Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Kako nastaju predrasude?

Predrasude snažno oblikuju ponašanje i utiču na interakciju među ljudima, posebno onima koji se razlikuju u nekom pogledu. Predstavljaju neosnovan i najčešće negativan stav prema pripadnicima određene grupe. Prate ih neprijatna osećanja, uvrežena mišljenja i sklonost ka diskriminaciji. Iako se definicije mogu razlikovati, jedno je sigurno – tolerancija na različitost je veoma niska. Pored toga, osoba koja svet posmatra iz tog ugla, generalizuje ljude i pojave, te ih ne sagledava kao individue sa svojim vrlinama i manama.

Postoje različiti tipovi predrasuda, od kojih se izdvajaju one na osnovu: pola, rase, godina, seksualne orijentacije, nacionalnosti, sociekonomskog položaja i religijske pripadnosti. One su praćene pojavama kao što su: rasizam, seksizam, klasizam, homofobija, nacionalizam, ejdžizam i ksenofobija. Jednom kada se jave, sa sobom povlače stereotipe, diskriminaciju i maltretiranje. Kada su u pitanju stereotipi oni mogu biti pozitivne ili negativne prirode. Primer za prvu grupu bila bi pretpostavka da su sve žene tople i nežne, a za drugu da su svi tinejdžeri lenji. Međutim, kako nisu zasnovani na činjenicama, lako mogu skrenuti u pravcu koji ne želimo.

Psiholog Gordon Olport smatra da su predrasude i stereotipi nešto sasvim prirodno ljudskom mozgu. Razlog je jednostavan, a glasi da je za doživljaj sveta oko sebe neophodno da napravimo podele u glavi. Kada jednom klasifikujemo ljude i pojave, imamo osnov za normalno rasuđivanje. On dodaje da je to jedini mogući sled. Međutim, to ne znači da su zaključci koje izvodimo validni. Upravo to automatsko svrstavanje ljudi, pojava i predmeta u kategoriju lošeg ili dobrog, može dovesti do grešaka. U članku magazina Current Directions in Psychological Science navodi se da su predrasudama sklone osobe koje ne umeju da izađu na kraj sa dvosmislenošću, pa drugim ljudima, koje često i ne poznaju, prilepljuju etikete.

Ono što je interesantno napomenuti jeste da smo skloni da razlike među pripadnicima iste grupe svedemo na minimum, a one među različitim grupama preuveličavamo. Jedan eksperiment potvrdio je ovu tezu i to na primeru muškaraca i žena. Naime, ispitanici su imali zadatak da procene visinu žena i muškaraca sa fotografija, pri čemu su se potrudili da oni budu iste visine. Međutim, rezultati su pokazali da su muškarci po pravilu proglašeni višim, iako je skrenuta pažnja da se svaka osoba posmatra izolovano, bez obzira na pol. Na kraju su ostali uskraćeni za nagradu, kao rezultat ranije pretpostavke. Istraživači su takođe izveli zaključak da unutar svoje grupe ljudi sebe posmatraju kao različite, dok osobe iz drugih grupa smatraju jednoličnim. Ovaj fenomen je široko rasprostranjen i odnosi se na rasu, nacionalnost, religijsku pripadnost, godine i slične kategorije.

Pored traženja uzroka predrasuda, važno je pozabaviti se i načinima na koje se njihova upotreba može smanjiti. Empatija prema pripadnicima drugih grupa se izdvaja kao jedno od najboljih rešenja. Zamišljanjem sebe na mestu druge osobe pomaže nam da zamislimo kako bismo razmišljali i delali u istoj situaciji, i bolje razumemo tuđa osećanja i potrebe. Pored toga potrebno je uvesti i zakone i regulative koji garantuju jednak tretman prema svima, podizati svest ljudi da se uključe u proces borbe protiv predrasuda, zatim im objasniti da su često uverenja koja imaju pogrešna, te da treba što više da budu u kontaktu sa različitim grupama.

Izvor: Very Well Mind

Fotografije: Pinterest, Unsplash

Najčitanije

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Najnovije - Zdravlje

Ovo je najzdraviji orašasti plod, posebno ako vam je stalo da izbegnete kardiovaskularne bolesti

Ako tražite zdravu užinu, možda ne bi bilo loše da s vremena na vreme grickate orošaste plodove kada ogladnite između…

Šta možemo da naučimo o baratanju novcem od najbogatijih ljudi?

Opstati sa jednom platom u današnje vreme, za mnoge od nas je prava umetnost. Ipak, i to je moguće uz…

Zašto treba da plačete kada ste tužni: Ovo je sedam dokazanih razloga

Plakanje je prirodan odgovor ljudi na niz emocija, uključujući tugu, radost, žalost i frustraciju. Istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je…

Zašto nas boli glava kad pada kiša i 3 stvari uz pomoć kojih možemo to da sprečimo

Istraživanja su pokazala da veliki broj ljudi oseća poteškoće sa zdravljem tokom naglih promena vremena. Jedna od najčešćih tegoba jeste…

Zašto ponekad osetimo i čujemo krckanje u kolenima kad se saginjemo i da li je to normalno?

Da li ponekad čujete krckanje svojih kolena kada hodate niz stepenice? A kada čučnete ili trčite? Saznajte u narednim redovima…

Zašto nikada ne treba da idete na spavanje bez limuna?

Limun se s pravom smatra superhranom i popularan je kućni lek. Ali da li ste znali da ne morate uvek…