„Gucci“ muči, „Cavalli“ navali
Imam, dakle pripadam
Prvo i logično objašnjenje, što bi se reklo „na keca“, je ono gde nošenje firmirane odeće znači da pripadate nekoj grupi. I dok su naši preci preživeli jer su se držali u zajednici, vi to danas ne morate da radite. Ipak, niko ne voli da bude usamljen u svojim afinitetima i verovanjima, zbog čega nošenje određene odeće govori koju muziku slušate, za koga navijate, pa čak i za koga glasate. Ali poruka koja se obično šalje kada se nosi firmirana odeća jeste ta da pripadate ekskluzivnoj grupi koja ima moć, status, važan položaj u društvu, iliti da sumiramo – novac. Dakle, kako kaže omladina, ili jesi ili nisi Gucci Gang.
Sindrom italijanske cipele
Uvrežena je teorija koja kaže: firmirana garderoba = kvalitet. Ovo se posebno odnosi na one modne kuće koje imaju dugu istoriju i tradiciju. Tako svi znate legendu o italijanskim cipelama, koje jednom kad kupite traju vam ceo život. Istina, pa i odgovor na ovako nešto, leži naravno u individualnim iskustvima. Ali da li ste znali da neka od najznačajnijih imena modne industrije svoje stvari šiju u siromašnim zemljama, gde su uposlene ruke maloletne dece i pogrbljenih gospođa? Svi će oni naravno dobiti mizerne plate, dok će se te iste stvari kasnije prodavati po basnoslovnim ciframa. Tražiti pravdu u ovom svetu verovatno je uzaludno, ali promišljanje nikada nije.
Saplitanje o crveni tepih
Sezona dodele nagrada uveliko je u toku, a svakim danom bliži je i Oskar. Jedan od glavnih trenutaka večeri uvek biva modna revija koja se odvija na crvenom tepihu. Izgladnele glumice i glumci, koji jedva čekaju da se ceremonija završi kako bi konačno smazali hamburger, nasmejano šetaju u spektakularnoj odeći poznatih kreatora. Lažnim smeškom bivaju ispraćeni svi oni koji se usude da ponesu marku dostupnu i drugim smrtnicima, ili haljinu novog i mladog perspektivnog dizajnera. Sve je to jedan veliki marketinški ringišpil od kog vam se zavrti u glavi dok se pitate da li biste vi odbili da vam neki modni kreator ponudi jednu od svojih kreacija. Ruku na srce, verovatno ne biste.
Šaneri su iz raja izašli
Dobro onda, ako smo utvrdili da je važno imati markiranu odeću kako biste pokazali da ste deo ekskluzivnog društva, da imate novca, da ste popularni, i da ulažete u kvalitet, šta ćemo sa lažnom markiranom odećom? Reklo bi se da je u pitanju meta nivo poimanja stvari, apsurd ljudskog rezonovanja. Na pločnicima ulica, u kineskim četvrtima, naći ćete sav Louis Vuitton ovog sveta, ali da li vam (prava ili lažna) firmirana odeća zaista garantuje dobar lični stil? Šaneri mu tako dođu kao neki anđeli koji će vam omogućiti nemoguće, ispuniti sve vaše modne snove uz samo nekoliko novčanica. Amin.
„Mali, skidaj patike!“
To je rečenica koje se neretko mogla čuti u mojoj osnovnoj školi, uglavnom na velikom odmoru. Tih krasnih devedesetih godina bilo je ekstremno važno pokazati kako imate fensi patike. Mnogi od vas se dobro sećaju da je u to vreme dominirala moda dizelomanije, pa su sportske patike bile statusni simbol. Ako me sećanje ne vara, ljubičaste Nike Air Max bile su znak da ste glavni, i ujedno da ćete silom prilika ostati bez istih. Ja sam doduše imala neki par Reebook patika, ne toliko zapažen, pa samim tim i dovoljan da ne ostanem bosa.
Odelo (ne) čini čoveka
Šta smo i da li smo uopšte išta zaključili? Nešto u stilu budite svoji i nemojte da robujete modnim trendovima. Pa to se valjda podrazumeva! Nije ovo neka modna basna sa prosvetljujućim krajnjim rešenjem. I da, može se reći da pored ostalih stvari i odelo čini čoveka, ali ne i firma koja mu grebe vrat.
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.