Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Nove knjige u izdanju Filmskog centra Srbije – Šijan, Kronja, Fafulić Milosavljević, Zlatić

AUTOR: CityMagazine 29 Dec, 2020
Nove knjige u izdanju Filmskog centra Srbije – Šijan, Kronja, Fafulić Milosavljević, Zlatić

Sva je prilika da nam uskoro sleduju novi karantini, u ovom ili onom vidu, manje ili više strogi. I dok vreme prekraćujete uz filmove i serije, imajte u vidu i ovdašnje pregaoce. Imajte u vidu da i ovde ima i zaslužnih i zanimljivih postignuća, a setite se i da profesionalne kinematografije praktično da ni nema bez filmologije koja nastaje, evoluira, menja se i dela u kontinuitetu. Kad smo već kod toga, pažnji vam preporučujemo četiri sveža izdanja iz domena filmologije (ali i na teme filmofilije koja je u korenu svega, i filmologije i konkretnog filmskog stvaralaštva); sva ta četiri izdanja samo tokom ove turobne jeseni objavio je Filmski centar Srbije (FCS).

Slobodan Šijan Pisci u bioskopu: književna istorija naših filmskih doživljaja

U pitanju je prilično nesvakidašnji pristup; Slobodan Šijan je ovde sačinio antologiju odlomaka iz literarnih dela pisaca i šire shvaćenih autora iz raznih epoha i raznorodnih poetika, pristupa, fascinacija, a koji se događaju ili evidentnu vezu imaju s bioskopima, koji se već sada čine kao deo nepovratno srećnije i spokojnije prošlosti, a koji su, pritom, bili i ostali najprikladnija mera za gledanje i uživanje u ogromnoj većini filmova, bili oni shvaćeni kao samosvojna i osobena umetnička dela ili uvek dobrodošla zabava s tim najprijemčivijim od svih vidova popularne kulture i minulih dana i današnjice. Šijan je u izjavi upravo za portal Filmskog centra Srbije istakao da je uvek imao i negovao uverenje da je doživljaj filma jednako vredan kao neki doživljaj iz stvarnog života i da zavređuje da se o njemu piše kao o sastavnom delu životnog iskustva, i to je staza kojom se kretao u potrazi za tekstovima ili segmentima tekstova baš tog tona i profila u našoj književnosti, da bi se ubrzo ispostavilo da ih ima poprilično a da su mnogi i znakoviti i literarno uspeli i referentni.

U Piscima u bioskopu… tako srećemo filmofilmske ili slične odlomke iz proze mnogih znamenitih perâ ili pregalaca na uvek skliskom polju kulture; tu su Laza Kostić, Svetislav Vinaver, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Judita Šalgo, Dubravka Ugrešić, Svetislav Basara, Vule Žurić, Boško Tokin, Milovan Đilas, Vladimir Dedijer, Aleksandar Petrović, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Radivoje Lola Đukić, Srđan Karanović, Rajko Grlić, Bogdan Tirnanić, Dinko Tucaković…

Odlomak: „Ako budete čitali ovu antologiju redom, onako kako su tekstovi poređani, od prvog prema poslednjem, dobićete najbolju predstavu o onome što sam želeo njome da postignem, a to je: da pokažem sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi…” (Slobodan Šijan, iz uvodne reči).

Ivana Kronja Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet // Evropa – SAD – Srbija

Već sam po sebi, ovaj poduži naslov s podnaslovom pride u dovoljnoj meri otkriva samu srž ove studije; u njoj autorka Ivana Kronja nastoji da što preciznije i što detaljnije (uz pregršt referenci, analogija, detalja, smernica… odredi i uspostavi koordinatni sistem u kome je stasavao i nekako gerilski istrajno i borbeno opstajao ponajpre ovdašnji eksperimentalni i avangardni film, neretko, naravno, usled svoje osobenosti, nevidljiv ili nedovoljno vidljiv za šire i brojnije gledateljstvo.

