Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Ljubaznost – besplatna i lekovita

Mali ljubazan gest može da oboji dan – osmeh upućen u prolazu, vrata koja vam je neko pridržao, pomoć nekom da izađe iz autobusa, ponese tešku kesu, pređe ulicu… Ljubaznost, kaže nauka, podiže raspoloženje i smanjuje nivo stresa. Čini da se osećamo bolje, u svakodnevici i u svojoj koži, besplatna je i zarazna, i, naučno je dokazano – produžava život.

U sivom, egocentričnom, bezobzirnom i namrštenom vremenu u kom živimo deluje da nije tako, ali istina je da je ljubaznost ljudima svojstvena – rađamo se otvoreni i prijateljski nastrojeni prema svetu, a tokom odrastanja samo praktikujemo ispoljavanje ljubaznosti. Prema raznim naučnim istraživanjima, benefiti ljubaznosti su veći za davaoce nego za primaoce. Ako ste ljubazni prema drugima, to vam se mnogostruko vraća dobrim osećajima – uvećava se nivo hormona zaduženih za dobro raspoloženje, smanjuje krvni pritisak, baš kao i anksioznost, i generalno postajete snažniji i opušteniji.

Jasno je da je ljubaznost dvosmerna ulica, a pozitivan osećaj nakon nenadane ljubaznosti i altruizma ostaje prisutan dugo. I, da, ljubaznost je sama sebi cilj. Ne očekuje se ništa zauzvrat, a profitiraju svi.

Put ka dobrom osećaju

Da li se sećate kada je neko koga ne poznajete bio ljubazan prema vama? Ustupio vam mesto u autobusu, objasnio nešto na ulici ili u prodavnici. Ili kada ste vi nekom uputili osmeh, lepu reč, pomoć, ohrabrenje. I osećali se dobro nakon toga. Ili obrnuto? Kada vas je neko gurnuo u gradskom prevozu, ili isekao put kolima, bio neprijatan ili uvredljiv… I šta je to isprovociralo u vama?

Ako uporedite osećaje, jasno je da vas toplina ljubaznosti umiruje, a svaka grubost razdražuje. Jasno je i da su ljudski temperamenti različiti, i da ne reagujemo svi isto. A uporno praktikovanje ljubaznosti u svakodnevnom životu čini taj život mnogo kvalitetnijim (reč je o normalnoj, spontanoj ljubaznosti, ne o izveštačenom preterivanju).

U studiji rađenoj 2018. godine proučavan je učinak ljubaznosti kod zaposlenih u jednoj španskoj kompaniji. Svi su zamoljeni da tokom određenog vremenskog perioda budu ljubazni prema svojim kolegama, i da pobroje ljubaznosti koje su doživeli od njih. Konačan rezultat ovog istraživanja je pokazao da su oni prema kojima su drugi bili ljubazni postajali srećniji, a ispostavilo se i da su oni koji su ljubaznost usmerili ka drugima profitirali još više. Oni su takođe bili srećniji, ali su imali i dodatni osećaj zadovoljstva – i životom i poslom koji obavljaju. Pokazalo se, zatim, i da su efekti altruizma zarazni. Oni prema kojima su drugi bili ljubazni, nastavili su spontano da svakodnevno budu prijateljski nastrojeni i pozitivni u radnom okruženju.

Sitni gestovi pažnje mogu da doprinesu da se bolje osećate u toku dana, ali i na duže staze. Deluje neverovatno, ali istovremeno postajete bolja verzija sebe, i jačate svoj organizam. Ljubaznost je mnogo toga – u pitanju može da bude komšijska srdačnost, osmeh konobara, lepa reč prodavačice, neočekivani kompliment, pažnja prema najmlađima, igra sa psom, kolegijalnost, uvažavanje starijih… Istrajavanje u predusretljivosti i ljubaznom odnosu prema ljudima rezultira uvećanjem pozitivnih emocija. A njihova konstanta u našem životu sve boji vedrijim bojama.

Institut za ljubaznost

Na Univerzitetu u Kaliforniji (UCLA), u okviru Instituta za društvene nauke krajem septembra ove godine otvoren je i Institut za ljubaznost (UCLA Bedari Kindness Institute) zahvaljujući sumi od 20 miliona dolara koju su univerzitetu donirali američki filantropisti Dženifer i Metju Haris.

Direktor novog instituta, prvog u svetu koji se bavi interdisciplinarnim proučavanjem ljubaznosti, profesor antropologije Danijel Fesler, navodi da stručnjaci koje ova institucija okuplja imaju nameru da proučavaju ne samo ljudske postupke, već i sve ono što je iza njih – misli, uverenja, osećanja i namere. Fesler ističe i da su ljudska bića najkooperativnija na planeti – ni kod jedne druge vrste nije zabeležena saradnja između tako velikog broja nepovezanih jedinki. Dakle, potencijal postoji, a novi institut ima cilj da objedini znanja iz biologije, sociologije, psihologije, neurobiologije… I da odgovori na brojna pitanja.

