Floodlighting: Ovo je najveća greška na prvom sastanku koja odbija ljude, da li je i vi pravite

Pre nego što je postao trener za sastanke, Bendžamin Kamras je često pravio jednu ozbiljnu grešku na prvom sastanku: iz nervoze bi previše otkrivao nesigurnosti i intimne detalje o svom životu.

„Mislio sam da, ako osoba zna sve o meni, ako razume moju priču i zašto sam takav kakav jesam, biće mi lakše da me zavoli,“ rekao je Kamras, voditelj podkasta „Flirtations“.

Naravno, ranjivost je ključna za izgradnju poverenja i emocionalne povezanosti, ali Kamras je iz prve ruke naučio da se može i preterati. Umesto da stvori bliskost, njegova navika da previše deli često je odbijala ljude.

„Sada shvatam koliko je nepravedno prebacivati teške životne priče na nekoga koga tek upoznajemo, pre nego što saznamo da li uopšte ima emocionalni kapacitet da primi tu informaciju,“ rekao je Kamras, piše Hafington post.

Ono što je nekada radio sada ima i naziv: „floodlighting“.

Šta je „floodlighting“ i zašto odbija ljude?

Ovaj termin, koji je skovala autorka Brene Braun, odnosi se na prekomerno deljenje emotivno teških sadržaja u pokušaju da se ubrza intimnost sa drugom osobom. Međutim, prečesto ova strategija daje kontraefekat.

Braun objašnjava da ljudi ponekad previše otkrivaju ne da bi bili ranjivi, već da bi se zaštitili od stvarne ranjivosti. Kada se suoče sa nelagodom druge osobe zbog previše informacija, floodlighteri mogu pomisliti: „Vidiš? Nikome nije stalo do mene. Znao/la sam.“

Ovakav način preuranjenog otkrivanja često više odbija nego što zbližava. Brendon Gešajdl-Fajn, terapeut iz Los Anđelesa, kaže:

👉 „Ranjivost je zdrava, ali floodlighting nije.“

Ako ste ikada podelili nešto previše lično i vaš sagovornik je na trenutak zanemeo ili izgledao zbunjeno, to je verovatno bio trenutak „floodlightinga“.

Zašto to radimo?

Postoje različiti razlozi zbog kojih ljudi preterano dele informacije na dejtovima:

Želja za brzim povezivanjem – posebno ako smo dugo bili usamljeni.Strah od odbijanja – bolje je, mislimo, da budemo odbijeni zbog preterane verzije sebe nego zbog „pravog ja“.Potreba za validacijom – očekujemo da će nam sagovornik potvrditi da nismo „previše“ ili „ludi“.Uticaj terapijskog govora – danas su mnogi ljudi upoznati sa psihološkim terminima i naviknuti na razgovore o emocijama, ali to ne znači da prvi dejt treba da liči na terapijsku sesiju.

Kako da prestanete sa „floodlightingom“?

Ako prepoznajete sebe u ovome, evo nekoliko saveta:

Pratite reakcije sagovornika – Ako vaš sagovornik deluje preplavljeno ili zbunjeno, možda je trenutak da usporite.

Postavljajte pitanja – Umesto da preplavljujete sagovornika ličnim pričama, fokusirajte se na to da upoznate drugu osobu.

Ne koristite dejtove kao terapiju – Početni susreti treba da budu zabavni, a ne prilika da istresete sve što vas muči.

Sačuvajte najdublje priče za kasnije – Prava intimnost dolazi postepeno, sa obostranim poverenjem.

Bendžamin Kamras kaže da je naučio da postepeno deli stvari o sebi i da ne mora svako odmah imati uvid u njegovu unutrašnju borbu.

„Ne mora svako odmah dobiti pristup vašem najintimnijem svetu. Neka se potrude da ga zasluže.“