Sportsko penjanje: Spoj ljudi, sporta, veštine i etike

Mnogi ljudi ne razumeju šta u sportskom penjanju vide oni koji su mu posvećeni. Kad se posle velikih priprema, odricanja i napora penjači popnu na vrh stene, ne očekuje ih ništa što nisu videli ranije. Do nekog od prelepih vidikovaca u prirodi mnogo se lakše dolazi automobilom, dok veštačke stene u centrima za vežbanje i teretanama ne pružaju čak ni toliko.

Ovakvo razmišljanje zanemaruje suštinu. Sportsko penjanje je aktivnost u kojoj je putovanje mnogo važnije od cilja. Pre nego što će 2017. godine poneti titulu prvakinje na Evropskom prvenstvu u sportskom penjanju, Staša Gejo je prepoznala mnoge vrednosti sporta kojim se danas uspešno bavi. „Svaki pokret je jedinstven, svaki pokušaj razlikovaće se makar mikronski od prethodnog, a satisfakcija koju pruža čak i minimalni napredak je neprocenjiv“, kaže za City Magazine i opisuje šta sportsko penjanje čini posebnim.

PENJANJE U PROŠLOSTI

Ljudi su oduvek osvajali visoke terene, zbog čega istorija penjanja predstavlja pravi izazov za istraživače. Staša ističe da penjači dele radost zbog uspeha i pomažu jedni drugima na putu do cilja, ali sportski duh nije oduvek predstavljao glavnu motivaciju za savladavanje uspona.

U nepalskoj oblasti Mustang, na primer, ljudi su se sahranjivali u pećinama do kojih se moglo doći samo penjanjem. Stotine nepristupačnih zgrada iz Nacionalnog parka Mesa Verde u Koloradu predstavljale su dom. Pripadnici naroda Pueblo najverovatnije su ih sagradili na liticama kanjona zbog sigurnosti.

Koreni penjanja kakvo danas poznajemo vremenski su nam bliži. „Kao nezvanični sport, sportsko penjanje je nastalo sedamdesetih godina prošlog veka, dok je kod nas prisutno od druge polovine osamdesetih“, kaže Vuk Rokvić, takmičarski sportsko-penjački trener kluba Tribe.

KLUB TRIBE

Sa preko 150 članova i više trenera, Sportski klub Tribe organizuje gotovo svaku aktivnost i manifestaciju na otvorenom koju je moguće zamisliti – od sportskog penjanja, alpinizma i planinskog trčanja, do snouborda, joge i skijanja. Klub je zvanično registrovan u Beogradu 2008. godine, iako je sa Nemanjom Čizmićem, osnivačem i trenerom, uspešno okupljao zaljubljenike u penjanje i prirodu godinama ranije.

Dugo postojanje klubova na našim prostorima i Stašini uspesi, nažalost, nisu uspeli da otklone sve predrasude koje još uvek prate ovaj sport. Filmovi su nas naučili da svaka litica predstavlja opasnost, dok se u stvarnosti postiglo mnogo na polju sigurnosti.

„Sportsko penjanje je proisteklo iz alpinizma, ali razlika je u tome što se u alpinizmu, odnosno, tradicionalnom penjanju, pored standardne opreme (uže, penjački pojas, penjačice…) koristi i oprema koja se tokom uspona glavi u stenu i odmah vadi. U sportskom penjanju se prvo izbuši smer – u penjačkom žargonu ‘izboltuje’. Takav smer dosta je sigurniji od tradicionalnog penjanja. Bolt i pločica koji se postavljaju u stenu trpe ogromnu silu, tako da je sportsko penjanje dostiglo veliku sigurnost i postalo jedan od najsigurnijih sportova“, objašnjava Vuk Rokvić.

PENJANJE NA OLIMPIJADI

Mnoge zablude nastaju zbog pogrešne upotrebe naziva. Sportsko penjanje se često poistovećuje sa solo penjanjem, pri kom penjač nema nikakvu zaštitu. Staša Gejo osvojila je titulu evropske prvakinje u disciplini bolder, koja se, istina, izvodi bez sigurnosnih užadi, ali na visini oko četiri metra ne očekuju se povrede. Druge dve discipline penjanja – težinsko i brzinsko, odigravaju se na višim stenama. U svim disciplinama cilj je biti bolji i brži od protivnika. Staša, koja se izborila i za prvo mesto na juniorskom i treće na svetskom prvenstvu, trenutno vežba oko 20 sati nedeljno, za šta ima poseban razlog. Sportsko penjanje od ove godine postaje deo Olimpijskih igara, koje će se održati u Tokiju od 24. jula do 9. avgusta.

„Takmičenja u meni bude jake emocije. Obožavam nalet adrenalina koji me obuzme i učini da se osećam duplo jače i samopouzdanije. Uzbuđenje zbog pritiska mi pomaže da ostvarim idealan fokus i savladam konkurentkinje. Kao i u svakom sportu, za sportsko penjanje neophodni su beskonačni sati usmerenog i produktivnog rada, dovoljan oporavak i luda kreativna glava, koja neće posustati i dozvoliti da se ne pruži maksimum“, kaže oporavljena od povrede kolena i posvećena treningu za kvalifikacije.

IDEALAN SPORT ZA RAZVOJ DECE

Zahvaljujući roditeljima koji dele istu strast, naša pobednica prestižnih takmičenja upoznala se sa sportskim penjanjem još kao dete, a kasnije je postala članica niškog kluba PEAK. Njeni uspesi skrenuli su pažnju na penjanje u našoj zemlji, dok Vuk ističe da ovaj sport, pored atletike, gimnastike i plivanja, predstavlja četvrti bazni sport za razvoj dece.

„Nedovoljna informisanost i nedostatak medijske pokrivenosti uzrokuju to da roditelji retko šalju decu na trening sportskog penjanja. Ovaj sport, međutim, polako dolazi na televizijske kanale i posle nekoliko prenosa zagolicao je maštu novih ljudi da se okušaju na veštačkim stenama. Nova stena na Košutnjaku, za koju je zaslužan Zavod za sport i medicinu, omogućava da sa savremenim hvatovima i infrastrukturom na mnogo lakši način prebrodimo ‘dečje bolesti’ i branimo boje naše zemlje sa više samopouzdanja, pa čak i da u avgustu ugostimo penjačku elitu na Evropskom kupu u disciplini težinsko penjanje.“

Vuk ima 31 godinu, ali za savladavanje prepreka ne postoje granice. Jedan od najpoznatijih ljudi u zadivljujućoj porodici sportskih penjača svakako je njihov najstariji član. Deda Mladen iz Vrnjačke Banje uspešno se penje u 91. godini, što je sasvim dovoljno da se zapitamo koji je naš izgovor.