Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Šta nam poručuju „Politički grafiti”?

Krajem januara je u prostoru muzeja Jugoslavije predstavljena knjiga Politički grafiti, u izdanju Biblioteke XX vek, čije su teme grafiti i street art, s fokusom na postsocijalističke političke grafite na Balkanu i u centralnoj Evropi.

Autor Mitja Velikonja u ovoj knjizi postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grafitologije. Studije slučajeva posvećene su grafitima s nacionalističkim i ekstremno desničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji, planina Triglav i migranti.

Kakofonija glasova

Prezasićeni vizuelnim nadražajima – od bilbordâ, saobraćajnih znakova, reklama u liftovima do „pop-up” prozora koji iskaču pri otvaranju veb-stranica, lajkujemo, analiziramo i komentarišemo sadržaje na virtuelnim zidovima. Da li u toj kakafoniji informacija i slika imamo vremena da obratimo pažnju na zidove pored kojih prolazimo i poruke ispisane na njima? Razgovarali smo s profesorom Velikonjom o tome šta nam poručuju politički grafiti.

Profesor Velikonja je već u osnovnoj školi sa zanimanjem čitao razne natpise na školskim klupama. Kasnije, za vreme prvih nemira na Kosovu u ranim osamdesetim, seća se da su policajci jurili klince, koji su ispisivali PUNK, jer su oni to razumeli kao podršku albanskim separatistima – Pomoć Ustanku Na Kosovu (iako je to bilo u Sloveniji). A još komičnija anegdota je da su i ime benda AC/DC (baš tada je umro njihov kultni pevač Bon Skot) na italijanskom, u malom gradu pored italijanske granice, dešifrovali kao „Ancora Cosovo Dopo Cosovo” – Još o Kosovu posle Kosova (pošto su ugušene demonstracije). „To je bio potpuni apsurd, jer su grafiti bili na italijanskom, a i na italijanskom se Kosovo piše sa K. Tada me je taj neshvatljivo konspirativni um predstavnika vlasti fascinirao više od samih natpisa. Ti nadrealni primeri otkrivaju srž političkih grafita: njihova percepcija je validna koliko i njihova produkcija, i one se retko podudaraju. Svako može na zidu napisati šta želi, i svako to može razumeti na svoj način”, kaže o počecima svog interesovanja za političke grafite profesor Velikonja.

Grafit u Ljubljani, 2011 / Foto: Mitja Velikonja

Paralelni tok političkih stavova

Zidovi izgleda trpe sve vrste poruka i na neki način predstavljaju dokument vremena u kome živimo, ali na koji način možemo pratiti tok istorije jednog naroda posmatranjem zidova? Kako Velikonja smatra, politički grafiti su uvek bili paralelni tok političkih stavova, a oni supkulturni paralelni tok estetike. Nastaju baš zato jer je neko nezadovoljan političkom (ili estetskom) situacijom u nekom društvu, gradu, na „svojoj” ulici ili susednom zidu. Osnovno komunikološko dejstvo jeste da za razumevanje situacije u nekom društvu moramo poznavati i zvanične, dozvoljene, a i nezvanične, nedozvoljene glasove. Grafiti su s jedne strane antagonistički (uvek protiv!), a s druge strane komplementarni (kao obavezni dodatak, pratilac) s dominantnim diskursima – zaključuje profesor.

Grafit je sredstvo komunikacije, ali nas niko nije učio kako da ih razumemo i tumačimo. Profesor Velikonja smatra da je važno podstaći ljude da dignu ili okrenu pogled od uobičajenih medija vizuelne kulture – štampe, knjiga, izložbi, elektronskih medija, digitalnih reklama na zidovima.

Šablon, Ljubljana, 2016 / Foto: Mitlja Velikonja

„Tamo se reflektuje sve šta se u nekom trenutku dešava u nekoj sredini, to je kratak, efikasan, jasan ulični odgovor na svet oko nas. Naučili smo da čitamo, gledamo, razumemo sve ono spomenuto – sada bi bio napokon red da se s istom ozbiljnošću posmatraju grafiti i street art”, kaže on.

Grafitologija

Knjiga Politički grafiti može poslužiti kao udžbenik, a uvodi i termin  „grafitologija”, što predstavlja interdisciplinarni pristup istraživanju ilegalne 2D (grafiti) ili 3D (street art, znaci, nalepnica, šablona, plakata, raznih instalacija, murala…) javne vizuelne intervencije u urbanim pejzažima. Mitja Velikonja je u prvom delu knjige posvetio prva tri poglavlja terminologiji, teoriji i metodologiji. Na osnovu toga je napravio i dodao još osam studija primera iz regiona, u odnosu na slične pojave u drugim delovima Evrope i sveta.

