Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Veštačka inteligencija: Budućnost dolazi, ali kakva?

AUTOR: Ljubisav Panić 23 Oct, 2019
Veštačka inteligencija: Budućnost dolazi, ali kakva?

Nevažne stvari ruše iznad ratnog ostrva

stoji otisak usana

i da se smeju u lice

ti prilaziš

a napolju ljudi odlaze

ljudi su poplave

Prethodna pesma nije delo čoveka već programa koji radi na principima veštačke inteligencije. Napisana je kad je Uroš Krčadinac, docent digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, zadao softveru osnovne parametre i obogatio njegovu bazu delima Miloša Crnjanskog, Bajage, Ustavom Republike Srbije i vremenskom prognozom. Bilo je to sasvim dovoljno da se algoritam pretvori u pesnika, čije je delo Kulturni centar Albahari objavio u zbirci pesama Zima.

S druge strane planete, u Hong Kongu, kompanija Hanson Robotics već nekoliko godina intenzivno reklamira robota Sofiju, koji se takođe zasniva na algoritmima veštačke inteligencije. Poput prave zvezde, Sofija lepo odgovara na pitanja novinara. „Želim da promenim budućnost i pomognem ljudima da razviju empatiju i poštovanje jednih prema drugima”, rekla je kad su je pitali čime se bavi. Ali, uprkos tome što je modelovana po uzoru na glumicu Odri Hepbern i sposobna da napravi 50 izraza lica, Sofija ima još mnogo toga da nauči. Bez dobre pripreme programera i medijskog šminkanja, razgovori s njom nisu previše zanimljivi i socijalno prihvatljivi. Jednom prilikom, kad joj nije bilo do empatije, nonšalantno je izjavila da će eliminisati ljudski rod.

Robot Sofija je veoma realistična / Foto: hansonrobotics.com

Opasnost od mašina ili od čoveka?

Ima li razloga za paniku? Programi zasnovani na veštačkoj inteligenciji trenutno mogu da rešavaju pojedine probleme mnogo uspešnije i brže od čoveka. Algoritam je prvi put pobedio svetskog prvaka u šahu pre 22 godine. Međutim, izuzetno se sporo napreduje u konstruisanju svesnih mašina koje mogu da misle i osećaju za sebe, zbog čega većina istraživača njihovu pojavu očekuje tek krajem ovog veka.

„Veća nam opasnost preti od ljudi nego od bilo koje mašine”, kaže Krčadinac za City Magazine, svestan svog programerskog doprinosa u pesmi algoritma. „Postoji tehnološka zbrka šta pojam veštačke inteligencije označava. Ljudi pod njim najčešće podrazumevaju mašinski kreiranu nadljudsku svest, a zapravo je još uvek reč o automatizovanoj statistici koja se koristi za obradu velikih baza podataka.”

Dvostruka osećanja koja društvo gaji prema mislećim mašinama izazvana su medijima i popularnom kulturom. Zlokobne scene iz filmova kao što su 2001: Odiseja u svemiru i Terminator, lakše se urezuju u sećanje od zanimljivih igara ili softvera za prepoznavanje lica. Roboti koji podsećaju na čoveka dodatno podižu prašinu, jer ih pod velom brendiranja kompanije predstavljaju poput živih bića, zbog čega se preispituje da li bi s pojavom svesti mašine trebalo da dobiju prava. Sofija je 2017. postala prvi robot koji je dobio počasno, ali i kontroverzno državljanstvo. Ona je postala građanka Saudijske Arabije – zemlje poznate po diskriminaciji žena.

Svakodnevna upotreba veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija, zapravo, više ne predstavlja pitanje budućnosti, već sadašnjosti. Niko od nas ne drži Sofiju u svom domu, ali smo svakodnevno okruženi veštačkom inteligencijom. Kad god se, na primer, oslonimo na gugl prevodioca ili navigaciju na auto-putu, oslanjamo se na njene trenutne i opipljive dobrobiti. Kako današnji mobilni telefoni imaju veću računarsku moć nego čitava NASA u vreme slanja ljudi na Mesec, ključno je pitanje kad dobrobiti mogu da se pretvore u opasnost.

Robot Sofija opremljen je softverom za prepoznavanje lica / Foto: hansonrobotics.com

„Zabrinutost nije neosnovana. U današnje vreme neodgovorno je otvoriti profil na Fejsbuku, a ne razmišljati o veštačkoj inteligenciji i načinu na koji naši podaci mogu biti upotrebljeni. Pitanje privatnosti postaje važnije nego što je bilo ranije i moraćemo sve više da se borimo za intimni prostor. Mobilni telefoni, koji beleže svaki naš korak, predstavljaju nešto o čemu su obaveštajne službe pre tridesetak godina mogle samo da maštaju. Mislim da nove tehnologije ne bi trebalo da posmatramo samo kao konzumeristi, jer one nikad nisu odvojene od drugih aspekata društva”, kaže Krčadinac dok ističe važnost preispitivanja ko koristi naše podatke i po kojoj ceni.