Neka od dosadašnjih istraživanja proučavala su kako ljubaznost prema drugima smanjuje depresiju, kao i rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, povišenog pritiska, nekih oblika kancera. Dokazano je i da ljubaznost koja se stalno praktikuje definitivno umanjuje nivo depresije i anksioznosti. Objašnjeno je i na koji način ljubaznost utiče na čitav organizam – smanjuju se upalni procesi, i organizam se delotvornije štiti od infekcija.

Institut se bavi i proučavanjem pozitivnih društvenih interakcija. U Americi je nedavno Barak Obama održao govor na sahrani svog prijatelja, demokrate Elije Kumingsa, a delovi tog govora našli su se na naslovnim stranama. Obama je rekao da je snažan čovek istovremeno i ljubazan, i da u ljubaznosti i saosećanju ne leži nikakva slabost, naprotiv. I poručio ljudima da je odlika snažnih ličnosti posedovanje integriteta, i tretiranje drugih s poštovanjem.

U novom UCLA institutu se razvijaju i raznovrsne praktične tehnike koje pomažu u svakodnevnom životu, u samoosvešćivanju, usredsređivanju, negovanju asertivnosti, prisutnosti… One su dostupne onlajn, na mnogim javnim predavanjima, u medijima. Dostupna je i aplikacija UCLA Mindful.

Svi dobri efekti ljubaznosti

Ako ste ljubazni, to utiče na lučenje hormona raspoloženja serotonina, neurotransmitera odgovornog za osećanje blagostanja i zadovoljstva. Kad pomognete nekom, u organizmu se uvećava i nivo endorfina – rezultat je posebno stanje uzbuđenosti i sreće. Takođe se luči i oksitocin, a to rezultira jačim imunitetom i manjoj podložnosti raznim upalama. Sve ove biološke promene utiču pozitivno na kardiovaskularni sistem. Na psihološkom planu ljubaznost je ključna za izgradnju i jačanje dobrih odnosa s drugima, a to donosi potrebnu emotivnu ravnotežu i smanjuje nivo stresa. Usporava se proces starenja i osigurava duži životni vek.

Ljubaznost je čist akt altruizma – kad ste ljubazni, važno vam je da se neko oseti dobro, a ne da dobijete nešto što želite. Misli i delovanje su, naravno, tesno povezani – podsticanje ljubaznih misli uvećava učestalost ljubaznih akcija, a sve te misli i akcije zajedno imaju dugoročne pozitivne efekte. Fesler i drugi američki antropolozi dokazali su još i da je ljubaznost – zarazna, te da se lako širi među pojedincima i u grupama. Tako su u jednom eksperimentu dve grupe ljudi gledale dva različita videa. Prvoj je pušten video u kome se predstavlja akcija doniranja novca u humanitarne svrhe, druga grupa je posmatrala sasvim drugi sadržaj. Ljudi iz prve grupe su nakon gledanja videa bili spremniji da spontano doniraju novac u humanitarne svrhe.

Kako biti ljubazniji

Antički tragičar Sofokle je za ljubaznost rekao da je – roditelj dobrote. Albert Ajnšajn je rekao da su ideali koji su mu uvek osvetljavali put bili – ljubaznost, lepota i istina. A Odri Hepbern je podsetila žene da je za lepe usne najvažnije – izgovarati reči ljubaznosti. Ljubaznost uvek nailazi na odgovor. I nagrada je sama po sebi. A da bi skinuli sa sebe sloj egocentrizma i okrenuli se drugima, potrebno je, najpre, da na ljude obratite pažnju, i počnete da slušate ono što imaju da kažu. Da ne razmišljate unapred šta ćete im odgovoriti, ili koji primer iz svog iskustva ćete navesti, ne bi li se takmičili u konverzaciji slušajući samo sebe.

Probajte i da na grubost odgovorite ljubaznošću. Ako je neko osoran, maliciozan, neprijatan, probajte da ga pitate – da li je imao loš dan. I pokazivanjem razumevanja razbistrićete situaciju. Ako ste bliski s tmurnom osobom, probajte da je nasmejete ili zagrlite. U grupi ljudi koji se ne poznaju, probajte da u određenu akciju uključite nekoga ko je po strani, i da ga ohrabrite. Da mu pomognete da se oseti prihvaćenim, potrebnim, korisnim. Savet za roditelje je da obrate pažnju na ljubazne gestove svoje dece, da ih pohvale, nagrade, stimulišu. I u tom usvajanju ljubazne životne filosofije probajte da odbacite zablude. Ljubaznost se, naime, često povezuje sa slabošću, i smatra se da se često zloupotrebljava. Naravno da treba postavljati granice u međuljudskim odnosima, ali moguće je biti svoj, i biti ljubazan.

