BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//City Magazine - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://citymagazine.danas.rs
X-WR-CALDESC:Events for City Magazine
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20230326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20231029T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20240331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20241027T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20240228T180000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20240512T180000
DTSTAMP:20260609T073554
CREATED:20240222T142812Z
LAST-MODIFIED:20240222T142812Z
UID:10001071-1709143200-1715536800@citymagazine.danas.rs
SUMMARY:"Poslednja večera" // Umetnička rezidencija Hestia // 28.02-12.05.
DESCRIPTION:U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia od 28. februara 2024. biće postavljena izložba slika metnice Biljane Đurđević\, pod nazivom “Poslednja večera”. \nIzložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije\, tehnologije i medija\, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. „Poslednja večera“ nastavak je višegodišnjeg projekta „Studija slučaja“ koji obuhvata slikarstvo\, animacije i grafički roman\, a gde je fokus upravo na eksploatisanom\, umornom telu – našem zajedničkom\, globalnom telu.. \n„Poslednja Večera“ je postmoderni\, gotovo epski projekat\, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu\, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat\, stolice\, stolovi\, dakle\, elementi domaćinstva. Međutim\, reč domaćinstvo zvuči previše toplo\, asocira na dom\, dok su ovi elementi hladni\, mogli bi da pripadaju školama\, bolnicama\, fabrikama\, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor\, te naravno pripadati i samom zatvoru. \nIzložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uz redovne prateće programe galerije Hestia na adresi Topličin venac br 14. \nRadno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.
URL:https://citymagazine.danas.rs/vodic/poslednja-vecera-umetnicka-rezidencija-hestia-28-02-12-05/
LOCATION:Galerija Hestia\, Topličin Venac\, 14\, Beograd\, Srbija
CATEGORIES:Izložbe
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://citymagazine.danas.rs/wp-content/uploads/2024/02/DORMITORY-tryptych-210x110-255x190-210x110-oil-on-canvas-2022.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20240425T180000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20240509T180000
DTSTAMP:20260609T073554
CREATED:20240422T125452Z
LAST-MODIFIED:20240422T125452Z
UID:10001159-1714068000-1715277600@citymagazine.danas.rs
SUMMARY:"Magi - kad krenem ka" // Paviljon Cvijeta Zuzorić // 25.04-09.05.
DESCRIPTION:Povodom 60 godina od osnivanja Doma omladine Beograda\, ova\, već decenijama kultna ustanova za promociju rok muzike\, organizuje spektakularnu izložbu posvećenu Margiti Magi Stefanović\, jednoj od prvih velikih istorijskih junakinja naše autorske rokenrol scene. Izložba će biti otvorena na Kalemegdanu u četvrtak 25. aprila 2024. u 18.00\, na platou ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”. Autori izložbe su Zorica Kojić i Dragan Ambrozić. Biće predstavljeno 113 fotografija naših izuzetnih fotografa: Goranke Matić\, Srđana Vejvode\, Gorana Vejvode i Aleksandra Kujučeva.