profesor Velikonja smatra da je važno podstaći ljude da dignu ili okrenu pogled od uobičajenih medija vizuelne kulture – štampe, knjiga, izložbi, elektronskih medija, digitalnih reklama na zidovima.

Šablon, Ljubljana, 2016 / Foto: Mitlja Velikonja

„Tamo se reflektuje sve šta se u nekom trenutku dešava u nekoj sredini, to je kratak, efikasan, jasan ulični odgovor na svet oko nas. Naučili smo da čitamo, gledamo, razumemo sve ono spomenuto – sada bi bio napokon red da se s istom ozbiljnošću posmatraju grafiti i street art”, kaže on.

Grafitologija

Knjiga Politički grafiti može poslužiti kao udžbenik, a uvodi i termin  „grafitologija”, što predstavlja interdisciplinarni pristup istraživanju ilegalne 2D (grafiti) ili 3D (street art, znaci, nalepnica, šablona, plakata, raznih instalacija, murala…) javne vizuelne intervencije u urbanim pejzažima. Mitja Velikonja je u prvom delu knjige posvetio prva tri poglavlja terminologiji, teoriji i metodologiji. Na osnovu toga je napravio i dodao još osam studija primera iz regiona, u odnosu na slične pojave u drugim delovima Evrope i sveta.

Na pitanje da li su grafiti i ulična umetnost najslobodniji vidovi građanskog izražavanja i osvajanja lične i građanske slobode ujedno i jednako moćni i u rukama vlasti, odgovor profesora je potvrdan.

„Povezuje ih osnovna karakteristika grafita – neslaganje s postojećim. Za neke je ovaj svet premalo slobodan, traže emancipaciju – a za druge, na tim istim zidovima, previše slobodan, traže represiju. Ali baš politički grafiti oslikavaju taj bazični paradoks savremenog društva, o kome pišu, recimo, Žil Delez i Feliks Gatari, a to je razapetost između šizofrenije i paranoje, otvaranja i zatvaranja, pluralizma i homogenizacije, otvorenog dlana ili čelične pesnice. Tako da u stvari nema nekog dominantnog glasa u njima: to zavisi od trenutne političke situacije u nekoj sredini, lokalnoj ili globalnoj. Oni odmah reaguju na nepravde”, smatra Velikonja i kao primer navodi svež grafit iz Beograda.

„Beogradski antifašisti su velikim grafitom Solidarno sa Rog-om podržali mlade umetnike i aktiviste, koji su živeli i stvarali u ljubljanskom autonomnom centru Rog (napuštenoj fabrici bicikala u centru Ljubljane), a koje je autoritativna gradska vlast baš ovih dana na neverovatno brutalan način izbacila na ulicu.”

Prag, 2016

Otpor postojećem

Imajući u vidu zemlje regiona, Velikonja primećuje da su tu vodeće ideologije i političke prakse etnonacionalizam i neoliberalizam, i da se najveći broj poruka na zidovima upravo vrte oko tih pozicija. Takođe, ističe da je većina ipak antinacionalistička.

„Tu ima bezbroj primera: Od Vardara pa do Triglava, kao i onih koji samo produbljuju već vladajući kulturni autohtonizam, etnonacionalizam, patrijarhalizam, da ne kažem u nekim slučajevima, recimo oko izbeglica, i rasizam. Pa tako je i s kritikama neoliberalizma: nema konciznije kritike turbokapitalizma, njemu odgovarajuće i nažalost prevladavajuće trash kulture, višestranačke autokracije, ološa u vrhovima vlasti, nego baš u političkim grafitima”, zaključci su profesora nakon obimnih istraživanja za knjigu.

Beograd, 2020 / Foto: Ljiljana Radošević

„Primer političkih grafita vrlo je simptomatičan, možda me zato i toliko privlači”, kaže Velikonja, a na pitanje koji je najvažniji uvid nakon rada na knjizi, odgovara: „Širi zaključak koji proizlazi jeste da su nezadovoljstvo i otpor postojećem, a ujedno i gradnja alternativa – na bilo koji način, na bilo kom nivou, bilo kojim sredstvima – osnovno ljudsko i društveno stanje. Ako toga nema, nema ni ljudskosti ni društva. Primeri totalitarizma iz političke i verske prošlosti pokazuju na one suptilnije, koje preživljavamo danas, da ih možda nismo svesni. Neko anoniman sa sprejem u ruci očigledno jeste.”


Mitja Velikonja je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef je Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. U Biblioteci XX vek su, pored knjige Politički grafiti, objavljeni i prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija: Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture, koju je napisao zajedno s Vjekoslavom Pericom.

Autorka naslovne fotografije: Ljiljana Radošević

Najčitanije

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Francuskinje petkom više ne nose farmerke i žele da i vi činite isto: Razlog je više nego ubedljiv

Ukoliko na Instagramu pratite dosta Francuskinja, koje sa razlogom važe za ikone stila, verujemo da ste u poslednje vreme primetili…

Najnovije - Kultura

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su…

FAF na bis: Prilika da 3. decembra pogledate najgledanije filmove 28. FAF-a

28. Festival autorskog filma biće svečano zatvoren večeras, 2. decembra u 19 časova u mts Dvorani, kada će nakon dodele…

„Hari i Megan“: Slavni par otkriva sve u novoj dokumentarnoj seriji na Netfliksu

Princ Hari i Megan Markl konačno su dali priliku svojim obožavaocima da pogledaju prve snimke iz svoje dugoočekivane dokumentarne serije…

Brojke ne lažu, ovo je najpopularniji ples trenutka, a dolazi nam iz najgledanije serije na svetu

Nova serija na Netfliksu i odmah novi rekord. “Wednesday”, nova priča o gotik devojčici iz porodice Adams je za čas…

Kad realnost postane bolja od očekivanja: Kišobran slavi svoj 14. rođendan još jednim mini festivalom

U subotu 3. decembra u Dragstoru, odvija se još jedna epska žurka Kišobrana kolektiva. Svako ko malo bolje poznaje puls…

Kinoteka u decembru: Zafranović, Karpo Godina, Kokan Rakonjac

Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće programi posvećeni slavnim autorima sa ovih prostora – reditelju i scenaristi Lordanu Zafranoviću i reditelju…