Ekonomska globalizacija omogućila nam je da kupujemo i konzumiramo vansezonske namirnice, za koje je, doduše, potrebno izdvojiti nešto više novca. Stoga ne čudi što sve češće kupujemo mango ili avokado, čak i kada im nije sezona, jer više nismo njom uslovljeni. Ipak, to ne samo da nije dobro za naš novčanik, već ni za planetu, prvenstveno zbog emisije ugljen-dioksida koji uvoz pomenutih egzotičnih namirnica izaziva. Ukoliko želite da saznate kako što bolje da isplanirate jelovnik u skladu sa aktuelnom sezonom i podnebljem na kome živite, pažljivo čitajte redove koji slede. Jer priroda se već pobrinula da dobijemo sve što nam je zaista potrebno!
Tako tokom zime unosimo povrće poput karfiola, brokolija ili bundeve, koji podstiču zagrevanje organizma, dok je leto idealno za paradajz, lubenicu i sveže paprike, u cilju povećanog unosa tečnosti.
Kada govorimo o prolećnoj sezoni, u kontekstu voća, prednost treba dati mandarinama, pomorandžama, limunu, bananama, ananasu, grejpfrutu i jagodama. Možete ih koristiti samostalno, kao voćnu užinu ili u formi voćne salate, a ukoliko volite da jedete ovsenu kašu za doručak, možete je obogatiti sitno seckanim pomenutim voćem za dodatnu dozu energije i vitamina.
Sa druge strane, kada govorimo o povrću, preporučuju se: blitva, artičoke, celer, plavi patlidžan, brokoli, tikvice, endivija, grašak, boranija, praziluk i drugo zeleno lisnato povrće. Ove namirnice odlične su za sve vrste prolećnih čorbi, potaža i variva, a mogu biti odličan prilog ribi i jelima od mesa. Neka se vaš tanjir zašareni od prolećnih boja, ukusa i aroma – vaš organizam će vam biti zahvalan!
Izvor: Womenʼs Health España
Fotografije: Unsplash