Bolesti koje izaziva stres: Od malaksalosti i glavobolje do malignih oboljenja
Bolest ne izaziva sam stres već njegovo dugo delovanje na koje se organizam adaptirao i koje se više ne prepoznaje kao stres. Simptomi najave da polako gubimo bitku sa ovim neprijateljem, a bolest označi njegovu pobedu.
Stres je potpuno normalna reakcija organizma, koja se u našem organizmu dešava svakodnevno. Mi pod stresom podrazumevamo nešto loše po nas, ali to je normalan biološki odgovor organizma, način na koji organizam reaguje kada se nađe pod nekim pritiskom, odnosno novom situacijom. Organizam reaguje na dva načina, bori se ili odustaje, kažu stručnjaci.
Stres ima i svoj način delovanja
On pokreće lučenje neurotransmitera i hormona koji omogućavaju organizmu da se bori, to je zapravo način da se organizam zaštiti i dobije dodatnu snagu u vanrednim situacijama. Pod uticajem hormona, organizam se pokrene na akciju, srce počinje ubrzano da radi, krvni pritisak raste, ubrzava se disanje, mišići postaju zategnutiji, čula postaju ošrija.
Povezani članci
Stres ne štedi nijedan deo našeg organizma
Kako ćemo reagovati na stres, odnosno koja će situacija biti stresna za nas, zavisi od pojedinca do pojedinca. Ne postoji određena starosna ili polna grupa koja je najviše podložna stresa.Važnije od tih individualnih razlika jeste opasnost koju sa sobom nosi produženo delovanje stresa. Hronični stres remeti gotovo svaki sistem organa u našem telu i dovodi do njegovog nepavilnog rada. Oboljenja koje pokreće stres nalaze se u začaranom krugu, jer jedan poremećaj vodi ka drugom: Stres izaziva spazam mišića, bolove u njima. Najosetljiviji su mišići vrata. Kad smo pod stresom, dolazi do stezanja krvnih sudova vrata, čime se vrši pritisak na nervne korenove što izaziva zamor i glavobolju. Taj spazam mišiča dovodi do bolova u kičmi i bolova u nogama. Takvo stanje vodi nas u nesanicu pa i u depresiju, kad nemamo više načina da se izborimo sa dugotrajnim stresom. Nakon što napadne mišiće stres se usmerava i na ostale delove organizma.
Zbog stresa dolazi do poremećaj rada brojnih sistema organa , počeviši pada imuniteta, povišenog krvnog pritisak, čestog obolevanja od virusnih infekcija, gojaznosti. pa sve do onih ozbiljih kao što je srčani i moždani udar.
Stres se nalazi i među uzročnicima tiroiditisa, zapaljenja tkiva štitaste žlezde.
Iako uzročnici vitiliga, autoimune bolesti koja izaziva gubitak pigmenta kože nisu do kraja utvrđeni, stres se i na ovom polju često navodni kao uzročnik. Njegovo delovanje može da dovode i do ulceroznog kolitisa, zapaljenske bolesti creva.
Sres povećava i nivo šećera u krvi i nivo lipida, koji su važan faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca. Može da pokrene alegrije koje pre njegovog dejstva nisu bile prisutne.
Stres i “loši” geni
Kad je reč o malignim oboljenjima, stres i na tom poljju igra važnu negativnu ulogu. Kod kanceregenioh bolesti ključna je genetska struktura. Međutim, da li će predispozicije za bolest rezultirati u neko oboljenje, umnogome zavisi od faktora rizika među kojima je stres vodeć.
Upozoravajući simptomi
Postoje stres upozorenja, odnosno znaci stresa, a ukoliko imamo više tih znakova istovremeno, to je znak da nas je stres pobedio i da može dovesti do bolesti.
Ti znaci mogu da budu fizički, poput bolova u mišićima često u grudnom košu, mučnine, vrtoglavice i dijareje, emocionalna upozorenja kao što je depresivno raspoloženje, uznemirenost, osećaj usamljenosti ili razdražljivost.
Psihološki znaci za uzbunu su stalna zabrinutost, nemogućnost koncentracije i slabije pamćenje, a stres može da oda i ponašanje, poput povećanog konzumiranja alkohola ili cigareta, čestog spavanja, smanjenih socijalnih kontakata ili zanemarivanja obaveza.
Deca i stres
Izloženost dece stresu je pre svega peko samih roditelja. Deca osećaju i projektuju ponašanje roditelja, njihovu odsutnost i zabrinutost i ona se svakako veoma reflektuje na njih. Posebna izloženost stresu se javlja u tinejdžerskom dobu koje je najsloženiji period odrastanja, skopčan se velikim izazovima i obavezama, a koje pojedini tinejdžeri veoma teško podnose. U tom uzrastu mogu da se jave gojaznosti, ali i blaži simptomi, drhtanje ruku, lupanje srca.
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: EPA/ALEX PLAVEVSKI
Povezani članci
