Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Najnovija berba „Dilana Doga“: Uspon Tajrona Karpentera

AUTOR: Đorđe Bajić 16 May, 2021
Najnovija berba „Dilana Doga“: Uspon Tajrona Karpentera

Tokom proteklih šest meseci, od decembra 2020. do maja 2021, Veseli četvrtak je u svom uobičajenom ritmu objavio šest epizoda regularne serije Dilana Doga. Kao i obično, bilo je tu uspona i padova, pogodaka i promašaja, ali i nagoveštaja da ovaj dugovečni strip-serijal još uvek ima šta da ponudi.

Za početak: Neljudsko, 168. epizoda u numeraciji Veselog četvrtka (377. po italijanskoj). Problem sa ovom epizodom je što odlično počne, a onda oko pedesete strane radnja krene da se ubrzava sve do prilično nezadovoljavajućeg kraja. A bilo je toliko dobrih elemenata koji su mogli biti razrađeni u ovoj urbanoj vampirskoj priči. Prvo: odnos Dilana Doga i pozornice Trejsi Šreder. Dilan je konačno dobio zanimljivu verenicu, a onda je to odbačeno bez odgovarajuće razrade kako bi se epizoda završila u okviru zadate 94 table. Svašta je tu scenaristički moglo da se uradi, ili da se bar ostavi za neku od sledećih epizoda.

U Neljudskom se pojavljuje i Ela Rozental, jedna od junakinja epizode Doktor Teror (1993), odvažna mlada žena koja progoni naciste, ali njeno ponovno gostovanje u serijalu posle gotovo četvrt veka je svedeno gotovo na kameo. Narativni luk o nacističkim vampirma će se nastaviti, to je već najavljeno u uvodniku, pa je tim pre bilo bolje da je priča Neljudskog raspoređena u dve epizode i da je uvođenje novih negativaca razrađeno kako treba. Kamanjijev crtež je podnošljiv, mada daleko od izuzetnog. Scenarista Marcano je definitivno imao i bolje epizode, ova ostavlja utisak zbrzanosti i nedovoljne osmišljenosti.

Spavati, možda i sanjati, Dilan Dog #169 (#378), napisao je Điđi Simeoni, a nacrtao ga Đovani Fregijeri. Naslovnica Điđija Kavenaga otkriva zaplet: tužni duh devojčice traži utehu, a Dilan je tu da pronađe gde je (i zašto) njeno malo telo zakopano. Solidna epizoda je u pitanju, pre svega zbog Fregijerovog crteža (čovek i posle svih ovih godina rada na serijalu eksperimentiše i menja se, što je zaista za divljenje) i nekih Simeonijevih pripovedačkih ukrasa (pas je, na primer, odličan detalj).

Opet, sve je ovde veoma očekivano i u suštini bez napetosti jer istinske opasnosti (više) nema – Dilan se u ovoj priči pojavljuje samo samo da isključi svetlo. Dve zanimljivosti: mala Nina je nacrtana po uzoru na Njut iz Osmog putnika 2 + posle duže pauze, u ovoj epizodi se pominje Blokov pokojni sin.

Mesec dana nakon Spavati, možda i sanjati, na kioske je stigao i Tango izgubljenih duša (Dilan Dog #170/379), sasvim pristojna epizoda koja se, iako samostalna, delimično naslanja na prethodni broj. U pitanju je još jedna priča sa duhovima, ovoga puta sa Dilanovom proverenom saradnicom Marijom Trelkovski u značajnijoj ulozi.

Stara dama ovde ima više prostora nego obično i to je lepo, dopadaju mi se te intervencije, potrebne su serijalu. Priča je rutinska, ali sasvim lepo vrši radnju, dok je Brindizijev crtež izuzetan. Brzo ću zaboraviti ovu avanturu, s tim da mi je ples prijao dok je trajao.

Niko nije nevin (Dilan Dog #171/380) je zaista izuzetna epizoda. U njoj je dato ono čemu serijal i treba da teži: razbiti kalup, staviti čitaoca pred izazov, proširiti i utvrditi univerzum. Ovo je u mnogo čemu Karpenterova epizoda i ovaj lik (konačno!) dobija obrise trodimenzionalnosti. I zaista… zanimljiv je inspektor Tajron Karpenter. Veoma zanimljiv. Njegov lik ima više potencijala nego što se na prvi pogled činili, a u Niko nije nevin su se dogodila neka zaista ozbiljna pomeranja: pre svega u trouglu Dilan-Ranija-Tajron. Uz to, ispotavilo se da je Karpenter oženjen dvojnicom pevačice Šade (Italijani zaista vole te popkulturne omaže) sa kojom ima dve prekrasne curice…

Treba naglasiti da je ova epizoda po žanru u kriminalstičkim vodama, bez ikakvog uplitanja natprirodnog… To mi se dopalo, iako nije kanon. Zamerke? Ima ih. Što se crteža tiče, u redu je, ali nisam lud za Saudelijevim stilom. Čini se da je kraj epizode Niko nije nevin zbrzaniji nego što bi to bilo poželjno, Barbato je morala da pristane na neke scenarističke kompromise koji su neizbežni u serijalu poput ovog. U celini gledano: Dilan u naponu!

Tripofobija (Dilan Dog #172/381) je jedna od onih epizoda koje niko neće pominjati čim izađe sledeća sveska. Može da se pročita, ne boli, ali je skroz nezapamtljiva. Možda će privući poklonike Lavkrafta, pošto ovde postoji neskrivena spona sa njegovim pričama. Devojka meseca je lepa i prazna, zaplet mlak, razrešenje očekivano. Za Dilan Dog #172 scenario je napisao Đovani Eker, a crtež udruženo potpisuju Paolo Armitano i Davide Furno. Solidna Boneli konfekcija, ne i više od toga.

Slično se može reći i za aktuelnu epizodu Kasapin i ruža (Dilan Dog #173/382) koja je od pre par dana u prodaji u striparnicama i trafikama širom Srbije. Veteran Paskvale Ruju je napisao priču kojoj ne manjka krvoprolića i dinamike, ali koja je, u svojoj suštini, predvidljiva i tek na mahove istinski uzbudljiva. Šerlok Blok i Dilan Dog ponovo udružuju snage da reše jedan stari slučaj serijskih ubistava mladih žena, a čitav zaplet se vrti oko Emili Rej, uspešne spisateljice trilera koja nakon saobraćajne nesreće u kojoj je izgubila oca biva uvučena u slučaj Tatice Koljača, ubice koji tela žrtava koristi kao đubrivo u svom ružičnjaku. Fabricio Des Dorides zna kako da valjano prikaže pokolj, to mu se mora priznati, pa Kasapin i ruža ima sve elemente potrebne za jednokratni slešer užitak.

Gde dalje? Narednu, junsku epizodu Duboko crnilo napisao je legendarni italijanski sineasta Dario Arđento i nacrtao sjajni Korado Roi, nakon čega sledi Mašina koja nije želela da umre Simeonija i Gerasija. Od avgusta pa nadalje nas čeka ciklus Meteor koji se sastoji od 15 epizoda i koji predstavlja Rekionijev uvod u veliko preoblikovanje serijala koje je u Italiji počelo broja 401. Do sledećeg čitanja!

Fotografije: Veseli četvrtak