Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Najlepše biblioteke u Srbiji

„Neprebrojivi su narativi sveta“, napisao je francuski filozof Rolan Bart u jednom od svojih eseja. Mnogi od njih nikada ne bi bili sačuvani da se ljudi, koji ne mogu bez priča, nisu potrudili da ih očuvaju u bibliotekama. Prve od njih nastale su veoma rano u istoriji čovečanstva.

Hramovi u gradu Nipuru, koji su postojali tokom drugog i trećeg milenijuma pre nove ere, imali su prostorije namenjene čuvanju više desetina hiljada glinenih pločica, ispisanih klinastim pismom. Kako je svest o vrednosti znanja rasla, tako su i građevine u kojima je ono pohranjivano postajale sve zahtevnije. Poznata Aleksandrijska biblioteka, na primer, koja je osnovana oko 295. godine pre nove, trebalo je da postane dom svim poznatim knjigama na svetu. Na ostvarenju tog cilja radilo se sve do 391. godine, kada su je hrišćani, zbog paganskog nasleđa, zapalili.

Mnogo vremena kasnije hrišćanstvo će odigrati veliku ulogu u očuvanju knjige. Počev od 12. veka, u okviru manastira, biblioteke su osnivane i u Srbiji, gde su postale značajna središta kulturnog života. Biblioteka je postojala i u Rasu, na dvoru Stefana Nemanje, a posebno se ističe biblioteka manastira Hilandara, naša najstarija crkvena biblioteka.

Detalj iz Biblioteke Narodne skupštine Republike Srbije / Foto: Ivan Šepić/Vreme

U naporima da se knjige očuvaju istakli su se i ugledni pojedinci. Kada je Dositej Obradović poklonio svoju privatnu kolekciju knjiga Velikoj školi 1898. godine, nastala je prva školska biblioteka u Srbiji. U to vreme je uveliko radila i Narodna biblioteka, osnovana šezdesetak godina ranije u Beogradu. Neposredno posle osnivanja njen fond je popunjavan poklonima, a u svojoj dugoj istoriji najviše je stradala za vreme Drugog svetskog rata, kada je bombardovana i razorena do temelja.

Uprkos dobrim i lošim iskustvima iz prošlosti, mnoge riznice knjige još uvek se mogu posetiti. U Srbiji danas postoji nekoliko hiljada biblioteka, povezanih u jedinstven informacioni sistem. Najlepše od njih očekuju vas u ostatku teksta.

Biblioteka Valjevske gimnazije

Tradicija je veoma važna u bibliotekarstvu. Što je neka biblioteka starija, to su veće šanse da će u svom fondu imati knjižni fond od neprocenjive vrednosti. S druge strane, za biblioteke poput školske biblioteke Valjevske gimnazije, koja se nalazi u zdanju iz 1906. godine, to obično znači da će prostor u nekom trenutku vapiti za renoviranjem.

Biblioteka Valjevske gimnazije ima 32 mesta u čitaonici

„Godinama je postojala potreba da se biblioteka uredi, a kada su se stekli materijalni uslovi, ideju i projekat u delo sprovela je naša nekadašnja učenica, danas arhitektkinja Marija Mitrović“, kaže prof. Slađana Marijanac, bibliotekarka Valjevske gimnazije.

Zahvaljujući pametno iskorišćenom prostoru, dobrom osvetljenju, ujednačenom nameštaju i odlično uklopljenoj spratnoj konstrukciji, biblioteka u kojoj Marijanac radi pretvorena je u modernu prostoriju, koja može da posluži i za realizaciju različitog kulturnog sadržaja. Prema idejnom projektu Biljane Radojičić, njena rekonstrukcija koštala je četiri miliona dinara, a radovi su završeni posle dva i po meseca 2017. godine. Za to vreme biblioteka je bila preseljena i nijednog dana nije prestajala sa radom.

