Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Zimska čitaonica: Skrobonja, Nešić, Sikimić, Stojiljković, Majić i Vujinović

AUTOR: Đorđe Bajić 22 Dec, 2020
Zimska čitaonica: Skrobonja, Nešić, Sikimić, Stojiljković, Majić i Vujinović

Već smo dobro „zagrizli“ decembar – kraj ove nespokojne 2020. se konačno nazire. U nadi da će dogodine sve krenuti nabolje, jedino što nam preostaje jeste da se pritajimo, sklonimo u toplu sobu i da, dok se na nahtkasni hladi čaj od jabuke i cimeta, počnemo da čitamo neki dobar roman. U tekstu koji sledi izdvojio sam pet novijih srpskih romana za koje smatram da vam mogu biti zanimljivi. Svaki naslov je ujedno i preporuka, u zavisnosti od toga šta vam se trenutno čita: izbor je raznovrstan, svako od vas će, u to sam posve siguran, pronaći knjigu po svom ukusu. Pa, da krenemo… Dok se čaj ne ohladi…

Foto: Laguna

Počinjemo od najsvežijeg izdanja, upravo pristiglog u knjižare. U pitanju je Firentinski dublet: Sfumato (Laguna, 2020), knjiga koju su „u četiri ruke“ napisali Goran Skrobonja i Ivan Nešić. Nešić i Skrobonja su već dugo planirali saradnju i poigravali se idejom da u istom romanu spoje srpskog pisca Milovana Glišića i engleskog serijskog ubicu Džeka Trboseka. Šta su naumili – to su i ostvarili. Radnja njihovog prvog zajedničkog romana smeštena je u 1889. godinu, u Beograd i London, a njegovim stranicama „šetaju“ poznate istorijske ličnosti tog vremena. Pored već pomentuog Glišića, koji je odabran da bude glavni junak ove priče, tu su i Brem Stoker, kralj Milan I Obrenović, Tasa Milenković, Čedomilj Mijatović… U pitanju je svojevrsna „tajna istorija“ koja veoma slobodno interpretira i kombinuje istorijske fakte sa fantazijom, a u čemu i leži jedna od draži ovog dela. Sfumato je prvi deo dvodelne sage Firentinski dublet (dublet, dva pisca, dve knjige: sve u paru) čiji će nastavak (i završnica) izaći u prvom kvartalu 2021. godine. Prva knjiga donosi prepoznatljiv stil i efektnu i intrigantnu „kostimiranu“ misteriju sa jakim primesama trilera, horora i fantastike. Imao sam priliku da roman čitam u rukopisu i ovom prilikom potvrđujem tvrdnju koju je Vasa Pavković izneo u blurbu: u pitanju je „Knjiga koja se ne ispušta iz ruku.“

Foto: Lom

Draško Sikimić nas već petu godinu zaredom obraduje po jednom svojom novom knjigom. Prvo je, godinu za godinom, objavio tri zbirke pesama, a onda i hvaljeni roman Čvor na omči (2019) koji se našao u užem izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu. Njegov novi roman Katarina (Lom, 2020) je lirski intonirano delo smešteno u realne okolnosti i okvire današnjice, ispripovedano toplo i emotivno, sa dosta nenametljivog humora. U fokusu Katarine je ljubavni odnos pisca Danila Kovača i slikarke Katarine Groševski, upotpunjen sa više bočnih narativnih niti koje obuhvataju žitelje hercegovačkog mesta Ljubinje u kome Danilo živi (baš kao i sam Draško Sikimić), a pre svega Danilovog prijatelja Kapetana čijom smrću roman i počinje. Malo Beograda, malo Novog Sada, nešto Izraela; sve sa odjecima pandemije i aktuelne društveno-političke situacije u regionu i svetu. Katarina je savremena onoliko koliko književnost može da ide u korak sa stvarnošću: radnja romana se završava 23. oktobra 2020. godine, a neposredno pre toga se pominje pad Mila Đukanovića sa vlasti. U slučaju romana Katarina, realnost gotovo da nije prestigla književnost, pa aktuelnijeg naslova u ponudi od ovog nema.

Foto: Laguna

Dukat za Lađara (Laguna, 2020) Dejana Stojiljkovića nadovezuje se na njegove rado čitane romane Duge noći i crne zastave i Olujni bedem, te predstavlja svojevrsni narativni „most“ između ovih dela i romana Učitelj mačevanja, sledećeg naslova u planiranom petoknjižju. Ako sudimo po obimu, Dukat definitivno nema epski zamah prethodnika, kamerniji je i svedeniji, a radnja se može (što će obradovati neinicirane) pratiti i bez predznanja. Stojiljković svog junaka Ivana Kosančića ovde suočava sa novim izazovom, znatno drugačijim u odnosu na one koji su mu prethodili. Naime, crvenokosa Đurđija, lepa seoska devojka prema kojoj vojvoda gaji posebnu naklonost, diže ruku na sebe šokirajući sve koji su je poznavali. Ali, Đurđijina smrt nije kraj, već početak, i to početak nečeg veoma zlog i zastrašujućeg. Kada se vojvodin posed nađe na udaru vampira, Kosančić shvata da će morati da što pre otkrije razlog Đurđijinog samoubistva kako bi spasao svoj narod i sebe. Dukat za lađara je ispripovedan u dahu, brzo se čita i u neku ruku predstavlja Stojiljkovićev dijalog sa kultnim filmom Đorđa Kadijevića Leptirica (1973), to jest sa pripovetkom Milovana Glišića (da, još jednom – Glišić!) Posle devedeset godina (1880) na kojoj je Leptrica zasnovana. Dukat za lađara je za manje od šest meseci prodat u impresivnih 10.000 primeraka, a Laguna je 10. decembra objavila i Stojiljkovićevu zbirku priča Neonski bluz – što je još jedan razlog za radost među svima onima koji vole i prate stvaralaštvo popularnog niškog pisca.