Nemački filosof Kant je isticao ljudskost kao glavnu dimenziju međuljudskih odnosa i formulisao kategorički imperativ, a Dalaj Lama je naveo da je ljubaznost osnovna filosofija kojom se rukovodi. Suština je da druge tretirate isto kao sebe, da ne činite drugima ono što ne biste želeli sami da doživite. Ne treba zaboraviti da smo svi tu negde, ljudska bića s istim potrebama, da nas razoružavaju iste stvari, te da nam je malo potrebno da se osetimo dobro i prihvaćeno. Ljubaznost inspiriše i podstiče, ako smo joj izloženi želimo i da uzvratimo. I krug se nastavlja.

Rabbit Effect

I pre ovogodišnjeg osnivanja UCLA Instituta za ljubaznost važna interpersonalna veština često je bila predmet naučnih istraživanja. Američka doktorka Keli Harding je u svojoj knjizi Rabbit Effect (Efekat zeca) opisala i proučila jedinstven fenomen uticaja ljubaznosti na ozdravljenje. Podstakli su je zečevi – Harding je ljubaznost počela da proučava nakon što se upoznala s medicinskim eksperimentom koji je rađen u Americi sedamdesetih godina XX veka. U njemu je jedna grupa zečeva imala bolje rezultate od druge, a kad su naučnici potražili odgovor zbog čega je to tako, došli su do neverovatnog zaključka – uspešnija grupa zečeva imala je istraživača koji je prema njima bio posebno blag i ljubazan.

Keli Harding kaže da je kao doktorka bila šokirana ovim otkrićem, i da je shvatila da je reč o urgentnoj poruci. Shvatila je da ljubaznost utiče na mnogo toga – na imunološki sistem, krvni pritisak… Pomaže ljudima da se orijentišu u svom svetu, i omogućava im da žive duže i bolje. U svojoj knjizi ona ističe da postoji mnogo načina da se neguje ljubaznost prema sebi i prema drugima – na radnom mestu, u školi, kod kuće. Navodi i da je ljudima nekad teže da budu ljubazni prema sebi, te da je posebno važno pozabaviti se time.

A jedna od najvažnijih opservacija u knjizi je da u medicini tehnologija svakako napreduje, ali da nikad ne može da nadomesti ljubaznost i pažnju koju bolesnik dobija od onoga ko ga neguje i pruža mu podršku. Keli Harding je sprovela mnoga istraživanja koja su pokazala da ljubav, prijateljstvo, zajednica, životna svrha i naše okruženje mogu imati veći uticaj na zdravlje od svega što se dešava u lekarskoj ordinaciji. Rezultati tih istraživanja su korisne smernice koje pružaju odgovor na pitanje – kako na pravi način brinuti o sebi i svom zdravlju.

Najčitanije

Jedan od najpopularnijih glumaca današnjice želi da bude sledeći Džejms Bond

I pre nego što smo peti i poslednji put gledali Danijela Krejga u ulozi Džejmsa Bonda u filmu Nije vreme…

Ovo je 7 kozmetičkih proizvoda koje bi svaka žena posle 40. godine trebalo da koristi

Različiti periodi života zahtevaju različite kozmetičke proizvode. Bilo da je u pitanju omiljeni ruž za usne koji će vašem licu…

3 loše navike koje imaju inteligentne osobe

Oko sebe ostavljate nered i puno psujete? Verovatno ste ceo život bili osuđivani zbog ovih loših navika, ali studije su…

Nova južnokorejska serija za jedan dan postala popularnija od serije „Squid Game“

Izgleda da je svet željan južnokorejskih serija, a Netflix i te kako ima nameru da to iskoristi. Naime, samo 24…

5 znakova da ne volite sebe dovoljno

Jedno je reći da volite sebe i da vodite računa o svom emotivnom, mentalnom i fizičkom zdravlju, a drugo je…

Ove upečatljive fotografije iz Poljske otkrivaju kako je izgledao život iza Gvozdene zavese tokom ’80-ih

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su Varšava i Gdanjsk bili centar veliki političkih previranja u Poljskoj, francuski fotograf Bruno…

Najnovije - Zdravlje

Ovo su znaci da ste zavisni od kofeina

Zavisnost od kafe je sve češći problem u razvijenom svetu. Pored uživanja u samom ukusu i mirisu kafe, ona nam…

Ovo je najbolje vreme za tuširanje prema stručnjacima

Da li volite da se tuširate ujutru? Ako je vaš odgovor potvrdan, potpuno vas razumemo. Osvežavajuće jutarnje tuširanje je mnogima…

Da li je vaš partner preterano ljubomoran?

Ljubomora u vezi je čest problem. Zato u nastavku otkrijte koji su to znakovi preterane ljubomore, kako biste mogli da…

Zašto nikada ne bi trebalo da pijemo rakiju pre jela?

Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara…

Psihologija crnog petka

Verujemo da ste ovih dana preplavljeni informacijama i elektronskom poštom u vezi sa popustima na artikle različite namene. Ponude deluju…

Sve je ok kada tražiš pomoć – Platforma za informisanje i podršku mladima o mentalnom zdravlju

Od 24. novembra je aktivna internet platforma pod nazivom Sve je OK koju je podržao UNICEF u Srbiji u saradnji…