Pokret Zazous: Kada je moda značila revoluciju
Ima ljudi koji opsesivno žive za modu, a ima i onih koji negiraju svaki njen značaj. Malo je reći da nipodaštavanje odevanja zapravo negira jedan važan deo istorije čovečanstva. Jer nije uvek stvar samo u analizi protoka vremena, razumevanju staleža, klasnim i polnim transformacijama, već neretko poenta leži i u borbi, buntu i revoluciji. Omladinski pokret Zazous, nastao u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata, upravo govori o hrabrosti modnog izraza koja prkosi politici i nepravdi. Govori o modi koja nam je uvek, te tako i sad, više nego potrebna.
Kada je tokom 1942. godine u Francuskoj na snagu stupio zakon da se iz svih berbernica isečena kosa mora donirati vojsci, kako bi se za ratne potrebe od te iste kose vojnicima šili džemperi, grupa mladih ljudi je rekla: “neće moći!”. Ti ljudi su bili grupa Zazous, i od tog trenutka odlučili su da se ne šišaju, jer “frikovi” sa dugom kosom uvek budu prvi koji započnu revoluciju.
Tokom tih ratnih godina u Francuskoj je na snazi bio Vichy režim, koji je usko sarađivao sa nacističkom Nemačkom. Tada je, u borbi protiv lenjosti i disidenata, trebalo oformiti omladinu koja će se držati striktnih ali jasno nametnutih moralnih načela. Međutim, to nije bilo za svačiji ukus, pa ni onaj modni.
Povezani članci
Umesto da izgledaju kao poslušni, homogenizovani građani koji ispunjavaju norme, gospoda pokretaZazous nosila su oversize sakoe do ispod kolena u kompletu sa širokim pantalonama, dok su im lica krasili tanki brčići. Čak i po sunčanom danu obavezno su se šetkali sa Chamberlain kišobranima, što je evidentno predstavljalo parodiju na račun stila Britanaca. Dame su nosile haljine, blejzere i sakoe sa izrazitim naramenicama, kraće suknje, upadljive ruževe za usne crvene boje, i prenatapirane frizure ofarbane najčešće u plavo, nalik personifikaciji holivudskih glumica. Zazous su bili ljubitelji kockaste šare i velikih naočara za sunce.
Zazous su bili veliki ljubitelji jazz muzike, pa nije ni čudo što njihov naziv potiče od pesmeZah Zuh Zahby, poznatog muzičara iz Harlema po imenu Cab Calloway. Pripadnici ove grupe obično su imali između 17 i 20 godina, poticali su iz “dobrih kuća”, i bili su visoko obrazovani. Priča se još da su pili voćne sokove ili pivo sa šotom grenadin sirupa, i posebno voleli salatu od narendane šargarepe.
Iako bi mnogi rekli da je ovakav vid protesta čist salonski luksuz bogate dece, Zazous su nosili žutu traku kao vid solidarnosti sa Jevrejima, bili su izloženi podozrivim karikaturama u novinama, što je sve dovelo do njihovog masovnog izvlačenja iz bioskopa i kafića, da bi bili pretučeni na ulicama Francuske – baš onog kobnog 27. marta 1942. godine kada se prvi voz uputio ka Aušvicu. U julu iste godine regrutovan je veći broj Zazous pripadnika, koji su zatim odvedeni u radne logore širom zemlje.
Pokret je polako počeo da bledi i biva sve više andergraund, ali je modni stil koji su Zazous uneli bilo teško u potpunosti iskoreniti, jer ponekad linija između jasne poruke i pukog trenda biva tanka.
Da Zazous postoje i danas svedoči svako od nas ko je barem jednom nosio bedž, majicu sa sloganom ili slikom, nosio ono što su mu rekli da ne sme, ono što je po protokolu zabranjeno. Ali biti van normi često je mnogo važnije nego kopi-pejstovati modele iz časopisa. Stvari se u životu menjaju, a zatim ponavljaju, baš kao i modni trendovi. Kad-tad neminovno dođe vreme da se i car zatekne go, a tada mu više ni brendirno odelo ne može pomoći
Izvor za naslovnu sliku: pinterest.com
Povezani članci
S ofingera: Duška i Marija (VIS Limunada)
S ofingera: Miss Psycho Cat
