Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Drugačije izdanje Beogradskog maratona

Prolećni beogradski maraton, 34. po redu, održaće se ove godine 6. juna. Prvobitno najavljen za 16. maj, maraton je pomeren za mesec dana zbog aktuelne epidemiološke situacije, a organizatori najavljuju poseban protokol koji svim učesnicima maratona omogućava bezbedno uživanje u trci.

Na onlajn panelu koji je održan krajem aprila pod nazivom Sve što treba da znate o 34. Beogradskom maratonu čuli su se i praktični saveti za trkače (s obzirom da se zahtevna i izazovna trka u našem gradu ove godine odvija početkom leta kada se očekuju više temperature), ali i konkretni detalji o tome kako će maraton biti organizovan.

Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona, podsetio je da je prošle godine Beogradski maraton pomeren sa 26. aprila na 18. oktobar, ali da ni tad nije realizovan (Održan je samo virtuelni maraton u novembru). Nikolić je najavio ovogodišnje izdanje maratona istakavši da će ono biti potpuno drugačije u odnosu na sva prethodna izdanja.

„Pripremamo se da primenimo protokole koje su ustanovili organizatori drugih velikih maratona širom sveta (koji su već održani pre Beogradskog maratona, i koji će biti održani ovog proleća, u periodu do Beogradskog maratona). Radimo na tome da 34. Beogradski maraton bude bezbedan, da bude odgovorno organizovan, i da to uradimo zajedno sa trkačima.”

Ovogodišnji Beogradski maraton umnogome će biti organizovan po uzoru na maraton koji je 15. marta održan u japanskom gradu Nagoja. Sam start trke biće pojednostavljen, logistički prostor za pripremu polumaratona i maratona biće mnogo veći, a predstartna i startna zona biće posebno definisane.

Organizatori su naveli da stvaraju uslove da trkači u predstartnoj zoni budu dovoljno fizički odvojeni. Isto tako, biće više startova – sa jednog mesta kretaće grupa od par stotina ljudi. Ovi etapni startovi na nekoliko minuta pružiće trkačima mogućnost da tokom trke budu dovoljno odvojeni na samoj stazi – i u polumaratonu, i u maratonu, kao i na samom cilju. Ova fizička i vremenska distanca, naglasili su organizatori Beogradskog maratona, bila je preduslov za održavanje trke.

U planu za junsko izdanje maratona je i veći broj okrepnih stanica (da ne bi došlo do grupisanja trkača na njima) sa dovoljno vode, izotonika, voća… A svi učesnici će dobiti pravilnik sa detaljnim smernicama kako da se ponašaju pre, tokom i nakon trke.

Organizatori su istakli i da se ove godine odustalo od Dečjeg maratona (koji se tradicionalno održava sedam dana pre Beogradskog maratona), kao i od Pasta partija (koji je dan pre Beogradskog maratona), zbog toga što je reč o javnom okupljanju. Odustalo se i od javnih treninga, i od Trke zadovoljstva. U ovoj popularnoj trci, naime, nema prijavljivanja, ne zna se broj učesnika, i nije moguće kontrolisati trkače, odnosno usmeravati ih.

Svi detalji o prijavljivanju na maraton mogu se videti na Fejsbuk stranici Beogradskog maratona i sajtu www.bgdmarathon.org.

Kako se pripremiti za maraton

Branko Bošković, stručni konsultant Beogradskog maratona, naglasio je da poslednju nedelju pred maraton ne treba računati kao trenažnu nedelju.

„Maratoncima bih preporučio tri dana aktivnog odmora pred samu trku, i dan potpunog odmora pre trke. A polumaratoncima da dan pre trke nemaju fizičku aktivnost. Važno je tokom treninga organizam prilagođavati na malo pojačano hidriranje, i na sam dan trke se dobro pripremiti što se tiče hidriranja. Posle treninga potrebno je izdvojiti vreme za oporavak od treninga, i za dobar san.“

Bošković je dodao da onima koji do sada nisu imali dva-tri treninga nedeljno (ovo treniranje treba da traje mesecima) nikako ne bi preporučio da se pripremaju za polumaraton, a kamoli za maraton.

I Marija Anđelković, članica medicinskog tima Beogradskog maratona, istakla je važnost pravilnog hidriranja.

„Oni koji trče i žele da istrče u jednom danu pet, deset, ili više kilometara treba da vode računa o pravilnoj ishrani. Treba da vežbaju i kako da se hidriraju. Nikako flašica vode nego sportsko piće. Putem znoja gubi se velika količina elektrolita. Ne treba nikako piti vodu, ili piće koje u sebi ima ugljene hidrate zato što to može da bude vrlo opasno. Treba piti sportska pića koja u sebi imaju elektrolite i ugljene hidrate. Treba nositi i suplemente – sportske gelove, čokoladice, med.“

Zlatno pravilo je da se vežbanje hidriranja i unošenja suplemenata najpre radi na treninzima, a važan savet za uspešno trčanje maratona je svakako – ne preskakati okrepne stanice, osvežiti lice, vrat i glavu, te eventualno uzeti magnezijum u slučaju grčeva.

Početkom juna se očekuje veoma toplo vreme pa je veoma važno i prilagoditi tempo trčanja. Kod polumaratona je, navode stručnjaci, najlogičnije da se krene sa rezervom u tempu do nekog petog kilometra, a da se zatim, do sedamnaestog kilometra, pređe na srednji tempo (bez podizanja pulsa). Opuštanje može da nastupi posle 18 kilometara, a ubrzavanje sledi tek u završnici, u okviru poslednjeg kilometra.

Staza Beogradskog maratona

Da podsetimo, start svih trka Beogradskog maratona je u Bulevaru kralja Aleksandra – maraton i polumaraton počinju ispred Doma Narodne skupštine, trasa ide Ulicom Branka Krsmanovića, Žičkom, Kralja Nikolaja II, Makenzijevom – do trga Slavija.

Od Slavije maratonci trče Nemanjinom, Balkanskom, Ulicom Gavrila Principa, preko Brankovog mosta. Na Novom Beogradu najpre trče tri kilometra kroz Bulevar Nikole Tesle, a zatim ulicama 22. oktobar i Aleksandra Dubčeka, kao i kroz Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar umetnosti, Bulevar Zorana Đinđića i Bulevar Milutina Milankovića. Zatim se trči kroz ulice Vrtarsku, Ivićevu, Tošin bunar, Zemunsku, kroz Nehruovu i Jurija Gagarina.

Trase maratona i polumaratona se ponovo susreću na raskrsnici Bulevara Milutina Milankovića i Ulice Milentija Popovića, a jedan kilometar kasnije skreću desno, u Bulevar Mihajla Pupina. Polumaraton se nastavlja preko Brankovog mosta, prolazi se ulicama Kraljice Natalije, Kneza Miloša i Kralja Milana, do cilja na Terazijama. Trasa maratona se odvaja levo u Bulevar Nikole Tesle – pravi se još jedan, identičan krug, nakon čega staza nastavlja preko Brankovog mosta i, istim putem kao i kod trase polumaratona, dolazi se do cilja na Terazijama.

34. Beogradski maraton

06.Jun 2021