Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Multitasking je lakši uz podkast

Istraživanja su pokazala da slušanje narativnih priča (kao što je slučaj s podkastom) može stimulisati nekoliko različitih oblasti u mozgu koje podižu raspoloženje.

U poslednjih godinu dana podkasti postaju sve popularniji. Iako je podkast format prisutan preko dve decenije, čini se da je poslednja godina dodatno ubrzala rast ove kategorije. S jedne strane sve veći broj ljudi pokazuje interesovanje da sluša podkaste, dok se s druge strane sve veći broj autora odlučuje da pokrene podkast emisije na najrazličitije teme.

U 2020. godini je veliki broj poznatih ličnosti pokrenuo svoje podkast kanale kako bi ostali u kontaktu s publikom, a dodatno su kreirane emisije koje su se pokazale izuzetno važnim u izazovnim vremenima u kojima se svet našao – ove emisije se bave temama povezanim s mentalnim zdravljem, usamljenošću, hobijima, kuvanjem, pokretanjem sopstvenog biznisa itd. Naravno, kvantitet nije jednako kvalitet, a obezbediti kontinuitet i pažnju publike nije jednostavan i lak proces.  

Samo jedna od mnogih prednosti podkasta jeste približavanje kompleksnih tema široj publici, koje je moguće obraditi detaljno u kontinuitetu.  

Filozofija, psihologija, medicina samo su neke od oblasti koje kroz podkast nalaze put do publike lakše nego kroz druge medije.

Istraživanja su pokazala da slušanje narativnih priča (kao što je slučaj s podkastom) može stimulisati nekoliko različitih oblasti u mozgu koje podižu raspoloženje. Konzumiranje informacija može aktivirati deo u mozgu koji služi za „nagrađivanje”, tako što oslobađa dopamin. Ova hemikalija je zaslužna za osećaj zadovoljstva. U poređenju s gledanjem televizije, istraživanja pokazuju da je mozak aktivniji dok sluša podkast, jer ovaj format podstiče maštu, koja je mnogo manje potrebna kod vizuelnih sadržaja.  

POČETAK

Iako nam se čini da je podkast skorašnji medijski izum, zapravo je stariji i od blogova i Jutjuba. Prvi format podkasta je nastao ‘80-ih godina, i tada se zvao „audio blogging”. To je bio način da se podele iskustva i razmišljanja s drugim ljudima putem audio-snimaka. Međutim, zbog nedostatka kanala za distribuciju ovih snimaka, bilo je potrebno da prođu još dve decenije pre nego što je podkast kao žanr dobio na popularnosti.

Početkom 2000-ih je uz popularnost audio-uređaja kao što je bio iPod, olakšan način da se „audio-blogovi” prenesu na audio-plejer kao MP3 datoteka. Upravo je zahvaljujući iPod uređajima i nastao termin „podcasting”, koji u sebi sadrži reč „pod”.

Značajan rast u popularnosti podkasta omogućili su pametni telefoni i razne aplikacije putem kojih je moguće pretraživanje i slušanje podkast emisija.

MULTITASKING

Lako je pomisliti da je rast popularnosti podkasta podstaknut 2020. godinom, kada se svet „zaustavio” i kada su svi dobili mnogo više vremena. Da, zaustavljanje sveta jeste delimično doprinelo bržem rastu ove kategorije, ali u osnovi je popularnost podkasta oduvek bila povezana s mogućnošću multitaskinga – mogućnost da se radi nekoliko stvari istovremeno. Audio-format omogućava slušaocima da se informišu, uče, istražuju ili zabavljaju bez odvajanja fokusa na vizuelni aspekt (čitanje ili gledanje video-zapisa). 

Audio-sadržaj omogućava slušaocu da multitaskuje, pa se tako uz obavljanje neke dugotrajne radnje mogu slušati podkast epizode koje traju nekoliko sati i koje obrađuju kompleksne teme, ali i kraće epizode koje su savršene za popunjavanje vremena tokom vožnje kolima, gradskim prevozom ili čekanja u redu.