Foto: Vulkan

Nakon velikog uspeha romana Deca zla (trideset izdanja za godinu i nešto dana), Miodrag Miša Majić je u svoju bibliografiju ubeležio još jedan hit. Ostrvo pelikana (Vulkan, 2020), na iznenađenje mnogih, donosi jednog sasvim novog Majića. Umesto klasično postavljenog kriminalističkog romana o potrazi za ubicom kakav je bio njegov prvenac, Majić u Ostrvu pelikana priča priču o propasti dvoje mladih Roma. Ajša i Gabriel su zaljubljeni par koji, nakon što ih se dočepa sudski sistem u kome za njih nema dovoljno razumevanja, gubi uporište i iz jedne nesreće srlja u drugu. Svedoci Gabrijelove i Ajšine propasti su tabloidna novinarka Jovana Marić i rezignirani sudija Pavle Dedijer, a iz perspektive ova četri lika je i ispričana ova tragična priča za koju je od početka jasno da neće imati srećan kraj. Majić ovoga puta prilično eksperimentiše sa jezikom i stilom, u zanatskom pogledu vidno napredujući u odnosu na Decu zla. Roman baca svetlo na mnoge mučne teme koje se tiču pravosuđa i društva u kome živimo, a priča vremenom postaje sve mračnija. Majićev glavni cilj je da protrese čitaoca i da ukaže na nepravde koje nas okružuju i koje smo, čini se, navikli da ne primećujemo. U tome i uspeva.

Foto: Otvorena knjiga

Vladimir Vujinović je Jutarnju Zvezdu (Otvorena knjiga, 2019) objavio pre ravno godinu dana, a njegov prvenac i dalje privlači pažnju ljubiteljia kriminalističkog žanra. Vujinovićev junak je viši inspektor Filip Vujić, ambiciozni tridesetogodišnjak kome će znanje stečeno na FBI akademiji u SAD-u dobro doći kada se u Beogradu pojavi serijski ubica. Naga tela ubičinih žrtava, prsatih žena koje vole muškatle, počinju da se gomilaju i javnost se diže na noge. Nakon trećeg davljenja u nizu postaje jasno da Vujić i njegov tim neće lako izaći na kraj sa prepredenim manijakom koji vlada mnogim veštinama. Ubistva se nastavljaju, pa je na Filipu da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi uhvatio odgovornog i sprečio ga da počini sledeći zločin – a to nije nimalo lako, posebno onda kada se i sam inspektor nađe na listi mogućih krivaca… Vujinović je sa dosta žara i usredsređenosti napisao (koliko znam) prvi srpski roman o lovu na serijskog ubicu, nadovezujući se na savremene romane ovoga podžanra poput onih koji su nam podarili, na primer, Ju Nesbe ili Donato Karizi. Jutarnja Zvezda nudi zaokruženu priču, s tim da istovremeno ostavlja otvorena vrata za nastavak u kome će junaci Vujinovićevog prvenca istraživati neki novi slučaj. Da li je Jutarnja Zvezda prvi deo budućeg serijala? Rekao bih da je to sasvim izvesno.

Najčitanije

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Najnovije - Kultura

Indexi i prijatelji obeležavaju 60 godina od osnivanja benda

Koncertni spektakl INDEXI I PRIJATELJI omaž je kultnom sarajevskom bendu INDEXI. Povodom 60. godišnjice od osnivanja benda, produkcijska kuća MUSIC…

„Svet pokreće ške”, kaže beogradski reper Bvana

Beogradski reper Nikola Ćosić poznatiji kao Bvana objavio je novi spot za pesmu Svet pokreće ške sa albuma Zelena glava…

Deset stvari koje ne smete propustiti na Novosadskoj nedelji dizajna

Design Week Novi Sad, pod sloganom ’’Eho’’ počinje 30. septembra i traje do 7. oktobra na Spensu. Kao što je…

Smeli, uzbudljivi i novi bendovi koje ne smete propustiti na Changeover festivalu

Beograd je dobio novi internacionalni showcase muzički festival Changeover, koji će se dešavati na raznim lokacijama od 6. do 8.…

Preminuo reper Kulio

Sinoć je preminuo Kulio, američki reper čiji je najveći i najprepoznatljiviji hit bio Gangsta’s Paradise. Kulio, čije je pravo ime…

Najbolji muzički spotovi koje su radili poznati reditelji

Muzički spotovi su jedna posebna vrsta umetnosti i ponekad su toliko čuveni da prevaziđu samu pesmu, a razlog za to…