U tom smislu, među koricama ove studije Ivane Kronje očekuju vas i kulturološke i filmološke analize istorije srpskog eksperimentalnog filma i njegovih konkretnih „plodova”. Osim toga, Kronja se u ovoj opsežnoj studiji, nastaloj kao posledica impulsa ljubavi prema filmovima znamenite Maje Deren (Eleonore Derenovske), bavila i estetikom kvir (queer) filma i kritikom okultizma na filmu, što je doprinelo aktuelnosti ove njene studije koja time u neku ruku i u izvesnoj meri zalazi i na teren filozofije, sociologije i antropologije, postajući tako i validan doprinos izučavanju fenomena drugosti, naravno, na uzorku andergraund i eksprementalnog filma, sa sve tom komplementarnom podvojenošću, a čime se, između ostalog, ova knjiga detaljno bavi. 

Odlomak: „Istorija avangardnog filma jeste istorija njegove estetike, njegovih formalno-izražajnih postupaka i strategija i njihove teorijske razrade, i to unutar svih pojedinačnih dela koja spadaju u njegov korpus. Avangardni film grana se u niz pravaca i modernističkih ’izama’. Pri tome svako pojedino delo iz korpusa kanonske avangarde, od prvog talasa avangarde između dva svetska rata do savremenog eksperimentalnog filma, primenjuje montažne i druge formalne prakse i teorijska načela sopstvenog pravca ili podvrste na neponovljiv, osobit način.”

Marina Fafulić Milosavljević 50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969–2019.

Nešto posve drugačije donosi ova studija Marine Fafulić Milosavljević, a što je očito već u samom naslovu; autorka ovde za žižu i analizu bira fenomen domaćeg filmskog hita koji je na stranicama ove njene studije pojašnjen prevashodno s aspekta teorije, praćenim brojnim definicijama i podrobnim podsećanjem na rađanje i višedecenijsko preoblikovanje narečenog fenomena, naravno, ne gubeći iz vida krajnje specifičan društveno-ideološko-kulturološki kontekst, ali i prikazivačko-distributivne mogućnosti i uslovnosti ovih prostora (studija seže sve do „prevratničke” 1969. godine, a pokriva i neposrednu prošlost). U ovoj knjizi naći ćete i prikaz hronologije razvoja filmske produkcije koja je na mahove znala da poprimi i odlike filmske industrije u opšteprihvaćenom i univerzalno prepoznatljivom shvatanju tog pojma, a da pritom ova knjiga ne upada u zamku neopreznog i neodmerenog gomilanja podataka, cifara, činjenica, koje, i mimo akademskih studija, a ovo je nesporno jedna od njih i takvih, umeju da postanu i ostanu same sebi svrha.

Posebno zanimljivim može se učiniti deo koji se tiče devedesetih godina prošlog veka kada je, ne samo usled nepostojeće konkurencije u vidu inostranih superhitova, srpski film dominirao, iz slučaja u slučaj prebacujući tu sada već mitsku i retko dostižnu cifru od sto hiljada i više prodatih bioskopskih ulaznica, a nakon čega je usledilo ovovekovno grubo buđenje u okviru kog je srpski film izgubio trku s internetom, piraterijom, promenjenim gledalačkim navikama i ukusima većeg dela gledateljstva i u našoj zemlji, izgubivši i deo nekadašnjeg sopstvenog kulturnog značaja i referentnosti.

Odlomak:50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografji je knjiga koja više evocira nego što glorifikuje, ali, u svakom slučaju, knjiga sa stavom. U njoj se ne markira potreba za novim premeravanjima vrednosnih sklopova jugo i srpskog flma. U njenom tekstualnom prostoru nalaze mesto i visoko rangirani umetnici ali i prezreni populisti, i blagajne bioskopa ukazuju nam se ne kao nešto preteće i devalvirajuće, no upućuju na jedno vreme kad je u događanjima oko filma bioskop bio mera svih stvari.”