Na pitanje da li su grafiti i ulična umetnost najslobodniji vidovi građanskog izražavanja i osvajanja lične i građanske slobode ujedno i jednako moćni i u rukama vlasti, odgovor profesora je potvrdan.

„Povezuje ih osnovna karakteristika grafita – neslaganje s postojećim. Za neke je ovaj svet premalo slobodan, traže emancipaciju – a za druge, na tim istim zidovima, previše slobodan, traže represiju. Ali baš politički grafiti oslikavaju taj bazični paradoks savremenog društva, o kome pišu, recimo, Žil Delez i Feliks Gatari, a to je razapetost između šizofrenije i paranoje, otvaranja i zatvaranja, pluralizma i homogenizacije, otvorenog dlana ili čelične pesnice. Tako da u stvari nema nekog dominantnog glasa u njima: to zavisi od trenutne političke situacije u nekoj sredini, lokalnoj ili globalnoj. Oni odmah reaguju na nepravde”, smatra Velikonja i kao primer navodi svež grafit iz Beograda.

„Beogradski antifašisti su velikim grafitom Solidarno sa Rog-om podržali mlade umetnike i aktiviste, koji su živeli i stvarali u ljubljanskom autonomnom centru Rog (napuštenoj fabrici bicikala u centru Ljubljane), a koje je autoritativna gradska vlast baš ovih dana na neverovatno brutalan način izbacila na ulicu.”

Prag, 2016

Otpor postojećem

Imajući u vidu zemlje regiona, Velikonja primećuje da su tu vodeće ideologije i političke prakse etnonacionalizam i neoliberalizam, i da se najveći broj poruka na zidovima upravo vrte oko tih pozicija. Takođe, ističe da je većina ipak antinacionalistička.

„Tu ima bezbroj primera: Od Vardara pa do Triglava, kao i onih koji samo produbljuju već vladajući kulturni autohtonizam, etnonacionalizam, patrijarhalizam, da ne kažem u nekim slučajevima, recimo oko izbeglica, i rasizam. Pa tako je i s kritikama neoliberalizma: nema konciznije kritike turbokapitalizma, njemu odgovarajuće i nažalost prevladavajuće trash kulture, višestranačke autokracije, ološa u vrhovima vlasti, nego baš u političkim grafitima”, zaključci su profesora nakon obimnih istraživanja za knjigu.

Beograd, 2020 / Foto: Ljiljana Radošević

„Primer političkih grafita vrlo je simptomatičan, možda me zato i toliko privlači”, kaže Velikonja, a na pitanje koji je najvažniji uvid nakon rada na knjizi, odgovara: „Širi zaključak koji proizlazi jeste da su nezadovoljstvo i otpor postojećem, a ujedno i gradnja alternativa – na bilo koji način, na bilo kom nivou, bilo kojim sredstvima – osnovno ljudsko i društveno stanje. Ako toga nema, nema ni ljudskosti ni društva. Primeri totalitarizma iz političke i verske prošlosti pokazuju na one suptilnije, koje preživljavamo danas, da ih možda nismo svesni. Neko anoniman sa sprejem u ruci očigledno jeste.”


Mitja Velikonja je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef je Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. U Biblioteci XX vek su, pored knjige Politički grafiti, objavljeni i prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija: Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture, koju je napisao zajedno s Vjekoslavom Pericom.

Autorka naslovne fotografije: Ljiljana Radošević

Najčitanije

Japanska banana dijeta je najpopularnija na svetu: Obećava gubitak 7 kilograma u samo 5 dana

Da li se zanimate mišlju da izgubite koji kilogram? Ako je odgovor potvrdan, verovatno razmišljate i strepite od dana koji…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Najnovije - Kultura

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Pripadnici generacije Z više vole da gledaju serije o stvarnim problemima nego o bogatim ljudima, pokazalo istraživanje

U moru novih serija teško je pretpostaviti ko šta najviše voli da gleda, a naročito jedna čitava generacija, ali jedno…

Višestruko nagrađivana predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u Srpskom narodnom pozorištu

U ponedeljak, 3. oktobra, u 19:30 na sceni ,,Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta biće izvedeno nagrađivano dramsko delo Tijane Grumić…

Otkriveno kada stiže peta sezona serije „Krunaˮ

Peta sezona serije „Krunaˮ stiže 9. novembra, objavljeno je na zvaničnoj stranici serije. Veruje se da će ovo ujedno biti…

60 godina Džejmsa Bonda na velikom platnu

Voleli ga ili mrzeli, čini se da je Džejms Bond neuništiv i da će ova franšiza još dugo vremena biti…

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…