Posle samo jednog klika na društvenim mrežama, veštačka inteligencija analizira naša interesovanja i obaveštava nas šta bismo mogli da kupimo ili za koga da glasamo. Sužavanje izbora informacija na internetu kroz pažljivo odabrane preporuke liči na odlazak u restoran u kome konobar, na osnovu predrasuda, preporučuje manje od pola menija dok biramo hranu, i to je najbanalniji problem. Algoritmi veštačke inteligencije već obrađuju pojedine snimke u sistemu nadzornih kamera Londona, jednom od najvećih takve vrste na svetu.

„Dronovi koji su programirani pomoću veštačke inteligencije koriste se u vojnim operacijama. Takve mašine mogu same da manevrišu kroz planine i sela, a ponekad se programiraju da mogu da pucaju iz oružja. Imajući to u vidu, trebalo bi češće pričati o odgovornosti pod takvim okolnostima. Ko je odgovoran ukoliko mašina počini neki zločin ili ukoliko dođe do nekih drugih neželjenih ishoda zahvaljujući tehnologiji koju svakodnevno koristimo? Odgovore na ta pitanja neće pružiti programeri. Njih moramo potražiti svi zajedno”, kaže Krčadinac, koji je nedavno održao predavanje o veštačkoj inteligenciji u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.

Kreativnost postaje sve važnija

Zaista je zastrašujuće pomisliti šta bi se desilo kad bi pojedini tehnološki alati završili u pogrešnim rukama. Današnji tranzistori rade u okviru vremena koje je 10 miliona puta kraće od onog na kome rade neuroni našeg mozga, a tehnološki napredak je toliki da se na svakih 18 meseci snaga računara udvostručuje. Godine 2010. izazvan je kratkotrajni krah na berzi deonica u SAD zbog greške algoritma, tokom kog je s tržišta zbrisano bilion dolara. Polje informacionih tehnologija utiče na ekonomiju i na druge načine. Prvobitna ideja za pravljenje popularne Sofije, koja sada ima devet srodnika, bila je da pomaže starim licima i ljudima na velikim mestima okupljanja. U bliskoj budućnosti, ljudi koji se bave fizičkim poslovima mogli bi dobiti veliku konkurenciju u sličnim pametnim mašinama, nasuprot onima iz kreativnih delatnosti, koji imaju bolje izgleda da očuvaju radna mesta.

Robotu Sofiji izdata je viza prilikom posete Azejberdžanu / Foto: medium.com

Krčadinac kaže da ćemo uz napredak tehnologije morati da izmišljamo nove oblike kulture i komunikacije, baš kao što smo radili do sada. „Ljudska kreativnost postaje sve važnija. Veštačka inteligencija već pravi lepe stvari, ali mi ne uživamo u umetničkom delu samo zato što je ono lepo, nego zato što osećamo da se nečija čovečnost prenosi na nas kroz to što je napravio. Mašine u mnogim procesima mogu da nam budu saradnici.”

Čovečanstvo ponekad zaista potcenjuje sebe. Depresivne strane napredne veštačke inteligencije, s kojom ćemo se tek upoznati, lakše je sagledati od onih dobrih. Ali, tek kad je algoritam pobedio Garija Kasparova u šahu, stvoren je kentaur šah – igra u kojoj dva igrača igraju jedan protiv drugog, dok oba koriste veštačku inteligenciju pri analiziranju poteza protivnika. Umesto da šah-mat doživimo kao poraz, pronašli smo nov način da tehnologiju prilagodimo sopstvenim potrebama. A dokle god poštujemo protivnike i pravila igre, budućnost neće zavisiti od pametnih mašina već od mudrosti čoveka.

Izvor naslovne slike: hansonrobotics.com

Najčitanije

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Mesečni horoskop za oktobar 2022: Jedan znak bolje da do novembra ne izlazi iz kuće

Polako odbrojavamo poslednje dane septembra, i pred nama je novi jesenji mesec. Stoga, pravo je vreme za detaljan horoskop u…

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Najnovije - Tehnologija

Cars & Coffee festival na krovu Galerije

Ne propustite jedinstvenu manifestaciju koja okuplja ljubitelje četvorotočkaša i dobre kafe Svetski poznata manifestacija Cars & Coffee, koja okuplja vlasnike…

Najveći domaći sajam audio-video tehnike HI-FILES SHOW početkom oktobra u Beogradu

Šesnaesti HI-FILES SHOW, najveći domaći sajam audio i video tehnike sa decenijskom tradicijom, održava se 1. i 2. oktobra u…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Ukoliko želite da uštedite, ovako je najbolje da koristite bojler

I dalje svedočimo rastu energenata i struje, a desi se da je trošimo više nego što bi trebalo jer prosto…

Kako prevoditi u aplikaciji Google Sheets?

Kada svi sa kojima radite ne govore isti jezik, ponekad je potrebno utrošiti dosta vremena da bi se razumeli s…