Grupa autora (priređivač Bogdan Zlatić) Pčelinjak u osinjem gnezdu

Zenica, Te noći, Čudna devojka, Gorki deo reke, Kako su se voleli Romeo i Julija, Uzrok smrt ne pominjati… – pravo je čudo kako veliki srpski reditelj osobenog pristupa i poetike, uz to i autor tog izvrsnog niza rado gledanih filmova tokom svih ovih godina i decenije, i ranije nije dobio knjigu o svom stvaralaštvu. Srećom, barem je ta nepravda ispravljena, pa ovo monografsko izdanje može da bude iznimno nadahnjujući i podatan impuls za ponovni susret sa Živanovićevim stvaralaštvom, baš kao što i pruža povod za podrobniju revalorizaciju dometa pojedinačnih stavki unutar njegovog respektabilnog opusa.

Ova monografija, koju je priredio Bogdan Zlatić, sadrži uvodni tekst o životu i filmskom delu Jovana Živanovića, opsežan retrospektivni intervju s autorom koji osvetljava okolnosti iz života i rada, studijske analize njegovih filmova koje su napisali eminentni filmski kritičari, te kompletnu filmografiju realizovanih i nerealizovanih projekata i selektivnu bibliografiju njegovih objavljenih tekstova i napisa o njemu. Uz sve to, knjiga je ilustrovana reprezentativnim izborom porodičnih, ličnih i zvaničnih fotografija i dokumenata. U svojstvu autora eseja u Pčelinjaku u osinjem gnezdu zastupljeni su: Dinko Tucaković, Miroljub Stojanović, Dimitrije Vojnov, Maja Uzelac, Bogdan Zlatić, Saša Markuš, Dragan Jeličić, Nebojša Pajkić.

Odlomak: „U filmu Čudna devojka tenzije koje postoje između glavnih junaka dovedene su do krajnosti. U prethodnim Živanovićevim filmovima junaci se probijaju kroz sukobe ’starog i novog’ uspevajući da izmire svet svojih intimnih preokupacija s ritualima moderniteta i time očuvaju dostojanstvo. Međutim, Čudna devojka najavljuje preokret. Minja se, kao čudna devojka, primakla samoj ivici beznađa – u modi je bilo priznavanje poraza humaniteta – i time je, više nego bilo koji prethodni ženski lik Živanovićevih filmova, do te mere uzdrmala svog budućeg muža Nenada da je u jednom trenutku on poklekao i pobegao od stvarnosti.” (Bogdan Zlatić)

Najčitanije

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Jedina slika koja treba da obiđe svet posle subotnjeg prajda, a nije golišavi lik pored crkve

Još jedan prajd je došao i prošao. Puno je izrečenih stvari, puno nezadovoljstva, kontraverzi ali i lepih sećanja i trenutaka…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Ovaj napitak smanjuje anksioznost za samo nedelju dana

Svi znamo da je magnezijum veoma bitan za zdravlje i da ga treba unositi redovno bilo kroz hranu, bilo putem…

Najnovije - Kultura

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…

Četrdeset godina jednog od najgledanijih domaćih filmova, koje mnogi potajno vole, a plaše se da priznaju

Voleli vi ovaj film ili ne, smatrali da je prost, jeftin i laka zabava, 40 godina kasnije postao je deo…

Nova decenija TAKT Festa

Nakon uspešne prošle godine, TAKT Fest se i ove godine održava u Novom Sadu od 23. do 25. septembra. Ovogodišnja…

Fedis je objavio nominacije za najbolje iz prethodne televizijske sezone

Serije “Kljun” i “Vreme zla” u produkciji “United media” dobile su čak jedanaest nominacija za “Zlatnu antenu” u 12 kategorija…

Preminula je poznata britanska književnica Hilari Mantel, autorka bestselera „Vučje leglo“

Hilari Mantel, britanska književnica najpoznatija po svojim istorijskim romanima, preminula je 22. septembra u 71. godini, prenosi Gardijan. Osim istorijskih…