Tom Henks tvrdi da je ovaj film pogledao 120 puta: Ostvarenje iz 1968. i dalje ga fascinira

Tom Henks je u razgovoru za “Collider” otkrio da je jedan film pogledao čak 120 puta.

Naime, u intervjuu je glumac Tom Henks podelio svoje “divljenje jednom remek-delu” napominjući da ga je gledao “oko 120 puta, ili tako nešto”. Reč je o filmu “2001: A Space Odyssey”.

Taj film iz 1968. zauvek je promenio stav prema žanru naučne fantastike, koji se u to vreme još uvek doživljavao kao nešto neozbiljno, forma koja je najbolje egzistirala u sferi B filma.

2001: Odiseja u svemiru nastala je prema knjizi Artura Klarka i bavi se temom veštačke inteligencije, uticajem vanzemaljaca na život na Zemlji i ljudskom evolucijom.

Naučnofantastični klasik Stenlija Kjubrika, daleko je manje lak za gledanje od većine Henksovih projekata. Objavljen 1968. godine, film je pokazao neke posebno napredne specijalne efekte u pokušaju za prikazivanjem istraživanja svemira na ekranu.

Henksovi lični poduhvati u svetu naučne fantastike ostali su prilično ograničeni uprkos njegovoj ljubavi prema navedenom filmu. Okušao se u svetu istraživanja svemira na ekranu, a glumio je u filmu Rona Howarda “Apolo 13” iz 1995. godine, ali film je bio mnogo više zasnovan na stvarnosti nego Kjubrikov. Umesto da se udubljuje u vanzemaljski život, pratio je pokušaje iz stvarnog života istraživanja drugih svetova.

O čemu se radi u najvažnijem sci-fi filmu u istoriji?

Film se sastoji od nekoliko povezanih segmenata, počevši s The Dawn of Man, gde se prikazuje kako praistorijski hominidi otkrivaju upotrebu alata nakon susreta s misterioznim crnim monolitom. Ovaj monolit, koji se pojavljuje kroz celi film, predstavlja naprednu vanzemaljsku inteligenciju koja utiče na evoluciju čovečanstva.

Sledeći segment radnju premešta u budućnost, gde je monolit pronađen na Mesecu, a njegovo otkriće pokreće signal prema Jupiteru. To dovodi do misije na Jupiter s posadom koju čine astronauti Dejv Bouman i Frenk Pul i veštačka inteligencija HAL 9000 koja upravlja svemirskim brodom Discovery.

Film se zatim usredsređuje na odnos između posade i HAL-a, koji postaje nepouzdan i počinje da pokazuje znakove defektne logike i autonomnog ponašanja, dovodeći do smrtonosnog sukoba. Bouman uspeva da deaktivira HAL-a i nastavlja sam put prema Jupiteru.

Završni deo filma, Jupiter and Beyond the Infinite, prikazuje Boumanove susrete s još jednim monolitom u orbiti Jupitera. Ovde film prelazi u seriju vizualno apstraktnih i psihodeličnih scena koje prikazuju Boumanovo putovanje kroz neku vrstu svemirskog portala. To ga dovodi do serije bizarnih iskustava, uključujući susret sa starijim verzijama samog sebe, prenosi Index.