\nMnoge fotografije će prvi put biti ekskluzivno pred očima javnosti\, dajući nam novi uvid u život i karijeru Margite Magi Stefanović\, od perioda pre njenog ulaska u grupu Katarina II godine 1982\, do poslednjeg albuma slavne Ekatarine Velike – “Neko nas posmatra” iz 1993. godine. \nŽivot i muzička karijera Margite Magi Stefanović (1959-2002)\, članice naše proslavljene grupe Katarina II – kasnije poznatije kao Ekatarina Velika – postaju sve značajniji sa protokom vremena. Kao prva žena koja je zauzela stalno\, dugogodišnje mesto u postavi nekog sastava\, inače u ovom slučaju veoma uticajnog na dalje tokove naše rok muzike\, Magi je postala simbol potpuno drugačije uloge dama u rokenrolu u odnosu na onu dotadašnju\, otvarajući nove mogućnosti za sve devojke koje su njime želele da se ozbiljno bave. Kao talentovana klavijaturistkinja\, značajno je učestvovala u kreiranju jedinstvenih pesama EKV\, danas možda i popularnijih nego u ono doba\, zbog svoje visoke umetničke vrednosti\, čak i kod najmlađe publike. Rad Margite Stefanović u međuvremenu je prihvaćen kao deo najvrednije kulturne zaostavštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. \nOvog proleća obeležavamo tačno 40 godina otkad se pojavio album „Katarina II“ (ZKP RTLJ\, 1984)\, izvanredno debitantsko ostvarenje istoimene grupe\, na kome se Margita Magi Stefanović prvi put predstavila širokoj javnosti kao izvanredan muzičar i jedini put ikada bila vokal u pesmi „Kad krenem ka“. Da je među nama\, ovog aprila napunila bi 65 godina. Dovoljno razloga da se njen značaj revalorizuje i Magi konačno neopozivo smesti među istaknute istorijske figure ovdašnje popularne kulture – što svi već dugo znamo da ona jeste. \nOstaje u sećanju da je\, tokom svog postojanja\, grupa Ekatarina Velika objavila sedam studijskih albuma\, kao i jedan uživo\, snimila mnogobrojne izazovne video spotove i odsvirala mnoštvo koncerata\, od kojih je upravo nezaboravan onaj niz rasprodatih uzastopnih nastupa 1989. u Domu omladine Beograda. Tokom čitave jedne briljantne decenije – u periodu od 1984. do 1994. – ova grupa kreativnih muzičara bila je simbol visokog artističkog i moralnog integriteta\, što je bez ikakve sumnje imao snažan uticaj na mnogobrojne druge bendove\, evo sve do savremenog doba. Magi je u svemu tome odigrala izuzetno važnu ulogu.\nPovodom 60 godina od početka rada Doma omladine Beograda\, sećamo se dakle jedne od prvih i najvećih junakinja moderne rok scene\, vesnice nove epohe – Margite Magi Stefanović. U njenu čast\, upriličili smo izložbu fotografija na Platou ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu pod nazivom „MAGI – KAD KRENEM KA“. Autori izložbe su Zorica Kojić i Dragan Ambrozić\, dizajn potpisuje Dobrila Stevanić\, a autori fotografija koje će posetioci tokom trajanja izložbe moći da pogledaju su – Goranka Matić\, Srđan Vejvoda\, Goran Vejvoda i Aleksandar Kujučev. \nNa ovoj izložbi mogu se videti fotografije koje prikazuju jedinstvenu Margitu Magi Stefanović\, počev od 1981\, najpre kao lepu i darovitu studentkinju arhitekture\, klasično obrazovanu pijanistkinju i devojku Srđana Vejvode\, preko njenih rok početaka u sastavu Katarina II i konačno na vrhuncu njenog zvezdanog statusa\, dosegnutog na jugoslovenskoj muzičkoj sceni sa popularnom grupom Ekatarina Velika. Osim hronološkog praćenja jedne velike karijere\, ove fotografije razotkrivaju svu stvaralačku superiornost\, ali i tragičnu sudbinu nezaboravne herojske ličnosti druge generacije „novog talasa“ u Beogradu.a
URL:https://citymagazine.danas.rs/vodic/magi-kad-krenem-ka-paviljon-cvijeta-zuzoric-25-04-09-05/
LOCATION:Paviljon Cvijeta Zuzorić\, Mali Kalemegdan 1\, Beograd\, Srbija
CATEGORIES:Izložbe
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://citymagazine.danas.rs/wp-content/uploads/2024/04/IZLOZBA-MAGI-KAD-KRENEM-KA.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20240508
DTEND;VALUE=DATE:20240512
DTSTAMP:20260609T073554
CREATED:20240425T154324Z
LAST-MODIFIED:20240425T154324Z
UID:10001173-1715126400-1715471999@citymagazine.danas.rs
SUMMARY:Molijerovi dani // 8-11.05.