Izdavačka kuća Eduka dodelila je prvu nagradu biblioteci Valjevske gimnazije za doprinos razvoju školskog bibliotekarstva 2018. godine

„Postoje planovi za proširenje kako škole, tako i same biblioteke. Pored osnovnog fonda od oko 20.000 monografskih jedinica, koji se svakodnevno uvećava, biblioteka raspolaže i posebnim fondom Stare i retke knjige Valjevske gimnazije i Fondom školskih izdanja, za koje je potreban dodatni prostor“, kaže prof. Marijanac.

Biblioteka Sveti Sava u Zemunu

Uprkos tome što se u knjigama može uživati preko svake mere, retko ih povezujemo sa hedonizmom, koji se pogrešno izjednačava sa noćnim provodom. Objekat u koji je smešteno Odeljenje Biblioteka Sveti Sava, Zemun i Surčin uspeo je, međutim, da pomiri knjigu i kafanu kao malo koji drugi.

Odeljenje Biblioteka Sveti Sava, Zemun i Surčin ima šest ogranaka u Zemunu i dva u Surčinu / Foto: Miomir Magdevski/wikimedia.org

„Zgrada u kojoj je od 1999. godine smeštena Biblioteka Sveti Sava podignuta je u drugoj polovini 19. veka i predstavlja primer malovaroške arhitekture, sa fasadom ukrašenom plastikom u klasicističkom stilu. Pre nego što je postala dom knjige, u njoj se nalazila kafana Crna mačka, nekada omiljena među zemunskim varošanima i čuvena po dobrom provodu i još boljim svirkama. O tome najbolje svedoče separei u čitaonici, danas omiljeno mesto za učenje mnogih korisnika Biblioteke“, kaže Nataša Knežević, načelnica Biblioteke Sveti Sava.

Knežević objašnjava da Biblioteka kojom rukovodi baštini tradiciju Slavenoserbske biblioteke zemunske, koja je osnovana 1825. godine. Biblioteka je od tada menjala ime, prekidala rad zbog ratnih i kriznih situacija, a od 1989. godine, poput drugih narodnih biblioteka Beograda, postala je deo jedinstvene organizacije Biblioteke grada Beograda.

Biblioteka Sveti Sava baštini tradiciju stare Slavenoserbske biblioteke zemunske, čiji je nominalni osnivač bio trgovac Mojsije M. Lazarević / Foto: Miomir Magdevski/wikimedia.org

„Iz kratkog pregleda dugog života Biblioteke vidi se da je ona delila sudbinu svojih sugrađana i sunarodnika, da je, zavisno od istorijskih okolnosti, imala svetle i mračne tenutke, ali da je uvek opstajala, na radost svih ljubitelja knjige. U prostorijama na njenom donjem nivou nekada su vežbali i članovi Kulturno-umetničkog društva Branko Radičević. Kao uspomena na to vreme očuvana su mnogobrojna ogledala, koja još uvek ukrašavaju Odeljenje za rad za odraslim korisnicima, kao i Odeljenje za rad sa decom. Prostor je ostao neizmenjen i autentičan“, kaže Knežević.

Biblioteka Nikola Pašić Ekonomskog instituta

Jedna od najlepših biblioteka u zemlji nalazi se na Ekonomskom institutu u Beogradu, a ime je dobila po srpskom, a kasnije i jugoslovenskom premijeru Nikoli Pašiću, koji je nekada koristio prostorije u kojim se ona danas nalazi.

Biblioteka Nikola Pašić ima oko 15.000 monografija i više od 8.000 domaćih i stranih časopisa

Od osnivanja 1947. godine, fond Biblioteke narastao je na oko 26.000 naslova. Osim profesionalne literature i izdanja koja su rezultat aktivnosti i istraživanja Ekonomskog instituta, Biblioteka poseduje značajan dokumentacioni fond i neka od veoma retkih izdanja s početka 20. veka.