Prednost podkasta je i u tome što omogućava potpunu kontrolu nad slušanjem, od redosleda epizoda, ubrzavanja i vraćanja emisije, jer publika određuje tempo i način na koji će konzumirati sadržaj.

TEME

Skoro pa da ne postoji tema koja nije već obrađena kroz podkast. Da li je obrađena kvalitetno, to je drugo pitanje – jer podkast može da pokrene maltene svako – od poznatih doktora, glumaca, novinara i komičara do širem auditorijumu nepoznatih pojedinaca koji žele da podele svoje mišljenje ili žele da razgovaraju na određenu temu.

Motivacija za slušanje podkasta je često povezana sa željom za učenjem – od novih biznis-taktika i razvoja preduzetništva do vežbi za meditaciju i saveta u vezi s mentalnim zdravljem, vežbanjem, kuvanjem….

U poslednjih nekoliko godina pet najtraženijh podkast-tema povezano je s društvom, kulturom, poslom, komedijom, zdravljem, vestima i politikom. A u 2021. godini se očekuje otvaranje novih niša i kreiranje novih podkast-trendova koji će se baviti životom bez otpada, klimatskim promenama i biljnom ishranom. Očekuje se sve veći fokus na održivi život i sve veća pažnja na pitanja ekologije.

Izbor podkasta za slušanje je proces koji je skoro jednako zanimljiv kao i samo slušanje. Evo nekoliko autora i emisija koji privlače pažnju publike:

Gastropod je podkast koji hranu posmatra kroz prizmu nauke i istorije. U svakoj epizodi se otkriva malo poznata istorija i nauka koja stoji iza različitih tema u vezi s hranom i poljoprivredom, od pribora za jelo do drevnih gozbi.

Reasons to be cheerful – u ovom podkastu je fokus na rešenjima koja mogu da učine naše društvo boljim. U svetu u kome negativne teme dominiraju, kroz epizode ovog podkasta okupljaju se ljudi i ideje koji daju rešenja i predloge kako se baviti najvažnijim i najhitnijim pitanjima s pozitivnim stavom.

Song Exploder je podkast u kome muzičari analiziraju svoje pesme i dele s publikom priču o procesu nastajanja muzike i pesama koje su obeležile generacije i muzičke top-liste. Neki od gostiju su: Fleetwood Mac, Bili Ajliš, U2, Metallica, Solange, Lorde, Yo-Yo Ma…

99% Invisible je veoma popularan podkast koji se bavi stvarima o kojima često ne razmišljamo ili ih ne primećujemo, a važan su deo našeg života – o arhitekturi i dizajnu koji oblikuju naš svet.

Agelast je najpopularniji podkast u Srbiji. Vodi ga Galeb Nikačević koji kroz epizode predstavlja sagovornike iz različitih oblasti – od muzike do ekologije, od fotografije do sporta, mentalnog zdravlja i filma. Svaka epizoda je potraga za odgovorom na pitanja koja su važna ne samo za pojedince već za čitavu zajednicu.

MOĆ

Za pokretanje podkasta je potreban mikrofon i želja da se pusti glas u etar. Platforme kao što su Jutjub i Instagram već su pokazale moć koju pojedinac ima u okupljanju velike publike, pa je i format podkasta prostor u kome „mikro-influenseri” mogu da kreiraju kvalitetan sadržaj i dotaknu široku publiku. 

Prema podacima istraživanja iz 2020. godine, trenutno postoji oko 800.000 podkast epizoda. U poređenju s preko 500 miliona blogova i 31 milion Jutjub kanala, prostor za kreiranje podkasta još uvek je u povoju i očekuju se njegovi sve veći rast i razvoj.

Formati

Pored tema, podkasti se razlikuju i po formatu, a neki od najčešćih su:

Intervju – voditelj u svakoj emisiji ima gosta ili goste koji razgovaraju na zadatu temu.

Monolog – voditelj je jedini koji obrađuje određenu temu.

Više voditelja – svaku epizodu vodi nekoliko osoba koje razgovaraju o određenoj temi i razmenjuju mišljenja.