DESCRIPTION:I ove godine Francuski institut pozvao je u Srbiju izuzetne autore\, koji će obradovati ljubitelje savremene francuske književnosti i stripa. \nOd 8 do 11. maja\, u Beogradu\, Novom Sadu i Kragujevcu biće priređeni susreti sa Andrejem Makinom\, Majlis Besri i Kristijanom Laksom. \nManifestacija počinje 8. maja svečanim proglašenjem „Srpskog Gonkura“. \nZvaničan naziv ove književne nagrade\, jedinstvene po tome što je dodeljuju mladi\, je Gonkurov izbor studenata Srbije. \nU prisustvu francuskog pisca Andreja Makina\, kao i predstavnika srpske književne scene\, frankofonih ambasadora i medija\, studenti univerziteta u Beogradu\, Novom Sadu\, Nišu i Kragujevcu\, \nkoji su proteklih meseci analizirali četiri francuska romana iz poslednje selekcije za Gonkurovu nagradu\, proglasiće svog favorita. \nU igri su romani: \nVeiller sur elle\, Jean-Baptiste Andrea (Bdeti nad njom\, Žan-Batist Andrea)\, Iconoclaste\, 2023 \nHumus\, Gaspard Kœnig (Humus\, Gaspar Kenig)\, L’Observatoire\, 2023 \nSarah\, Susanne et l’écrivain\, Éric Reinhardt (Sara\, Suzan i pisac\, Erik Renar)\, Gallimard\, 2023 \nTriste tigre\, Neige Sinno (Tužni tigar\, Než Sino)\, P.O.L\, 2023 \nRoman koji studenti budu proglasili najboljim biće preveden na srpski. \nAndrej Makin\, član Francuske akademije \nJedan je od najprevođenijih savremenih francuskih pisaca. Rođen je 1957. u Divnogorsku\, u Sibiru\, a obrazovan je u duhu francuskog jezika i kulture\, budući da mu je baka Francuskinja. \nOdbranio je doktorat o savremenoj francuskoj književnosti na Moskovskom univerzitetu. Krajem osamdesetih godina nastanjuje se u Francuskoj. Predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost\, \nDoktorirao je i na Univerzitetu Pariz IV. \nPrvi veliki uspeh postigao je romanom Francusko zaveštanje\, koji je 1995. godine dobio najprestižnije francuske književne nagrade – Gonkur\, Gonkur gimnazijalaca Francuske i Medisi. \nVećina njegovih romana prevedena je sa francuskog na srpski. Sve ih je prevela Anđa Petrović\, osim jednog koji je prevela Ana Moralić. \nPrvi srpski izdavač Makina je Paideia\, koja je objavila najveći broj njegovih prevoda\, a kasnije ga objavljuje Laguna. \nPoznati su njegovi romani Stari kalendar jedne ljubavi\, Prijatelj Jermenin\, Arhipelag za drugi život\, Francusko zaveštanje\, Voljena žena\, Zemlja i nebo Žaka Dorma\, Ispovest grešnoga stegonoše\, \nŽena koja je čekala\, Knjiga večnih ljubavi\, Kći heroja Sovjetskog Saveza\, Muzika jednog života… \nNjegova književnost obojena je samoćom sibirskih prostranstava. \nMakinov stil\, učen i bogat\, jedni nazivaju Volterovskim\, drugi Floberovskim\, pesničkim\, ili neoklasičnim. Jedno je sigurno – Makin ostaje veran svom izrazu. \nZa njega\, pisanje je više od stila\, forme\, lepih rečenica. Pisanje je vizija! \nRazgovor sa Makinom biće priređen u Beogradu u sredu 8. maja od 18 sati u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31)\, a za one koji nakon razgovora ne budu uspeli da dobiju posvetu\, potpisivanje knjiga i druženje sa piscem biće priređeno i 10. maja u 17 sati u Knjižari Delfi SKC (Kralja Milana 48). \nMakin će gostovati i u Novom Sadu u četvrtak\, 9. maja u 18 sati u Biblioteci Matice srpske. \nMajlis Besri \nFrancuska romansijerka i producentkinja radio emisija na France Culture. Senzacionalno je stupila na francusku književnu scenu 2020. sa smelim prvim romanom Treće doba\, koji je iste godine dobio Gonkurovu nagradu za prvi roman. \nRomansijerka opisuje poslednje dane nobelovca Samjuela Beketa\, koje je proveo u jednom pariskom domu za ljude trećeg doba. Ukrštajući svoja saznanja\, činjenice i maštu\, ona slika jedinstveni\, melanholični i dirljivi portret autora čuvenog romana Čekajući Godoa\, koji\, ironično\, ovde čeka svoj kraj i poslednji put sagledava svoj život i svoje delo. \nRoman Treće doba na srpski je prevela Olja Petronić\, objavila Geopoetika\, 2023. \n„Zahtevan poduhvat koji se mogao pokazati veoma rizičnim da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između fikcije i stvarnosti\, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana\, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života\, koji je neizbežan\, ali ipak nije neskladan. Svaka čast!