„Publikacije u izdanju Ekonomskog instituta i sav raspoloživi bibliotečki fond dostupni su javnosti, a naročito naučnim i istraživačkim krugovima, menadžerima, stručnjacima i studentima“, kaže Mira Savičić, sekretar Ekonomskog instituta.

Tokom dugogodišnjeg rada, u Biblioteci Nikola Pašić prikupljena je neprocenjiva kolekcija knjiga, enciklopedija, statističkih izdanja i ostalih publikacija

Od 1995. godine Biblioteka Nikola Pašić je deo Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, a krasi je divni enterijer, urađen u drvetu, i prostor dovoljno velik da se u njega smesti sto sa 20 mesta. Njen originalni ambijent ostao je gotovo nenarušen. „Prostor Biblioteke renoviran je više puta, ali uvek sa namerom da se u što većoj meri zadrži autentičan enterijer iz vremena Pašića“, kaže Savičić.

Biblioteka Nikola Pašić koristi se i za održavanje skupova Ekonomskog instituta, Saveza ekonomista Srbije, Udruženja korporativnih direktora i Direkcije za imovinu Republike Srbije

Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis u Čačku

U zemljama koje su previše centralizovane manji gradovi imaju i manje sredstava za ulaganje u kulturu i obrazovanje, a samim tim i manje mogućnosti da privuku veći broj profesionalaca iz ovih oblasti. Rezultat je okruženje poput našeg, u kom je glavni grad centar kulturne moći. Ali, to uvreženo mišljenje o teško premostivim preprekama u lokalnim ustanovama ne može se primeniti kada je reč o Gradskoj biblioteci Vladislav Petković Dis u Čačku.

Biblioteka u Čačku je opremljena i galerijskim prostorom, kafe-klubom, poluotvorenim unutrašnjim dvorištem i velikom terasom

„Sa 3.500 metara kvadratnih ona je najveća javna biblioteka pod jednim krovom u zemlji i spada među najsavremenije ustanove kulture u Srbiji. Rad Biblioteke je organizovan u preko 12 odeljenja i službi, koje pokrivaju različite kategorije korisnika i usluga“, kaže dr Bogdan Trifunović, direktor Biblioteke.

Prostor koji dr Trifunović opisuje pripada zdanju u koje je knjižni fond preseljen 2019. godine. Posle dugotrajnog lobiranja, Biblioteka je tada konačno objedinjena u objektu nekadašnjeg Doma vojske, u čiju je adaptaciju Gradska uprava uložila oko tri miliona evra. Time je, objašnjava direktor, okončano više od sedam decenija premišljanja gde smestiti ustanovu koja je godišnje imala više od 70.000 poseta.

Za novi prostor Biblioteke u Čačku bili su zaduženi arhitekte Momir Radišić i Dušan Vulović

„Prostor je maksimalno iskorišćen da odgovara potrebama Biblioteke. Iako nismo mogli previše da utičemo na arhitekturu objekta i spoljni izgled, bibliotekari su imali presudan glas prilikom opremanja zgrade, izgleda i izbora boja nameštaja, koji je pre svega funkcionalan, ali i moderan. Čitaonice se nalaze na četiri različite lokacije u zgradi, što pomaže da organizujemo njihovo korišćenje i pod pritiskom epidemijskih mera, zbog kojih smo morali da redukujemo broj mesta za sedenje. Ovih dana to je naročito izraženo zbog velikog broja studenata koji koriste naš prostor“, kaže dr Trifunović.

Knjižni fond Gradske biblioteke u Čačku ima oko 250.000 publikacija, dok je još 2006, među prvima u Srbiji, u njoj započet rad na digitalizaciji građe. Ona svake godine organizuje i Disovo proleće, manifestaciju tokom koje se dodeljuje nagrada za životno delo savremenom jugoslovenskom, odnosno srpskom pesniku.

Gradska Biblioteka Čačak je čak i u vreme selidbe zauzela drugu poziciju po pretragama na Cobiss mreži, odmah iza Narodne Biblioteke Srbije

U drugoj polovini 2021. trebalo bi da počne sa radom i Odeljenje strane knjige, koje se obrađuje od kraja prošle godine, a razmišlja se i o izradi mobilne aplikacije, praktičnoj obuci u oblasti digitalizacije i mnogim drugim aktivnostima. „Svojom veličinom, izgledom, a najpre opremljenošću i uslovima za korisnike i zaposlene, Biblioteka u Čačku danas predstavlja određeni izuzetak u kulturi Srbije, ali nadamo se i putokaz razvoja ostalih ustanova kulture u našoj zemlji“, zaključuje dr Trifunović.

Biblioteka Astronomske opservatorije u Beogradu

Kada zahvaljujući srećnim okolnostima, ili pažljivom čuvanju, neka prostorija zadrži izvorno stanje decenijama, ona tada postaje nešto poput vremeplova. Biblioteka Astronomske opservatorije u Beogradu predstavlja jedno od takvih svedočanstava iz prošlosti.

Astronomska opservatorija je sagrađena 1932. godine, kada se zbog razvoja grada i svetlosnog zagađenja javila potreba da se ona preseli sa lokacije u blizini Karađorđevog parka na Laudanov šanac. Šanac je zahvaljujući tome uskoro postao poznat kao Zvezdara i na istom mestu, u istom zdanju, još uvek se nalazi najveća i najpotpunija naučno-stručna astronomska biblioteka u Srbiji.

Akademik Zoran Knežević i dr Gojko Đurašević, poslednji direktori Astronomske opservatorije, najzaslužniji su za očuvanje autentičnog izgleda biblioteke ovog objekta

„Arhitektura je delo Jana Dubovija, češkog arhitekte, koji je za svoju doktorsku disertaciju izabrao projekat Astronomske opservatorije. Zgrada je urađena u stilu moderne i predstavlja možda i najveću Dubovijevu zaostavštinu, a zanimljivo je da se biblioteka nimalo nije menjala od 1932. godine“, kaže dr Milan Stojanović, astronom i naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

Poput mnogih drugih, dr Stojanović takve okolnosti smatra dragocenim. Objašnjava da je veoma inspirativno kada saznate da su gotovo svi astronomi iz prošlosti, uključujući bivšeg direktora Opservatorije Milutina Milankovića, boravili u identičnom prostoru i sedeli za istim stolom, što je sada i novim generacijama na usluzi. Svest o tome doprinosi očuvanju autentičnosti nameštaja i instrumentarijuma Biblioteke.

U cilju očuvanja Biblioteke Astronomske opservatorije radi se na restauraciji knjiga, originalnih ormarića za kartice za evidenciju, kutija u kojima su čuvane knjige i drugih detalja

„U Biblioteci se pored literature nalazi i nekoliko analognih računskih mašina, koje su korišćene kada je Milutin Milanković radio na svojoj teoriji o ledenim dobima. Tu su i mnogi drugi eksponati, poput časovnika, kamera ili meteoroloških instrumenata. Sve je to pripremljeno za Muzej astronomije, za koji se nadamo da će biti otvoren za dve godine. On će obuhvatiti nekoliko prostorija u Opservatoriji, a Biblioteka će, pored Paviljona Velikog refraktora, odnosno paviljona u kom se nalazi najveći teleskop na Zvezdari, biti najvažnija od njih. Tada će biti otvorena za sve posetioce“, kaže dr Stojanović.

Prema podacima sa zvaničnog sajta, Biblioteka Astronomske opservatorije ima više od 5.000 knjiga i 100.000 periodičnih publikacija. Njen fond nastavlja da se obogaćuje, prevashodno knjigama poznatih izdavača i autora. „Knjige su još uvek nešto što ljudi najčešće uzimaju iz Biblioteke i što nam je mnogo lakše da čitamo iz ruke nego sa ekrana, dok se publikacije, poput stručnih članaka, uglavnom pronalaze u elektronskim bazama“, kaže dr Stojanović.

Biblioteka u Arheološkom parku Viminacijum

Arheološko nalazište Viminacijum, otkriveno u blizini Kostolca, ne predstavlja samo zadivljujuće ostatke nekadašnjeg rimskog grada. Ono je pretvoreno i u zavidno razvijen arheološki park i nezaobilaznu turističku destinaciju u Srbiji. U okviru njega nalazi se i važna biblioteka.

Biblioteku u Viminacijumu koriste naučnici sa projekta Viminacijum, kao i njihove kolege iz zemlje i inostranstva sa kojima se ostvaruje saradnja

„Biblioteka se nalazi u Domusu, naučnoistraživačkom centru koji je 2011. godine projektovan i izgrađen u formi rimske vile rustike. Koncept ovog objekta bio je presudan prilikom osmišljavanja Biblioteke, za šta smo bili zaduženi arhitektkinja dr Emilija Nikolić i ja“, kaže dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum.

Biblioteka u Viminacijumu urađena je od drveta, a na zidovima su portreti poznatih arheologa

Zbog svojih smeštajnih kapaciteta, Domus je pogodan za organizaciju naučnih konferencija, letnjih arheoloških škola i drugih aktivnosti, što se pokazalo veoma korisnim prilikom nabavljanja stručne literature. „Biblioteka predstavlja usko specijalizovanu naučnu biblioteku i poseduje knjige koje ne mogu da se pronađu čak ni u biblioteci Arheološkog instituta ili u biblioteci Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, jer su ih sa studijskih putovanja donosili saradnici“, objašnjava dr Korać. Biblioteka u Viminacijumu deo je Biblioteke Arheološkog instituta u Beogradu, koja postoji oko 70 godina.

Biblioteka Arheološkog instituta, kojoj pripada i Biblioteka u Viminacijumu, obogaćuje knjižni fond razmenom sa 364 naučne, muzejske i visokoškolske ustanove u zemlji i inostranstvu

Biblioteka Narodne skupštine Republike Srbije

Bavljenje politikom u Srbiji podrazumeva određeni broj privilegija, a među njima je i pravo na upotrebu prelepe Biblioteke Narodne skupštine Republike Srbije.

„Biblioteka Narodne skupštine je specijalizovana biblioteka zatvorenog tipa. Njen fond mogu da koriste narodni poslanici i zaposleni u Službi Narodne skupštine, a druga zainteresovana lica na zahtev koji odobrava Generalni sekretar Skupštine“, kaže Tanja Ostojić, načelnica Biblioteke.

Soba broj 17, u kojoj se Biblioteka nalazi, namenski je projektovana 1901. godine, u vreme kada je planirana izgradnja Doma Narodne Skupštine. Njen enterijer urađen je u hrastovom duborezu, za koji se pobrinuo poznati beogradski stolar Dragoje Barac. Autentične komade nameštaja radilo je više proizvođača, među kojima se posebno izdvaja Stolarija Progres iz Beograda. Poput nameštaja, za Biblioteku su posebno projektovana i rasvetna tela, urađena od bronze i mesinga. Ona su modelovana u Zagrebu, prema zamislima arhitekte Nikolaja Krasnova.

U Biblioteci Narodne skupštine čuvaju se i stenografske beleške sa Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a

Fond ove Biblioteke sadrži oko 60.000 knjiga i periodičnih publikacija. Formiran je od skupštinske biblioteke Kraljevine Jugoslavije, tako da se u okviru njega čuvaju mnoga svedočanstva od velike vrednosti, poput Sretenjskog ustava iz 1835. godine.

„Biblioteka Narodne skupštine ima brojčano skroman fond publikacija budući da na raspolaganju nema značajan magacinski prostor“, kaže načelnica Ostojić, ali ističe da će ona nastaviti dalje da se razvija, kao i da je ostvarena saradnja sa bibliotekama drugih nacionalnih parlamenata i međunarodnih organizacija.