“ (Žan-Lik Favr\, ActuaLitté) \nSvoja potonja dva romana\, koje je takođe objavila kod Galimara (još nisu prevedeni na srpski) Besri je posvetila velikanima umetnosti – Raspršene ljubavi (u čijem središtu je pisac nobelovac Vilijam Batler Jejts) i Dadilja Fransisa Bejkona (o slikaru Fransisu Bejkonu). \nMajlis Besri će gostovati u Beogradu\, u četvrtak 9. maja od 18 sati u Francuskom institutu\, i u Kragujevcu\, u petak 10. maja\, od 12 sati u Studentskom kulturnom centru (Radoja Domanovića 12). \nKristijan Laks \nFrancuski strip autor\, scenarista\, ilustrator\, cenjen u Francuskoj i inostranstvu. Objavio je preko 50 albuma\, više serijala\, dobitnik je brojnih nagrada. Njegove teme su često istorijske i pokušava da pokaže koliko je teško breme istorije koje nose sve generacije. Crvena figura plodnosti je prvi i za sada jedini njegov strip preveden na srpski (Najkula\, 2023\, preveo Branislav Glumac). Francuski ko-izdavači ovog stripa su Futuropolis i Muzej Luvr. \nCrvena figura koja simbolizuje materinstvo izložena je danas u Luvru\, u Odeljenju umetnosti Afrike\, Azije\, Okeanije i Amerike – poznatom i pod nazivom Odeljenje primitivne umetnosti. Crvena figura materinstva je po svoj prilici pronađena na severoistoku dogonske visoravni\, u regiji Tintam\, poznatoj po prefinjenoj vajarskoj umetnosti. Ovo je strip posvećen toj neobičnoj skulpturi iz XIV veka\, ali i migracijama\, kolonijalizmu\, raznovrsnosti kultura\, spašavanju umetničkih dela od uništavanja\, značaju Luvra i snazi želje za spašavanjem baštine i neprocenjivih vrednosti. Alu\, junak stripa\, rizikuje svoj život u želji da spase ovu figuru od rušilačkih snaga u njegovom rodnom Maliju. Opsednut je jednim ciljem – spasiti ovu skulpturu\, prevaliti opasan i mukotrpan put do Pariza i poveriti je muzeju Luvr. \nLaks vrlo često kroz svoju umetnost iznosi kritiku savremenog društva i nepravde koje su prisutne u mnogim njegovim sferama. Neke od tema njegovih albuma su: poteškoće sa kojima se u društvu sreću osobe sa invaliditetom (Govor bola)\, ili društveni prevrati (poput onoga u Rumuniji u doba Čaušeskog)\, ili pak sučeljavanje sa sopstvenim bićem kroz teške izazove biciklizma\, sporta koji i sam Laks obožava. Tvorac je serijala o strip-detektivu Le Šukasu (Le Choucas). \nLjubitelji devete umetnosti radovaće se susretima sa ovim stvaraocem\, koji će biti priređeni u Beogradu u petak\, 10. maja u 18 sati u Francuskom institutu\, \na u subotu 11. maja u Novom Sadu\, u knjižari Zenit (Njegoševa 24). U razgovorima sa autorom učestvovaće Pavle Zelić\, Jovan Gvero\, Dejan Savić. \nUlaz je slobodan\, a francusko-srpski prevod obezbeđen. \nZa 16. izdanje Molijerovih dana\, Francuski institut u Srbiji pozvao je izdavačke kuće Lagunu\, Paideiu\, Geopoetiku i Najkulu da se pridruže organizovanju gostovanja autora čije su prevode objavili. \nSvoj doprinos manifestacij daće i univerziteti u Beogradu\, Novom Sadu\, Nišu i Kragujevcu\, kao i kulturne ustanove poput Matice srpske\, ili knjižara Delfi i Zenit\, koje će ugostiti pisce\, njihove čitaoce\, sagovornike\, prevodioce i izdavače.
URL:https://citymagazine.danas.rs/vodic/molijerovi-dani-8-11-05/
CATEGORIES:Festivali
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://citymagazine.danas.rs/wp-content/uploads/2024/04/JM_site-720x400-1.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR